DA POKUŠAMO

DA POKUŠAMO

Okreni list...Novog poglavlja 

u životu.Sačekaj me negde

 na početku.Možda...će naša 

priča biti bolja

Hajde da probamo...Dok još

ima i mala iskra

Ljubavi u nama

                DanMar-nadja

 

ON

 Rekoše mi, ženo ne gledaj ga tako

U blagosti tvog pogleda

videće svu tvoju slabost. 

Ja nemam drugi pogled za njega do tog.

Nebojiim se ja njega, 

već sebe. Neću imati snage

odvojiti pogled,

 izgubiću se u njegovim očima.

Srce mi sve jačim damarima bije, 

vode se bitke u meni

Između razuma i želja.

Neznam ni njegove vrline ni mane

A već ga celim bićem želim.

Neznanac iako mi blizak, 

u njegovom zagonetnom pogledu

vidim i nežnost i strast. 

Pored svih opomena, 

da se čuvam nekih sanjivo

zagonetnih očiju... Kažu one... 

Samo mame, ne daruju sreću. 

Ja baš njih poželeh... sa strepnjom

čekam ponovni susret... 

makar u prolazu, da osetim drhtaj. 

Tako blizu a ipak daleko. 

Samo sam sigurna... On je taj. 

I čekam dan... Kad ćemo se dodirnuti 

nežno prstima.... To će biti moj raj. 

            DanMar-Nadja-Autor 

PTICA I JA

 Juče sam sedela u parku na trošnoj klupi,

 zurila u daljinu, iščekujući tebe.

Ugledah na obližnjem drvetu pticu.

Gledala me je znatiiželjno, kao

da se pita, zašto sam sama. Počeh joj pričati

priču o velikoj ljubavi... Kao da me sve razumela,

uzvrati mi sa  cvrkutom.... Razumeh je i ona je ostala sama. Sad samo čeka... kao i ja da se dogodi nešto što bi moglo da umanji tugu. Da donese

neke sjene prošlosti... Da i budna sanjam.

Pričale smo tako dugo... Možda poznajemo jedna drugu još iz vremena kad bejasmo sa svojim voljenim.... Možda u istom parku,na istoj klupi... Zato se i vraćamo tu. Jedna drugu da utešimo... Da se zajedno podsetimo. Opraštam se s'njom, a znam biće i sutra tu... Baš kao i ja... Da iznova pričamo o našoj nezaboravljenoj ljubavi... Jer večno živi u nama.

            DanMar-Nadja-Autor

POŠTOVANJE

POŠTOVANJE 

Moje poštovanje prestaje,kad

tvoja glupost pređe sve granice.

Moja ljubav se zaključa u duši...Kad tvoja izdaja i prevara...Bez griže

savesti predugo traje.

Previše je praštanja...kad znaš

da se sve opet vraća..,bol,

izdaja...Bolje je zato biti sam...

Ti to prosto nerazumeš.

DanMar-nadja

LUTAM

        LUTAM

Sad samo lutam besciljno ulicama

Tražeći neki tračak svetlosti

Koji bi me odveo tebi...Svaki

korak mi sve teži bez tebe

Bar da sve prespavam da se

vratim u dane kad je tvoja

ruka držala moju...Eh kad bih

mogla još jednom...

Dodir tvoj da osetim

     DanMar-nadja

PISMO

 Napisala sam pismo, puno priznanja, osećanja

A znam, poslati ga neću.

Već dugo u meni bitke se biju.

Šta reći, priznati da volim, uprkos boli.

Moj razum na jednoj, srce i duša

na drugoj strani vage... Šta će prevagnuti

Ni sama neznam... Sve napisah, sročih rečima

ljubavi... bola... razuma. 

Pismo dugačko... Možda i previše

da sve to pročitaš. Nikada nisi voleo da čitaš.

Pročitaću ga još i stotinu puta... 

Pruži ću korak, da ga pošaljem... 

Pa se opet vratim unazad, 

pomislim šta ako ti ono ništa ne razjasni, 

i tako sve površno pročitaš. Opet ću

ga odložiti u fioci, ostaviti da me podsjeti. 

Ni danas ti neću reći niti jednu reč... 

Jer sve je suvišno ako nerazumeš... 

Pogled, gest, blagi osmeh... 

Sve govori tiho... Duša, srce.. Volim

Kad ćeš  spoznati da je to ljubav

A ne običan flert... 

Otvori srce i dušu, priznaj sebi, 

ako ne meni da voliš... 

Odbaci strah, prepusti se... 

Tek tada ćeš shvatiti moju pisanu reč. 

           DanMar-Nadja 

Slika preuzeta sa interneta. 

BIRAM DA...

 Kad bih mogla opet da biram 

deo živita... pre i posle...

Opet bih birala isto djetinjstvo,

iako nije bilo sjajno....

sve nemaštine, boli i patnje...

Al' ipak neke draži... Živa, voljena,

okružena nekom setom, Sljubavlju

za bolje sutra... Sa verom ima i gore...

moje je blaženstvo dok dišem.

Mladost, šta snjom... Verujem da je

zacrtana već sa rođenjem...

Da sretnem tebe... Volim, želim,

Opet bi bilo isto.... Kao da si mi u krvi,

tečeš mojim venama... Ne, nebih to menjala.

Za posle.... Za posle bih ostavila sve uspomene....

Dobre, loše... One koje sam volela isto tako

i one što su me bolele. Sve su one deo mene,

Deo svih bližnjih, deo tebe.

Ostavila bih sve isto... Jer bio bi greh

poželeti nešto više... To nebih bila ja...

To je već neki tuđi život... Ostaviću tako zaveštanje

budućem pokoljenju. 

Ne poželi nešto više, budi zadovoljan

onim što ti je rođenjem dato... I živi taj

život punim plućima... Sponosom čovečnosti do kraja.

              DanMar-Nadja-Autor