SNOVI I TI

       SNOVI I TI

Povela bih te noćas na izlet snova....

Koji bi bili toliko realni... Da bi pomislio 

da hodaš kroz oblake.... Nestvarno sa lakoćom, neznajući gde se nalaziš. Ja znam da si tik pored mene u mom umu. Opijen svetlošću, ne prepoznaješ da si deo mene, satkan od ružinih latica.... Zarobljen u mom snu. Sanjam iznova stobom....nedovršeni san... Poželeh opet da traje što duže. Da ponovo vidim tvoje poglede....tvoju zbunjenost....dal' si tu. U svakoj minuti da te odvedem što dalje.... Ostavim u kraju podsvesti... Za novo viđenje sutra....preksutra,za buduće šetnje snom. Satkah tvoj lik da mi se uvek još lepši....veseliji...postojaniji vrati. Oh bože koliko ga volim... Da svaki san sa njim odsanjam.... Pamtim... Volim....želim. Svaka misao sa njim sanja.... da poželim da odsanjam.... Sve one nedosanjane snove... Koje smo budni sanjali. Negde su nestali.... Izgubili se. A tako želim da se vrate.... Odvešću te noćas na izlet snova.... Između jave i sna....nek bude lepo... Prelepo... Baš kao nekad.

           DanMar-Nadja-Autor