PRIČAM TEBI

 Dal želiš večeras da pričam o nama.... Da čuješ sve naše uspomene. Da ponovo proživiš sve ono što nas je spojilo... Što je neizbrisivo ostalo zacrtano u našim srcima. Pričaću ti polako, tiho... da dopre do tvoje duše koja luta....da je zadržim tu kraj sebe.... Da joj uvek iznova svaki dan po jednu priču ispričam. Neću se umoriti... želja me vuče da te podsećam, da sebe podsećam na nas.... Na vreme... Koje smo voleli.... Želeli i gradili s'ljubavlju. Pričaću šapatom.... Znam čućeš moje reči. Trenutak iskrenosti za nas u samo jednoj reči.... Voljeni. Mi kao unapred napisana priča... Bez kraja da traje večno. Uvek iznova nova poruka, novi zavet... To smo bili mi... I uvek ćemo biti. Osećam da ti noćas godi moja priča.... Jer znaš da te još uvek beskrajno volim.

          DanMar-Nadja-Autor

ZA VEČNOST TI

 ZA VEČNOST TI

Stavila sam ruke u džepove i hodala bez cilja ulicom. Misli mi lutaju negde u daljinu, zamagljeni pogled, sve mi je teže da ne pustim suzu... Sama... Korak po korak prolazim sad već poznatim mi  putem. Vodio je ka tebi... Gde da sad sklonim umornu dušu, jecaj, vapaj za nečim nedostižnim. Kuda da se okrenem, kome, čemu. Naučila sam da prepoznam svaki kamenčić i pukotinu na putu. Radost pri dolasku tebi....spajanje naših ruku... Šetanje dalje našom trasom ljubavi. Kako da sve to zaboravim, prebolim.... Nemogu, neželim. Ponovo iznova i iznova koračam
istom stazom.... Sama, al stobom u srcu.... Jer još si tu....vidim ti osmeh, osećam pogled na mom licu....živiš u mojoj duši i srcu. Šetaš mojim snom. Mašta me vodi ka tebi....tvoje me ruke čekaju i zovu u zagrljaj.... Zato uvek žurno hitam tebi... Da tren sna ne izgubim... Da te još više i više volim....Dok i misao na tebe postoji... Za večnost jedini moj.

         DanMar-Nadja-Autor

ŠAPUTANJE

ŠAPUTANJE 

Još čujem tvoje šaputanje na  jastuku, još osećam tvoj dah na vratu. Ležim nepomično... Opijena svime... Tu si pored mene... Nijedan tren ne želim da izgubim... Bojim se vratiću se u stvarnost....shvatiti da sve umišljam il sanjam. Sve mi izgleda tik na dohvat ruke.. Tvoje oči, kosa, tvoje usne. Tvoji pokreti blagi, kao usporeni snimak  me dozivaju u zagrljaj... Spremna sam poći sobom, bilo gde... U maštu, san... Samo da sam pored tebe. Osmehuješ se.... Srećan što znaš da te volim, želim... Sanjam još nedosanjani san... Ti u svakoj misli, iznova i iznova... Toliko nedostaješ da boli... Pa se vraćam u neizbežni beg mašte i sna. Dodir života da osetim... Pa makar bio i san.

         DanMar-Nadja-Autor

LJUBAV I NIŠTA VIŠE

LJUBAV I NIŠTA VIŠE

Misli mi ka tebi hrle

Ruke bi da te grle

Usne su željne poljubaca tvojih

I sve u jednu reč stane

Ljubav...

Za tebe,mene, nas.

Ljubav i ništa više

        DanMar-nadja

NA RASKRŠĆU

 Htela bih da hrabro, odvažno zakoračam u novi život, al' kao da me uvek neko povuče za rukav i kaže. Gde si pošla ženo, osvrni se pogledaj šta iza sebe ostavljaš. Izgubim u trenutku svu hrabrost....ugledam sva draga mi lica, bez obzira na svoj bol i muku... Vraćam se svakodnevnici. Bojim se neće se snaći bez mene. Moja je ljubav njima potreba.... To nabih smela niti htela da zaboravim.  Oni su oduvek bili moja snaga... Kako da to zaboravim. Nebi voleli da me vide slomljenu... Jednom nogom zakoračenom ka neizvesnosti,drugom zarobljenom u prošlosti. Na kraju opet ostajem ona ista... btižna i odana... Izgleda da ja ne umem drugačije. I kao da mi se sav teret sa pleća skine... Vidim samo ono dobro u svima... Jer volim....i nežurim nigde.

           DanMar-Nadja-Autor

NE BUDI ME

 Otvaram orman, uzimam jaknu, brižljivo čuvanu kao relikviju... U njoj si me ugledao prvi put... Govorio si ona ti je privukla pažnju... ugledao si moje oči i osmeh i odmah se zaljubio. Sad se spremam... Obući ću baš nju... Krenuti onom našom dugom ulicom, poći ti u susret na sastanak. Želim da prošetamo kao nekad... Ruka u ruci... Onako ćutke da se ponovo stidljivo upoznamo. Ti sav ozaren, blistaš nekom iskonskom lepotom... Ja crvenih obraza krišom bacam pogled ka tebi. Ruka mi podrhtava u tvojoj ruci... Tvoj blagi stisak, tek toliko da je smiri. Nikad nam nije dosta zagrljaja... šetnji, smeha... Iskrene ljubavi, blagosti naših pogleda kojim milovasmo lica jedno drugom. Tvog poljubaca u oko... još ga osećam na sebi. Baš sam večeras spremila sve one tajne da ti kažem... Kolko te volim, sanjam,maštam, baš večeras... al'neznam dal ćeš doći. Možda sve sanjam... Ako je tako... Nedozvoli da se probudim, pusti me da još sanjam... Da još šetam u ovoj blagodeti sreće... Pusti da te još malo takvog ozarenog volim... Ne budi me... Ne budi.

        DanMar-Nadja-Autor

NEMA OČIJU TVOJIH

 Reč mi zapela u grlu.... nemogu ništa reći. Bol mi razara dušu... nema mi očiju tvojih. Koliko sam ih noći čekala da mi dođu. Suza zastala u oku... kao da je sve stalo. Vreme je moj molitvenik .. za nešto što... bojim se neće mi doći. Toliko bih imala reći, al'nedostaje mi snage da kriknem... da se od jačine glasa sve opet vrati.... Ne, snaga se gubi... Ćutim nemo... Samo znam da previše me boli.... boli. 

        DanMar-Nadja-Autor