KRATKI STIH U SLICI

 KRATKI STIH U SLICI

PROBUDI SE MALENA

       PROBU SE MALENA

Probudi se malena iz tog sna 

Nemaju svi dušu i srce kao ti.

Pokloniš  im svoje vreme...

Otvoriš im svoje srce,otkriješ svoje slabosti...

I traje to dva,tri dana,tek toliko koliko si im potrebna.Pa te onako ko stari kaput ostave na čiviluk da čekaš dok te se ponovo sete , kad  ćeš im zatrebati.Ignorišu te po običaju.Ma probudi se ,pusti da onaj prkosni ponos proradi u tebi .Shvati da nisu oni vredni ni tvoje suze ni tuge .Njihovo ignorisanje je dokaz

da nemaju dušu samo su zadovoljili mušku sujetu.Ti si visoko iznad njih , jer tvoja duša je čista i nezna da se sveti...samo zaćuti.

     DanMar-Nadja-Autor

DALJINA

      DALJINA

Miljama smo udaljeni a na korak jedno od drugog, rukama se nismo ni takli a kao da se znamo ceo vek. Misli su nam povezane i svakim uzdahom osećamo jedno drugo .Tvoj dodir osetim na koži onako bojažljivo kao da ću nestati, ruka ti blaga, drhtaj osetim u njoj.Poželim da nam se dodiri spoje ali sve je to iluzija ili mašta. Velike su naše želje, možda će jednom u nama biti snage da se sretnemo negde na nekom mestu gde spavaju svi oni nedosanjani snovi. Gledaš me onako kako gledaju samo zaljubljeni moji obrazi crveni od zbunjenosti, zatečena od svih tih čari meni nedostižnih. Pogledom te pratim , volim ja da krišom gledam tvoje oči. U trenu jednom pružila bih usne da osetim toplinu tvojih usana. Eh pusta daljina sve nam snove pomrsi i opet samo u snovima jecaj, živimo za ponovni susret pa makar bio samo izmaglica naših osećanja i naših želja.

         DanMar-Nadja-Autor

DOĐU DANI

     DOĐU DANI 

A kada dođu neki teški dani i

život ti podvuče crtu...sećanja.

Kao iz nekog ljubavnog romana

na površini izađu obrisi lica.

Onih zapisanih u tvojoj duši i srcu.

Izdvojena za neku neprolaznu ljubav...Pogledaš u to jesenje opalo lišće što ti pod koracima šušti i u tvojoj duši neka muzika svira...ona koja te je uz osmeh  vratila...tamo gde nekada si bila srećna voljena, na pola puta ostavljena.Tvoji koraci naučeni na ples lagano se prepuste svemu... samo zaigraš.Tako bi rado da dođu sve one prošle jeseni,leta,proleća i zime.Svu čežnju u njima vidiš brzo proleteše...a ispratila ih nisi.Promakle su pored tebe kao seni...ko eho odzvanja u tvojoj duši vapaj za samo deo ne  ostvarenog sna.Ponovo bi da biram bar jedan dan...onaj prvi susret oči u oči...drhraj ljubavi za kraj. 

    DanMar-Nadja -Autor

KAKO BI DA SE SETIM

 KAKO BI DA SE SETIM

Napisala sam jednu pesmu 

al neznam joj ni početak ni kraj

Samo me neke tužne senke prate,spalih tu svesku u očaju 

izdaje i prevare...pa sad mi mislima u magli ko požuteli papir neko sećanje priziva setu i tugu u isti mah.Možda sam grešna...neznam al životu mi bio samo ko prolazna stanica.

Ipak od njega sam potekla iz ljubavi sa mojom majkom začeta i rođena i moja brata dva.Još tužna slika malena bića ostavljena.Bez reči, pogleda ,javljanja, milovana... večiti muk...grozan je to osećaj...pomislim možda sam ja kriva.Pa opet mu posetim večnu kuću pustim suzu za svaki onaj dečiji nedosanjani san.Veličam hrabrost majke ,dade mi snage i ljubavi za svaki novi dan.Al ipak ta mi se pesma u mislima kao u magli pričinjava... jedan slučajan susret i neznam dal se nasmejao srećan il' samo suza u oku i prođe pored mene ko neznanac iako ga dobro znam.Tako bi da se setim stiha jer danas mi seta dušu dira...ne bih da budem grešna...jer ljubav je za njega ista...samo previše tužna i setna.Ah kako bi htela da je se setim...u mojim mislima beše lepa...jedne zoknice poklonjene još joj i šaru pamtim, poslednji njegov dar...sve ostalo je magla koja me i sad proganja.

      DanMar-Nadja-Autor

KIŠA ŽIVOTA

       KIŠA ŽIVOTA 

Eh padni kišo zar ne vidiš da te 

zovem , sakrij mi ove suze što uporno mi sa obraza liju.Tuga  mi dotakla noćas srce...sama sam u svako novo svanuće.Život mi sprema samo boli...nezna da duša još uvek voli...i tako ranjena još uvek moli...za neko malo zrno sreće.Ako je čista ljubav greh...tad sam grešnica koja ovom zemljom hodi dugo...predugo kao da prošao je čitav vek.Kroz oblake u naletu oluje dođi odnesi mi iz srca sve ove godine bure.Eh živote pogledaj i ove sitne duše..koje vole samo čisto iz duše...nisi pravedan ne deliš kolač svima isto...kao da nismo svi božija deca, rođena iz ljubavi...već neka tumaraju svetom sa tugom u očima...padaj kišo padaj...ja sam jedna od njih...Noćas mi sakrij suze...sama ostavljena a hrabrost me već odavno napustila.Padaj i pokupi suze svim onim što tumaraju tugom...al mi bar obećaj da će jednoga dana izaći duga posle kiše...i odneti sve prolivene suze, bar da sanjam i čekam taj daleki dan.

      DanMar-Nadja-Autor

PADA NOĆ

       PADA NOĆ

Pada već mrak i polako se uvlači u sobu...tad svojom magijom pozovem hiljade svetlećih zvezda

da mi donese muziku...seni tebe .Da plešemo kao nekad sve do zore...jedan delić sekunde...

Dovoljne da osetim mir i spokojstvo...opet se krišom prikradeš u moje snove...volim da vidim taj osmeh ,oka ti sjaj.

Mada znam da je to samo san,

muziku osetim i pružam ruke da dohvatim taj čarobni prah...

Igrat ću sve do zore uz o3ve zvezdane boje...ljubavi , sreće i blaženstva kao u začaranom krugu sve se vrti oko nas.

Poželim da dotaknem  umilno ti  lice, osetim te usne na mojim usnama...nek čarolija sama oslika sjaj...za ljubav , ponovni zagrljaj.

Kada bi bar noć bila duža...da ti ispričam sve ono prećutano, nedorečeno...toliko tuge u meni ima a odgovara niotkuda.Pa samo  poželim nek živi ova noć , blaženi san...i sutra će doći nova noć... san, da u njemu pronađem tvoje oči da zaspim sa njima i radosno dočekam dan.Tako da uvek pamtim njihov zagonetni sjaj.

   DanMar-Nadja-Autor