SETA MI MISLIMA HARA

       SETA MISLIMA HARA

Opet skitam po nekim snovima

Odlutala sam u prošlost

Da li me to mladost priziva 

Sa visine gledam i vidim onu Devojčicu sa uvojcima u kosi Dečaka sa čuperkom u kosi

I onog sa prirodnom crnom kosom sa osmehom na licu 

Vidim ženu sa maramom podvezanom ispod brade 

Gleda decu sa nežnošću i toplinom srećna i nasmejana Zahvalna što ih ima

Na stolu stoje knjige spremne

da školski zadatak ispišu.

U pertolejci nema petroleja 

A i zadnja sveća je već pri kraju 

Mati pravi lojanicu u čaši

Mast i dugačku krpu za fitilj 

Pali je da sobu osvetli

Odavno ovde nema svetla

Otac je tome kriv znaju deca

Mati o tome ćuti ništa ne govori 

I u velikoj muci ne želi da decu

Mržnjom prema ocu zadoji.

Nema tu ni televizora samo 

Mali tranzistor na baterije svira.

Ni jedne igračke nema

Al deca ne mare za to

Snaći će se da igraju igre, samo

da školski zadatak ispišu.

Prave od prstiju senke na zidu 

Svako po jednu životinju napravi

Smeju se, znaju za radost igre

Olovka zašiljena u novine slovo traži za novu igru

Zanimljive Geografije na slovo 

Ispisuju sve redom u kolone slažu

Država,grad, reka,planina i tako dalje još tema, samo da vreme prođe, sa time i uče znaju to

Još malo i vreme je za počinak

Sklupčana jedno do drugog 

Putuju snovima sa osmehom 

Sutra je novi dan.

Noćas mi mislima seta luta

U neka prošla daleka jutra.

I opet srećna sam...srećna sam.

      DanMarnadja-Autor