KAKO BI DA SE SETIM

 KAKO BI DA SE SETIM

Napisala sam jednu pesmu 

al neznam joj ni početak ni kraj

Samo me neke tužne senke prate,spalih tu svesku u očaju 

izdaje i prevare...pa sad mi mislima u magli ko požuteli papir neko sećanje priziva setu i tugu u isti mah.Možda sam grešna...neznam al životu mi bio samo ko prolazna stanica.

Ipak od njega sam potekla iz ljubavi sa mojom majkom začeta i rođena i moja brata dva.Još tužna slika malena bića ostavljena.Bez reči, pogleda ,javljanja, milovana... večiti muk...grozan je to osećaj...pomislim možda sam ja kriva.Pa opet mu posetim večnu kuću pustim suzu za svaki onaj dečiji nedosanjani san.Veličam hrabrost majke ,dade mi snage i ljubavi za svaki novi dan.Al ipak ta mi se pesma u mislima kao u magli pričinjava... jedan slučajan susret i neznam dal se nasmejao srećan il' samo suza u oku i prođe pored mene ko neznanac iako ga dobro znam.Tako bi da se setim stiha jer danas mi seta dušu dira...ne bih da budem grešna...jer ljubav je za njega ista...samo previše tužna i setna.Ah kako bi htela da je se setim...u mojim mislima beše lepa...jedne zoknice poklonjene još joj i šaru pamtim, poslednji njegov dar...sve ostalo je magla koja me i sad proganja.

      DanMar-Nadja-Autor

KIŠA ŽIVOTA

       KIŠA ŽIVOTA 

Eh padni kišo zar ne vidiš da te 

zovem , sakrij mi ove suze što uporno mi sa obraza liju.Tuga  mi dotakla noćas srce...sama sam u svako novo svanuće.Život mi sprema samo boli...nezna da duša još uvek voli...i tako ranjena još uvek moli...za neko malo zrno sreće.Ako je čista ljubav greh...tad sam grešnica koja ovom zemljom hodi dugo...predugo kao da prošao je čitav vek.Kroz oblake u naletu oluje dođi odnesi mi iz srca sve ove godine bure.Eh živote pogledaj i ove sitne duše..koje vole samo čisto iz duše...nisi pravedan ne deliš kolač svima isto...kao da nismo svi božija deca, rođena iz ljubavi...već neka tumaraju svetom sa tugom u očima...padaj kišo padaj...ja sam jedna od njih...Noćas mi sakrij suze...sama ostavljena a hrabrost me već odavno napustila.Padaj i pokupi suze svim onim što tumaraju tugom...al mi bar obećaj da će jednoga dana izaći duga posle kiše...i odneti sve prolivene suze, bar da sanjam i čekam taj daleki dan.

      DanMar-Nadja-Autor

PADA NOĆ

       PADA NOĆ

Pada već mrak i polako se uvlači u sobu...tad svojom magijom pozovem hiljade svetlećih zvezda

da mi donese muziku...seni tebe .Da plešemo kao nekad sve do zore...jedan delić sekunde...

Dovoljne da osetim mir i spokojstvo...opet se krišom prikradeš u moje snove...volim da vidim taj osmeh ,oka ti sjaj.

Mada znam da je to samo san,

muziku osetim i pružam ruke da dohvatim taj čarobni prah...

Igrat ću sve do zore uz o3ve zvezdane boje...ljubavi , sreće i blaženstva kao u začaranom krugu sve se vrti oko nas.

Poželim da dotaknem  umilno ti  lice, osetim te usne na mojim usnama...nek čarolija sama oslika sjaj...za ljubav , ponovni zagrljaj.

Kada bi bar noć bila duža...da ti ispričam sve ono prećutano, nedorečeno...toliko tuge u meni ima a odgovara niotkuda.Pa samo  poželim nek živi ova noć , blaženi san...i sutra će doći nova noć... san, da u njemu pronađem tvoje oči da zaspim sa njima i radosno dočekam dan.Tako da uvek pamtim njihov zagonetni sjaj.

   DanMar-Nadja-Autor 

MINUTE

 MINUTE

Nižu se minute,

Sati i dani...

Prolaze godine i godine...

A moja ljubav jednako ista...

Ona iskrena detinje čista...

Za tebe,rođene moje ,druga i brata,prijatelja...i onog slučajnog prolaznika...dete u meni još 

uvek blista...sreća mi u srcu i duši

jer ostala sam ona ista sa verom u bolje sutra.. to ću da čuvam i u srcu gajim...ljubav i samo ljubav.

     DanMar-Nadja-Autor

PONOVO

 PONOVO

I ponovo ćutim pred tobom

mada bih posegla za samo 

porukom da ti se javim...pa odustanem.

U kraju oka ostao mi dodir

pogledom... shvatila sam da je

sve to što si hteo...nečije druge oči ti već sad tražiš...pa samo zaćutim...sećanje stoji kao opomena...samoj sebi da kažem 

Ne budali...prestani da sanjariš...

Nećeš ni glas mu čuti a kamoli kraj oka ugledati.

     DanMar-Nadja-Autor

ĆUTIM

 ĆUTIM

Ćutim ne bi li me prošlo

ovo prizivanje tebe...

tvojih očiju koje videh na tren...

U polu tami sami ...Daleki i 

nedostižni,samo mislima 

se dotakli...a već kao da vek se  znamo...a tek smo se pronašli...

Još brže jednostavno zaćutali i nestali.Možda se bojimo istine...želje nam iste al' nedostižne...pamtim i pamtiš jedne zramežljive oči u polu tami tišine

     DanMar-Nadja-Autor

RADOST ŽIVOTA

 RADOST ŽIVOTA

Neću da skinem osmeh sa lica.

Hoću da lebdim i javom i snom.Želim da vidim sve lepote 

ovozemaljskog sveta...da skitam šumarcima poput srne.Da osluškujem žubor vode, na proplanku gde reka se u korito novo sliva.Da svratim u trošnu brvnaru na kraju puta...već odavno niko ovde zalazio nije.A poj ptica kao da me doziva.Možda im drago...davno ih niko posetio nije.Pa cvrkuću neku divnu melodiju...već u zaborav ostavljenu...za sećanja.

Lepota njihove pesme vraća me opet tebi...osmeh...ne  neću proliti suzu.Sada sam samo skitnica željna topline sunca dok se kroz grane probija...milina samo oko srca...sve draži nebeske se  sile  u svetlucanje iskre koja mi obraze miluje,dok lagano vetar pirka...U nekoj izmaglici oka svoga očekujem čuperak onaj što mi licem šara osmehe dok me lagano golica...Preleteću na drugi proplanak poput srne...da oslušnem još jednom ljubavni zov...Osmehnem se mesecu da ti prenese svu moju radost...večeras zaboravljam bol...Dočekujem samo osmeh i radosti života zov. 

     DanMar-Nadja-Autor