ZA VEČNOST TI
Stavila sam ruke u džepove i hodala bez cilja ulicom. Misli mi lutaju negde u daljinu, zamagljeni pogled, sve mi je teže da ne pustim suzu... Sama... Korak po korak prolazim sad već poznatim mi putem. Vodio je ka tebi... Gde da sad sklonim umornu dušu, jecaj, vapaj za nečim nedostižnim. Kuda da se okrenem, kome, čemu. Naučila sam da prepoznam svaki kamenčić i pukotinu na putu. Radost pri dolasku tebi....spajanje naših ruku... Šetanje dalje našom trasom ljubavi. Kako da sve to zaboravim, prebolim.... Nemogu, neželim. Ponovo iznova i iznova koračam
istom stazom.... Sama, al stobom u srcu.... Jer još si tu....vidim ti osmeh, osećam pogled na mom licu....živiš u mojoj duši i srcu. Šetaš mojim snom. Mašta me vodi ka tebi....tvoje me ruke čekaju i zovu u zagrljaj.... Zato uvek žurno hitam tebi... Da tren sna ne izgubim... Da te još više i više volim....Dok i misao na tebe postoji... Za večnost jedini moj.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар