Ulice su postale puste...nema
žagora i mladalačkog smeha.
Sve utihlo...kao da ljubav spi
Možda i nema je više...
Nema radosti novom jutru...sve
sumorno bez živosti.
Kud god pogled da uputim,
maska zamišljenosti na licima.
Promiče prijatelj kraj prijatelja
ni nevidiš mu senku...kamoli njega.
Kud je nestalo osećanje,lep pozdrav
za svaki novi dan...koji ti je
bogom dan...Duša da osetiš vapaj...
prijatelja,saputnika,druga.
Nema toplog osmeha...za starca na putu...
Ruku da pružiš da se oseti...poštovan.
Sve neko sivilo...a oblaka nema.
Neko čudno vreme...samo dileme...dal tuga
Il užurbanost...sad hara
ulicom moga kraja.
Stvarnost me šamara...
Neda vise ni da sanjam...
A tako bih želela...onaj nekadašnji
Zagor i smeh....ljubav i sreću
Za tebe,sebe,prijatelja,druga..
Baš za sve.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар