BIRAM DA...

 Kad bih mogla opet da biram 

deo živita... pre i posle...

Opet bih birala isto djetinjstvo,

iako nije bilo sjajno....

sve nemaštine, boli i patnje...

Al' ipak neke draži... Živa, voljena,

okružena nekom setom, Sljubavlju

za bolje sutra... Sa verom ima i gore...

moje je blaženstvo dok dišem.

Mladost, šta snjom... Verujem da je

zacrtana već sa rođenjem...

Da sretnem tebe... Volim, želim,

Opet bi bilo isto.... Kao da si mi u krvi,

tečeš mojim venama... Ne, nebih to menjala.

Za posle.... Za posle bih ostavila sve uspomene....

Dobre, loše... One koje sam volela isto tako

i one što su me bolele. Sve su one deo mene,

Deo svih bližnjih, deo tebe.

Ostavila bih sve isto... Jer bio bi greh

poželeti nešto više... To nebih bila ja...

To je već neki tuđi život... Ostaviću tako zaveštanje

budućem pokoljenju. 

Ne poželi nešto više, budi zadovoljan

onim što ti je rođenjem dato... I živi taj

život punim plućima... Sponosom čovečnosti do kraja.

              DanMar-Nadja-Autor