PTICA I JA

 Juče sam sedela u parku na trošnoj klupi,

 zurila u daljinu, iščekujući tebe.

Ugledah na obližnjem drvetu pticu.

Gledala me je znatiiželjno, kao

da se pita, zašto sam sama. Počeh joj pričati

priču o velikoj ljubavi... Kao da me sve razumela,

uzvrati mi sa  cvrkutom.... Razumeh je i ona je ostala sama. Sad samo čeka... kao i ja da se dogodi nešto što bi moglo da umanji tugu. Da donese

neke sjene prošlosti... Da i budna sanjam.

Pričale smo tako dugo... Možda poznajemo jedna drugu još iz vremena kad bejasmo sa svojim voljenim.... Možda u istom parku,na istoj klupi... Zato se i vraćamo tu. Jedna drugu da utešimo... Da se zajedno podsetimo. Opraštam se s'njom, a znam biće i sutra tu... Baš kao i ja... Da iznova pričamo o našoj nezaboravljenoj ljubavi... Jer večno živi u nama.

            DanMar-Nadja-Autor

POŠTOVANJE

POŠTOVANJE 

Moje poštovanje prestaje,kad

tvoja glupost pređe sve granice.

Moja ljubav se zaključa u duši...Kad tvoja izdaja i prevara...Bez griže

savesti predugo traje.

Previše je praštanja...kad znaš

da se sve opet vraća..,bol,

izdaja...Bolje je zato biti sam...

Ti to prosto nerazumeš.

DanMar-nadja

LUTAM

        LUTAM

Sad samo lutam besciljno ulicama

Tražeći neki tračak svetlosti

Koji bi me odveo tebi...Svaki

korak mi sve teži bez tebe

Bar da sve prespavam da se

vratim u dane kad je tvoja

ruka držala moju...Eh kad bih

mogla još jednom...

Dodir tvoj da osetim

     DanMar-nadja

PISMO

 Napisala sam pismo, puno priznanja, osećanja

A znam, poslati ga neću.

Već dugo u meni bitke se biju.

Šta reći, priznati da volim, uprkos boli.

Moj razum na jednoj, srce i duša

na drugoj strani vage... Šta će prevagnuti

Ni sama neznam... Sve napisah, sročih rečima

ljubavi... bola... razuma. 

Pismo dugačko... Možda i previše

da sve to pročitaš. Nikada nisi voleo da čitaš.

Pročitaću ga još i stotinu puta... 

Pruži ću korak, da ga pošaljem... 

Pa se opet vratim unazad, 

pomislim šta ako ti ono ništa ne razjasni, 

i tako sve površno pročitaš. Opet ću

ga odložiti u fioci, ostaviti da me podsjeti. 

Ni danas ti neću reći niti jednu reč... 

Jer sve je suvišno ako nerazumeš... 

Pogled, gest, blagi osmeh... 

Sve govori tiho... Duša, srce.. Volim

Kad ćeš  spoznati da je to ljubav

A ne običan flert... 

Otvori srce i dušu, priznaj sebi, 

ako ne meni da voliš... 

Odbaci strah, prepusti se... 

Tek tada ćeš shvatiti moju pisanu reč. 

           DanMar-Nadja 

Slika preuzeta sa interneta. 

BIRAM DA...

 Kad bih mogla opet da biram 

deo živita... pre i posle...

Opet bih birala isto djetinjstvo,

iako nije bilo sjajno....

sve nemaštine, boli i patnje...

Al' ipak neke draži... Živa, voljena,

okružena nekom setom, Sljubavlju

za bolje sutra... Sa verom ima i gore...

moje je blaženstvo dok dišem.

Mladost, šta snjom... Verujem da je

zacrtana već sa rođenjem...

Da sretnem tebe... Volim, želim,

Opet bi bilo isto.... Kao da si mi u krvi,

tečeš mojim venama... Ne, nebih to menjala.

Za posle.... Za posle bih ostavila sve uspomene....

Dobre, loše... One koje sam volela isto tako

i one što su me bolele. Sve su one deo mene,

Deo svih bližnjih, deo tebe.

Ostavila bih sve isto... Jer bio bi greh

poželeti nešto više... To nebih bila ja...

To je već neki tuđi život... Ostaviću tako zaveštanje

budućem pokoljenju. 

Ne poželi nešto više, budi zadovoljan

onim što ti je rođenjem dato... I živi taj

život punim plućima... Sponosom čovečnosti do kraja.

              DanMar-Nadja-Autor

DAL' ME SANJAŠ

      DAL' ME SANJAŠ

Dali me još sanjaš kao nekad

Zamišljao si moj lik

U laticama ruže

Govorio si da si ti kapljica

Koja je zaliva da ne bi

Izgubio moj lik...

Ja daleka... Nedostižna.

A dal'si se zapitao

Dal' sanjam i ja tebe...

Budimo se u zoru

Srećni ,nasmejani...

Pa se upitan...Zašto ne preskočio

sve prepreke...i sanjamo zajedno.

Pod istim zvezdanim nebom.

Ruku pod ruku zakoračili

U život zajedno.

             DanMar-nadja

❤️😘

 

SRETNIMO SE

 Samo ću pružiti ruku

Nebili dotakla tvoj odraz na staklu. 

Vidim da si došao da me podsetiš, 

na moje obećanje tebi... 

 ne nisam zaboravila..

Samo nemogu, neželim... 

Da sve odbacim i nastavim dalje. 

Ti si moja slaba karika, 

kojoj se uvek vraćam.... mislima, željom

i bez ikakvog htjenja. Ta ljubav živi, postoji... 

Oprosti... samo ću opet gledati tvoj lik... 

na oknu prozora, na jastuku sna... 

U kapima kiše dok sipi, 

gde god se okrenem... Ti. 

Nemogu i ne želim da zaboravim, 

Moja je duša satkana puna tebe, 

srce... kao da kuca za oboje. 

Oprosti što te previše volim. 

Ostaćeš tu u svakom udisaju... 

U duši dok treperi.... Samo si ti

dotakao moje srce.... I ne, neželim 

da krenem bez tebe dalje.... 

Jer izgubiću i sebe.... 

A to neželiš... Zato sretnimo se ponekad

na granici jave i sna... Hodajmo gde 

nas misli vode... 

Budimo svoji....razdragani, zaljubljeni, 

Trčimo bosi livadom poljskog cveća, 

Opčinjeni kao nekada. 

Neka se nikada ne završi naša priča. 

Nek traje...juče,danas,sutra,zauvijek. 

To je moja poruka tebi... 

Večna ljubav, moja, tvoja, naša. 

        DanMar-Nadja-Autor