ON

 Rekoše mi, ženo ne gledaj ga tako

U blagosti tvog pogleda

videće svu tvoju slabost. 

Ja nemam drugi pogled za njega do tog.

Nebojiim se ja njega, 

već sebe. Neću imati snage

odvojiti pogled,

 izgubiću se u njegovim očima.

Srce mi sve jačim damarima bije, 

vode se bitke u meni

Između razuma i želja.

Neznam ni njegove vrline ni mane

A već ga celim bićem želim.

Neznanac iako mi blizak, 

u njegovom zagonetnom pogledu

vidim i nežnost i strast. 

Pored svih opomena, 

da se čuvam nekih sanjivo

zagonetnih očiju... Kažu one... 

Samo mame, ne daruju sreću. 

Ja baš njih poželeh... sa strepnjom

čekam ponovni susret... 

makar u prolazu, da osetim drhtaj. 

Tako blizu a ipak daleko. 

Samo sam sigurna... On je taj. 

I čekam dan... Kad ćemo se dodirnuti 

nežno prstima.... To će biti moj raj. 

            DanMar-Nadja-Autor