ULICA

 ULICA

Koračamo trošnim trotoarom

koraci mi teški puni uspomena.

Na svakoj pukotini zastanu...kao

da slike iz njih izviru...Pitam se

dali je ovde bilo ono mesto,

gde si me prvi put poljubio...ili je

tik malo dalje.Više se i nesećam tačno.

Jer sva je ova ulica bila zapečaćena 

našim poljupcima.

Htedoh još jednom da prošetam...

Al' nije to isto...nešto nedostaje.

Nisu mi samo dosta ova sjećanja.

Htjela sam s'tobom ponovo bar

samo jedan put prošetati...da se svega

prisetim.. Bojim se bez tebe ću nešto ispustiti...neki trenutak koji smo imali...

Ne nije to isto kao s'tobom.

Da s'tobom je bilo drugačije...nežnije..

toplije...Sad hladno nema topline...

Nema tvoje ruke u mojoj da me greje.

Zakoračim ulicom kao da ću 

ponovo sresti tebe a znam nisi više tu.

Sad lutaš samo snovima...vratiću se 

da te dočekam ,da bar snovima 

lutamo zajedno ..našom ulicom.

      DanMar-Nadja-Autor 

PREGRŠT ŽELJA

 PREGRŠT ŽELJA

U jednom danu poželeh

pregršt želja...

Svaka je vodila samo do tebe.

Kose moje poželeše ruke tvoje...

da ih lagano prstima pročešljaš.

Usne mi uzdrhtale ,vape 

za tvojim poljupcima.

Očajno želeći tvoje zagrljaje....

Da se lagano lelujamo u ritmu muzike.

Sve mi toliko blizu...a kao miljama daleko.

Znoj me tvoj opija pri svakom udahu,

još osećam tvoj dah na mom vratu.

Dok lagano šapućeš reči....

Nerazgovetno,al' nemarim ja za njih...

Opija me samo  tvoj glas...

Do ludila me dovodi...pa svaka nova misao

si mi ti...samo ti.

          DanMar-Nadja-Autor 

EH DA NIJE..

 EH DA NIJE...

Uzdrhtah samo od tvog dodira..

A tvoji poljupci pokupiše

suze sa mojih očiju.

Eh kako se uželeh tvojih očiju...

sanjivih i nežnih...Sve treperi...tik si tu 

kraj mene... pa mogu dodirnuti

nežne ti kose pramen...a onda tako daleko...

nestaje ...gubi se...Shvatam samo sanjam...

Eh bar da nije samo san...

drhtaj tela te oseća...

Eh da nije ...Eh da nije samo san

      DanMar-nadja-Autor 

UPALIM FENJER

 UPALIM FENJER

Upalim ja fenjer svake noći...

gledam i čekam od nekud ćeš doći.

Satima gledam u daljinu ...

samo mesečina i ja...

Nadam se bar lik da ti ugledam...

onaj vragolasti osmeh samo meni znan.

Sve nade polažem svake noći...

uzalud...otišao si ...al samo na tren se pojavi

Još jednom osmehni...toliko da znam...

da su ti oči nasmejane bar kad me ugledaš..kao nekad sa onom setom ljubavi...jer volim,volim te i sad.Jesi li znao da ljubav neumire...Nikada❤️💔

      DanMar-Nadja-Autor 

         

MESEC

 MESEC

I mesec zna sve moje tajne 

Kao da mi obitava u mislima

Pa svako veče crta obrise na nebu.

Sve moje želje u iskri svetlosti 

se pojave ...nekim čudesnim dahom.

Rasprši ih na sve strane.

Iscrta i lik mi dobro znan ...

Svaku moju misao u 

Neku draž preslika.Želi da vidim...

Prosledio je tebi i još mi dragim

Voljenim bićima...moju misao... pozdrav.

Toliko se oscrtane lepote stvori.

Sve mi treperi oko duše.

Zna on da mi priredi radost.

Ja uvek sljubavlju razgovaram s'njime.

Osmesi sa neba ...radosno mi se smeše ..

Svačiji prepoznam u trenu.

Pa me milina prožima do srži.

Volim kad s'mesecom razgovaram ...

Jer znam satkaće mi likove koje volim...

Da pamtim...nezaboravim jer ih

beskrajno , beskrajno volim.

          DanMar-nadja-Autor 

DOĐEŠ TEK...

 Ugledah tvoj lik

u izmaglici.

Došao si tek toliko

da potvrdiš ... kako još

vladaš mojim mislima...

Stanuješ u mom srcu...

Duša treperi opet

pred tobom kao 

i prvi put...do boli.

Zavlada tišina...

Izmaglica nestaje...odnosi te...

A ja ostajem...

Opet sama.

       DanMar-nadja-Autor 

LJUBAV**

       LJUBAV**

Kad je ljubav toliko jaka

da ti osvoji srce i dušu, 

više je nemožeš ni izbaciti...

Čak i ako te povredi. 

Tražiš hiljadu izgovora da oprostiš. 

Ljubav da ugledaš u njegovim očima,

prisetiš se svakog drhtaja uz njega....kažeš svom razumu da greši.... to je mala greška izgovorena u ljutnji. Ćutiš a sve u tebi se buni. 

Naduriš se zavučena u nekom ćošku... 

Misliš njemu je lakše, iako se lomiš, 

spremna si da oprostiš... I baš kad pođeš da ga dočekaš spremno otvaraš vrata...

 A pred tobom veliko iznenađenje.... IZVINI i buket ruža... Zagrljajem, poljupcem, tužnim pogledom.... Kao da kaže "Kakva sam budala.... toliko te volim". U tom trenutku shvatiš kolika je zapravo ta ljubav 

koja ti se uvukla u srce, dušu u svaku poru kože..... Zato što je obostrana.... Ona prava, u kojoj ima i svađa i oproštaja. Koja se uvek izdiže iznad svega i uvek je postojana. Prava ljubav vaša... izabrana.

    DanMar-nadja-Autor

SUMORAN DAN

 SUMORAN DAN

 Proleće... kiša... Sumoran dan

A ja bih da bude suncem okupan.

Opet me zovu stare sjene... 

Ljubavi velike nezaboravljene.

Htela bih da kliknem na sav glas... 

Ostani... Dođi mi nasmejan.

Takvog te pamtim i znam... 

Snove mi ulepšaj bar ovaj dan.

Nadam se doćeš bar na tren,

Osmehom da dočekam novi dam... 

Da nebude i on sumoran...

Već tvojom ljubavlju okupan. 

           DanMar-nadja-Autor 

LJUBAV JE TO

       LJUBAV JE TO

Ljubav je to što nas pokreće

Što nam daje snagu...

Ta svako novo jutro.

Za svaki novi dan.

Čuvaj je duboko u srcu

nek živi večno jer 

to je lep osećaj.

To je osmeh sreće

Koji nam uvek treba.

     DanMar-Nadja-Autor 

RUŽE

        RUŽE

Hodala sam ja po cveću

želeći s'tobom sreću...al eto desi se

trnovite ruže behu ...Pa se svaka bodlja 

zarila u duši...pokušam da jednu izvadim.

Drugi trn se zarije u srce...tako da krvari.

A izbegla sam mnoge staze...koje bi me 

odvele sasvim na drugu stranu...

Karanfili nemaju trnje ..a moje oči samo

pratile tvoje ruže...srce je to nebira...

Samo sledi svoje želje...pa iako ide u trnje.

Eh da sam mogla da mu narednim.

Al eto ja zaista volim ruže.

DanMar-Nadja-Autor 

TO JE LJUBAV

 Među hiljade njih 

Srce je izabralo tebe

Sad bi trebalo da ga čuvaš

Jer i ti si dao sebe...

Nemoj izneveriti ljubav

Budi siguran Bileće i tebe...

Možda ne danas ili sutra

Već kad ti budeš izdan...

Od nekog budućeg...

Zato čuvaj ljubav koju imaš

Jer moje srce je

Izabralo tebe.

Za prošlo..sadašnje... buduće

Za sva vremena

Za vječnost...

To je ljubav.

          DanMar-Nadja-Autor

ISTINA

 ISTINA

Pretvoriću sve moje misli u pesmu... govoriti tvojim sanjivim oočima dok me gledaju

Ljubiti tvoje usne pogledom...rečju.

Toliko snage i rečitosti u 

tvojim očima...na usnama osmeh...

Progovorit češ...a nemost ostaje

kao šamar istini...Nema te...ja i

posle tebe...opet tebi pišem.

Urezan u srcu zauvek...da to je

Jedina istina...moje priče.

   DanMar-Nadja-Autor

 

TI I JA

        TI I JA

I živela je moja mašta

Tvoja vizija sna

Zajedno bejasmo srećni

Ko goluba dva ...Ti i ja...

Tako ljubav do beskraja

Samo ti i ja.

  DanMar-Nadja-Autor

CRNO I BELO

     CRNO I BELO

Ja romantik u srcu

Poeta u duši...Ti negde između...

Tvoji svetovi drugačiji...

Moji puni topline,sna...mašte

Ti u svojoj ozbiljnosti...vidiš

Samo površno ...trenutno.

Ne zazireš u dubine...sve crno i belo.

Mašta ne postoji...negde si davno

izgubio sebe...Il tako rođen.

Pa samo čitaš...Nepoznajem boje ljubavi.

Kad bi pružio ruku...pokazala bih ti...

Šta si sve propustio.Možda bi ostao

da zajedno oslikano...ljubav

koja sada treperi.

Možda bi tada znao...

Kako se voli.Osmehnuo bi se sreći

Tad bi znao da i ona postoji.

Nije sve crno i belo

Ljubav zaista postoji.

     DanMar-nadja-Autor

ŽELIM

    ŽELIM

Pokloni mi noćas poljubac 

za miran san.

Jednom sam ti rekla...

Da je to sve što želim

Dal'to znaš...

Zato me zagrli što jače...

Da sanjamo snove u dvoje

Umesto cveća...želim samo

tebe kraj sebe...jedino moje...

U naš začarani mali raj.

        DanMar-nadja

BIO SI

         BIO SI

A bio si u svakoj mojoj misli

Svakoj početnoj rečenici

Svakom završetku sna

Sva moja želja i strast

Ode bez pozdrava...još uvek čekam.

Ruku da mi pružiš...a ti

ostaješ još uvek samo san.

Čekam te još...toliko da znaš.

       DanMar-nadja

BEZ SRAMA

       BEZ SRAMA

Kad se pomeša san i Java ...

Tad ostanem pred tobom

Sasvim naga...ranjiva do boli...

Misao na tebe...stid mi venama hara.

Koliko želim da stopom...

Telo i sne...ti si tamo ...nazirem te..

kroz nemirne mi sne.

Sve u vrtlogu strasti se spaja.

Ljubavi žar ljubavnika

Ja ogolih istinu pred tobom.

Priznah da te volim

Bez stida i srama.

    DanMar-nadja-Autor

FALIŠ

     FALIŠ

Noćas te usnih jedino moje

Pred nama behu

Sve dugine boje

Začarana...koračam

Sve duži korak pružam

da nam se usne spoje

Dodir poput pamuka...

Sanjam...Tolika radost...

Ne ...neću još da se Budim

Još trenutak jedan...

da osetim ti dah

Ah koliko mi fališ...

Da li znaš.

     DanMar-nadja

POGLED

       POGLED

Pogled mi satima luta

Kao da sve je izbledelo

Tvoj lik izgubih negde

u želji da si tu...

Ne shvata oko moje...

Da horizont je celo ime tvoje...

Ti u magli...suncu ..mesečini...

Satkan od mojih želja...

Niti moje ljubavi šaraju izmaglicu

Naših obećanja...milovanja,

ljubavi , praštanja.

Još samo da mi ti dođeš...

Savršenstvo...otkucaja ljubavi.

   DanMar-nadja

POŽELIM

      POŽELIM

Poželim da milujem tvoje obraze

Vrelinom svojih usana

Da osetim da sam živa

i'ako mi dah nestaje...samo dok 

te gledam sanjivim očima.

O kako bih se izgubila

u tvojim rukama...

Ispijala med sa tvojih usana.

Ponovo živela...volela.

Disala samo za tebe jedini.

     DanMar-nadja

TRAŽIM TE

      TRAŽIM TE

Lutam tako od mesta do mesta

Od klupe do klupe tražeći park

Gde izgubih dugu...gde mi osta

onaj tračak sreće koji samo

na tren imah s'tobom.

Ne bih ja ni da se sećam

al' mi misli same putuju

i bez mog htjenja.

Noge mi same koračaju...Zapamtite 

put tamo i nazad.

Srce me vodi ka tebi.

Duša mi uzdahne...Nema te...

gde idem...kuda ću.

Nema mi duge više...

Čemu da se okrenem...

Izgubljena u vremenu...tumara

Snovima... željama...za jedan dah

života s'tobom.Ti nesavršen al' volim to.

Takav mi prirasta srcu.

Pa samo lutam tražeći onu 

tvoju ispruženim ruku...

Da me podigne kad poklekne.

Da osetim...još si tu u srcu.

Svakoj mojoj misli...Duga si ipak moja

Kojoj se uvek iznova vratim...

Zaključana duboko u mom srcu.

     DanMar-nadja

 

OSTANI

        OSTANI

I često zamislim tebe

Osetim miris tvoj

Kao sen tik prođeš

pored mene...Sve zaćuti

Dah mi nestaje...Povetarcem 

vetra me dodirneš.

Moje  oči setno te traže...

U svakoj misli ...Tu si

A ipak te nema

Samo prošapćem...Ostani.

    DanMar-nadja-Autor

USNE

     USNE

Još mi ostali tragovi tvojih usana.

Zatvorim oči...Opet osetim toplinu poljupca

Nešto neobjašnjivo mom umu...

Sve zamre...Samo nam usne govore

Sve treperi...Telo drhti...

Dok se kraj tebe pripijam.

Ruka oko struka..U čvršći zagrljaj.

Poljubac...bez kraja...duži ..slađi

Oh šta usne znaju reći...Samo u jednom dodiru...Svemir...Mi

Ne trebaju nam više reči.

Usne spojene...govore...ljubav...čežnja,

želja..Mi voljeni.

     DanMar-nadja

 

RANO JE

       RANO JE

Kuda si pošla ti ženo 

Sa svom tom iskrenošću

Napolje među vukove

Nije to za tebe...Vrati se u

svoju Osamu...svoj kavez...

Nisi ti naučila da

se boriš sa zverima.

Previše si ti krhka.

Rane ti još nisu zarasle...

A već bi sa novim da se boriš.

Treba ti još hrabrost

Naivno veruješ u slatke reči...

Stani...zakoči...vrati se.

U svoju oazu mira.

Jednom ...kada rana zaceli...Tad

izađi i bori se...snažno poput lavice.

Briši sve pred sobom...i suze

i tuge...boli.

Budi gospodarsvojih osećanja

 svog razuma i uma...Tad

snažno zakorači...Život zove...

Onako kako samo ti želiš...

Živi...voli...i ništa više.

    DanMar-nadja

 

LAVICA

   LAVICA

Budi jaka kao lavica...

Dok posmatra svoj plen..

brani svoje mlade...

Zauzmi gard.

Nikom nedaj da povredi

tvoja osećanja

Pokaži kandže ako treba.

A ipak ostavi gracioznost

i ponos na sebi 

Nek svi vide da si jaka...

I kad u sebi se lomiš

na hiljade komadića...

Izdrži...seti se

LAVICA je tvoje srednje ime.

     DanMar-nadja

 

CARUJEMO

      CARUJEMO

U predvečerje kad tišina vlada

Moje misli caruju nebesima.

Svaka želja ima smisao...

Ti tako savršen do bola...

Ja ranjiva ko srna.

Tu se sklupčali...

Da carujemo...

Nebo nam...Luka mira

toplina oka celog vidokruga...

Ljubav... ljubav.

    DanMar-nadja

 

NESTAŠNA

    NESTAŠNA

Noćas bih mogla malo nestašna biti

Ležala bih na jastuku kraj tebe.

Možda bih samo uzdahom tvoje

pokete dok s'piš pratila... 

A isto tako u drugom trenutku.

Oči ti snene ljubila...

Noćas bi ...tvoja ruka u mojoj kosi

Veliku oluju stvorila...

Pa bi postelju gužvali do zore...

Dok tela nam gore...

Preplićali bi se i ljubav i strast...

Eh kako bih noćas volela

nevaljala da budem.

Žar ljubavi da dotaknem

Pa nek bude i greh...

Al' voleh te...U duši osetim

toplinu ...Ko nikad pre.

      DanMar-nadja

 

POMISLIM

 Nađoh ja svoj život oronuo pregažen

uvredama na putu...

Pa se onako iznemogla

od udaraca saginjem...

Pomislim šta da radim sa njim?

Da ga bacim iza leđa...

Krenem dalje...pokušam da

Izgradim novi...svetliji ,veseliji...bolji.

Samo za zrno ljubavi...

Toliko da ne boli...

Al' nemogu se baciti sećanja..

Ona će da krvare ko posekotine mača.

Jednako bole i uz osmeh.

Koji kao po običaju ujutru

Stavim umesto šminke...

I opet zakoračim u isti .

Pa se tako kotrljamo iz 

dana u dan...spremni na nove udarce.

          DanMar-nadja

PESMA U OKU TEBI

 PESMA U OKU TEBI

Napisala bih pesmu koja bi

u oči moje mogla stati

Da te podseti kad ih pogledaš

šta sve tu piše,da vidiš 

šta si mi ti...

I sreća i bol

Tuga i radost

Čežnja i strast

San i Java

Sve što se 

Imenom tvojim piše

Ljubav... ljubav

Nešto što volim

Najviše.

      DanMar-Nadja-Autor 

PODSETI ME

 Podseti me šta to beše ljubav...

Stojim na peronu...kreće poslednji voz.

Ja zatečena u raskoraku...dal da se 

ukrcam ili ne...

Obično vozovi kasne...ovaj nečeka dugo,

kreće odma po prijemu putnika.

Samo ide u jednom pravcu.,.

Ljubav i nova nada je njegovo odredište.

Mislim previše.,.minuti prolaze...

Opet će krenuti bez mene...

A tako se bojim,korak da pružim...

Otiće mi nada,ljubav...možda je nikada

više u životu ne dobijem...

Ipak sam kukavica...opet ostajem.

Opet samo snove gradim...

Dok voz bez mene ...odmiče.

Podseti me...šta to beše ljubav...

            DanMar-nadja

ZABRANA

 Zabraniću mislima da misle o tebi

Ugušiću želju da te nedoziva.

Zatvoriću oči...Stisnuću ih jako

Toliko da zaboli... da ne vide lik tvoj

Kad pred njih iskrsne. Nemogu da sanjam...

nešto nemoguće...nedostižno srcu...

Sve se već prepliće..I strast i tišine....

Zaključah u duši...Nek u kraju ćute..

Zabranih i sebi...."Nespominji" rekoh... 

Da se ni nečuje... Mislim tad će proći. 

Samo ću zaključati.. Duboko u srcu, sve naše

poljupce, strasti i želje. 

Neka zaćute.... Nek ih nema više. 

Manje će da boli...al proći će... Proći. 

            DanMar-Nadja 

KORAK !?

    KORAK

Ponekad napravimo korak

u životu.A nismo ni spremni.

ni svesni svojih želja.

Samo se prepustimo trenutku...

Kajaćemo se sutra...neki drugi dan.

Danas živimo...za ono izgubljeno vreme.

U kojem... izgubismo sebe...

Nismo imali hrabrosti...

Sputani u tuđim željama,

zaboravili smo da smo i mi živi.

       DanMar-nadja

SIVILO OKA

 Ulice su postale puste...nema

žagora i mladalačkog smeha.

Sve utihlo...kao da ljubav spi

Možda i nema je više...

Nema radosti novom jutru...sve

sumorno bez živosti.

Kud god pogled da uputim,

maska zamišljenosti na licima.

Promiče prijatelj kraj prijatelja

ni nevidiš mu senku...kamoli njega.

Kud je nestalo osećanje,lep pozdrav

za svaki novi dan...koji ti je 

bogom dan...Duša da osetiš vapaj...

prijatelja,saputnika,druga.

Nema toplog osmeha...za starca na putu...

Ruku da pružiš da se oseti...poštovan.

Sve neko sivilo...a oblaka nema.

Neko čudno vreme...samo dileme...dal tuga

Il užurbanost...sad hara

ulicom moga kraja.

Stvarnost me šamara...

Neda vise ni da sanjam...

A tako bih želela...onaj nekadašnji

Zagor i smeh....ljubav i sreću

Za tebe,sebe,prijatelja,druga..

Baš za sve.

           DanMar-Nadja-Autor

LJUBAV I RAZUM

 LJUBAV I RAZUM

Kad voliš nekog previše

Neznam dal je to dobro Il ne

Zaslepljen ljubavlju daješ

sebe previše ,ne znaš dal ti je 

uzvraćena il je to samo 

njegova požuda, al'ne i ljubav.

Al ipak i dalje voliš.

Izgubiš se u njegovim rukama,

slatke ti reći poput šapata uhom žubore

Razum nestane,poput oblaka koji preleti nebom.

Sva mu se predaješ...Za posledice u trenu

I ne brineš...tu je sad čarolija koja traje.

Sutra će i onako doći ,ovaj tren će proći...

Bojiš se da ne izgubiš taj tren...da nebi 

zažalila posle...Ostaće sećanje...ponekad dovoljno

da si volela ko nikog pre...Sećanja traju zauvek.

Zato volimo srcem i dušom...tu nema 

mesta za razum.Ljubav je to,ponese te u trenu

a traje bar u sećanju zauvek.

            DanMar-Nadja-Autor

ODLAZIM

 ODLAZIM 

Otići ću negde daleko ,

negde gde sviću lepše zore.

Gde rosa kupa pupoljke ruža.

Duga se meša sa kišom ,sliva se tek 

da mi umije lice.Otići ću

daleko od tebe...nje

Od sebe uplakane ,povređene.

Pokušaću da raširim krila,kao ptica

tek da dotaknem delić sunca.

Snage dok sve tuge prebolim.

Prošetaću senkama života...nebi li

shvatila šta se to s'tobom zbilo.

Negde je naš korak zapeo ,

sapleo se o kamenčić.

Razišli se ,ti ode njoj ja sama.

Odlazim ...ne želim da me tražiš...

Idem do zaborava,da prebolim,zaboravim tebe.

A htedoh samo da te volim.

Ostaću u zaboravu da rosom sperem sve

one poljubce lažne ...da izlečim uplakane oči.

Da smognem snage...krenem dalje.

Još samo sebe da ubedi...da ću moći.

           DanMar-Nadja-Autor

ŽELJA MI

    ŽELJA MI

Želja je tako blizu

a ipak daleko.

Sve što sam htela su bile

oči tvoje...smeh u kom se

ogledala moja duša,

vapaj za izgubljenom tvojom rukom.

Gde ideš bez mene...

Ostavi me da mašta i sanjam

tvoje oči i lik.

Malo mi je to...

Zaboravih ti reći jedini.

      DanMar-nadja

I NOĆAS

     I NOĆAS

I noćas mojim snovima hara

tvoja sen i eho glasa ti čujem.

Noćas me zovu ruke tvoje

dahom vetra me nežno dodiruješ 

Osećam otkucaje srca...ljubavi...

drhtaje tela...Osmeh nežnosti

Tvoje oci u tami...ne mogu 

se od mene sakriti...

To ljubav zove da svratiš 

jer ništa više ne želim...

Nek mi te osmeh zvijezda vrati.

      DanMar-Nadja-Autor 

 

REKLI SMO

 A rekli smo da nikada nećemo 

pustiti ruku jedno drugom, 

Da ćemo kroz život koračati uvek skupa. 

Rekli smo, ljubav kao naša ne prestaje, 

Al suza u oku govori drugo

Prestala je davno, moja ruka je prazna. 

A rekli smo.... 

Gde ode ti, u meni ostala 

Samo tuga. 

       DanMar-Nadja 

KRHOTINE

 Kada bih zaronila u tvoju dušu, 

moje ime bih našla na dnu lestvice. 

Na početku su uvek one jeftine

I nebitne, zašto da očekujem

da me razumeš, kad u mrklom mraku

nalazim samo krhotine  i ožiljke,

koje si pohranio u moje srce.

            DanMar-Nadja

DUŠA

DUŠA 

Ponekad kad te povrede oni 

koji su ti srcu dragi,

ostavljaju najveće 

ožiljke na duši. Ti im praštaš

Jer imaš dušu. 

Pitaš se dali je oni

uopšte imaju. 

Ćutiš i čekaš, možda  jednom

shvate kolika je tvoja žrtva. 

I zapitaju se gde će im duša. 

           DanMar-Nadja 

NEMA TE

 Ispisujem stranice imenom tvojim .... 

Kao da te prizivam... Nema te, 

 niotkud nedolaziš... Opet se negde skrivaš

Možda te pronađem ako sklopim oči... 

Usnim još jedan divan san... 

I potražim te međ javnom i snom.. 

Za novo jutro, novi dan. 

Bože snage mi daj. 

            DanMar-Nadja-Autor

ZA VEČNOST

 Jedan se osmeh u mom srcu

duboko urezao....

Toliko blag i mio kraj duše se smestio

i tu kao relikvija za sreću ostao.

Svaki dan me podseti... Treptajem duše

Kao da kaže hrabro tu sam uz tebe uvek.

Ljubav je to... Ona koja ostaje... 

Za juče, danas, sutra... Za večnost.. 

I posle nje... Zauvek. 

        DanMar-Nadja-Autor 

ZOVEM TE NOĆAS

ZOVEM TE NOĆAS

I opet ću noćas tražiti

Da mi mesec donese 

Sen i tvoje oči.

Da ponovo osetim tvoj miris

Da mrsiš mi kose do ponoći

Opet ću da tražim tvoje usne

Onako sanjive da me ljube do zore

Opet te u sne zovem

Da ostaneš tu svake noći

Volim...volim te jedini.

DanMar-nadja

 

BOSONOGA IGRA

 BOSONOGA IGRA

Bosim nogama pružih korak... dva

Osetih blaženstvo.....pri svakom

novom koraku, dete u meni osećam

Sreća mi celo biće prožima. 

Hiljadu iskrica.. balonćića...

Ko leptirov let

Dođe niotkud.... Pa me mami da poletim

Da zaigram igru... bosim nogama... 

Svaki kamenčići mi drag. 

Vidim bezbroj seni... Obrisa lica.... 

Neke sam sigurna znam.. I krenem dalje

nebili srela.... osetila onaj poznati.... 

Samo meni detinji smeh... Raj... 

Trnci mi tabane žmare.... 

Al idem dalje i dalje... 

Lepota gde god se okrenem

Ptice razgovor vode... 

Bumbar se sprema na let. 

Žipražje kao da zbori

Dobro nam došla opet... 

I sve miriše kao  kad bejah dete. 

Poželeh da poletim kao leptir 

s'cveta na cvet.... Da ostanem 

Još malo u ovaj blaženi svet. 

Dižem ruke ka nebu

kao da tražim nekog 

za igru i ples.... Oblak se samo smeši.... 

Igraj mi igraj opet. 

Dal je od njega na dar.. 

Ovo carstvo blaženo... Treptaj srca i žar

hiljade zvezdica...on zna

Zato me mami na igru...bosim 

nogama.... Da nezaboravim osmeh 

Znam ja to znam.... Možda ću

opet bosa koračat... Ti ćeš me dočekat

Sad znam... O kako je divan dan

Još malo ću da proskitam bosa

da osetim svu zaboravljenu draž. 

           DanMar-nadja-Autor

 

ZASTADOH

 Zaustavila bih sat na jedno vreme... Na onaj dan između sunca i kiše... Da ponovo vidim

onu predivnu dugu... Tvoja ruka u  mojoj... 

Pregršt. emocija i topline. 

Sve je ozareno svetlošcu

duginih boja... Ljubav tvoja i moja. 

Volim ja i ove kapljice kišne 

što mi na kosi otisak blaženstva stvara. 

I kao da je sve bilo juče.... 

Mirišu opet kiše.... Duga se kroz sunce pomalja.. 

I onaj isti osećaj.... Kao da lebdim 

Sve se prepliće....i sunce i kiša. 

I juče i danas... I ono vreme nekad...

Sve u jednom danu.... Satu, minuti... 

I opet punim plućima dišem.

Neka padaju letnje kiše... 

Sve opet na tebe miriše...

Jer i minut sa tobom... 

Je dovoljan za osmeh, blaženstvo

sreće.... I onaj osećaj, stiska ruke...

Za potvrdu ljubavi.. Znam

nikad joj neće doći kraj.

        DanMar-Nadja-Autor

ISTINA IL' SAN?

     ISTINA IL'SAN

O kažite mi noćne ptice... Dal' istina je to

Noćas on spavao je u naručju mom.

Možda sam pogubila neke niti sna.... 

Neznam dal' budna sam il' još spim.

Njegovo lice tik pored mene, osećam

toplinu, nežni zagrljaj.... Ne... nemože

da bude samo san. Ipak iako možda spim

Ostaću u zagrljaju tom... Što duže 

da budem snjim. O noćne ptice....

Recite mi da nije samo san. 

Probudite me kad dođe...

Uz tihi cvrkut da znam. 

            DanMar-Nadja-Autor 

UVEK ISTO

 Poslaću ti poruku večeras da pitam

kako si šta ima novo... kod mene

uvek isto... Ti u svakom svitanju zore

u svakoj kapi rose.... Prvom izlasku sunca

Tvoje ruke su u njemu.... Nežno miluju me.

Čak i u ovom vetru što leluja.... Osećam tvoj dah, 

Tako blizu a ipak daleko. Ptičice cvrkuću....

Kao da čujem našu pesmu... Zovu me na ples. 

Leptiri se stvorili odnekud... Pa mi kradu 

svaku misao.... Poželim da je odnesu tebi...

U svakoj si ti.... Ja... Mi. 

I tako odmiče dan.... Stobom u mislima... 

Uvek isto.... Stvojim likom se budim... Zoru 

dočekam.....a noć mi donese tebe, 

Zaspim šaptim ti ime, dozivam u san. 

Znaš kod mene uvek isto... Ti i samo ti. 

Kako kod tebe... Reci mi da znam... 

Da mirno usnim još jedan... 

Nedosanjani san... Za novi dan. 

             DanMar-Nadja-Autor

LIVADA MLADOSTI

 LIVADA MLADOSTI

U danu novom ..Opet ću

Poželeti tebe,pozvaću te

Da zajedno lutamo livadom...

Beremo poljsko cveće...

Da se držimo za ruke,

vetar nek nam mrsi kosu.

Budimo iskreni... zaboravili smo 

Na sve one sitne radosti...

Zato dođi...Da opet prošetamo

Livadom naše mladosti.

   DanMar-nadja

OČI BOJE KESTENA

 OČI BOJE KESTENA

Oči boje kestena uvukle su se

u moj um... Zarobile mi srce....

Pa samo na njih mislim. 

Moje oči stalno ih traže... 

Da ih sretne oseti njihov pogled....

Obrazi mi se u tom trenutku zacrvene.... 

Srce uznemiri... Duša zatreperi.

Pomislim... O bože što ih volim. 

Al'uvek skrenem pogled... 

Jeza me preplavi... U stomaku mi

leptirići poskakuju.... Mislim sve on to oseti. 

Danas nemam snage... Možda sutra...

Odgovoriću  na tvo pogled... Zadržaću oči

na tebi.. Možda će moja iskra zaljubljenosti..

Biti dovoljan znak... Da shvatiš... Volim... 

O toliko volim... Tvoje oči boje kestena. 

Možda nas čeka... Ista zbunjenost... Zaljubljenost... 

Ljubav... Samo znam da izgubim razum...

U očima boje kestena. 

          DanMar-nadja

I TAKO..

        I TAKO

I dođu tako oni dani kad se

zavučeš u neki ćošak.

Pustiš suzu da krene,

ni sama ne znaš zašto...

To duša daje oduška...

Ljubavi je došao kraj.

Pa samo suzu pusti...

Za oproštaj

     DanMar-Nadja-Autor 

SUTRA ĆU..

 Rekla sam sebi... Neću više da

mislim o tebi.. Ni da pominjem 

ti ime....A svaka moja misao si ti.

Svaka moja priča se završi 

tvojim imenom.

Poželela sam da se nesećam

ni tvojih očiju, ni lika.... Kose dok

sam popravljala onaj čuperak na glavi.

Al' nepomažu meni ni reči... Ni obećanja

koja sam kao crtu podvukla sebi...

Zaboravi ga.... 

Neznam kako... moja duša to nerazume... 

uvek se vraća tebi.

Svaki dan ponavljam....  Sutra ću bita jaka... 

neću misliti o tebi.... Sve ću zaboraviti. 

I tvoje oči... Ruke koje su me milovale....

Slatke laži koje si izgovarao.... 

Sve ono lepo.... Sve ono loše....

Sve uvrede i sve poljupce koji su

već davno postali lažni....

Jer odlazio si njoj... Sa osmehom... 

koji si ukrao meni, sa ljubavlju... 

koju sam ja dala tebi. 

Vraćao se kad ti dosadi... Jer znao si

Ja opraštam i volim....bez obzira na 

to koliko me boli. 

Pojaviš se iznenada... 

I opet me samo jednim pogledom...

učiniš slabom.... Pogazim sva obećanja

koja sam dala sebi.... Opet se prepustim... 

Slatkim lažima.... Poljupcima.... 

Sutra ću ponovo reći sebi.... 

Zaboravi ga....jer će opet otići. 

Al'sutra ću misliti o tome.... 

Jer već u naručje tonem tvoje. 

          DanMar-Nadja-Autor