RADOST ŽIVOTA
Neću da skinem osmeh sa lica.
Hoću da lebdim i javom i snom.Želim da vidim sve lepote
ovozemaljskog sveta...da skitam šumarcima poput srne.Da osluškujem žubor vode, na proplanku gde reka se u korito novo sliva.Da svratim u trošnu brvnaru na kraju puta...već odavno niko ovde zalazio nije.A poj ptica kao da me doziva.Možda im drago...davno ih niko posetio nije.Pa cvrkuću neku divnu melodiju...već u zaborav ostavljenu...za sećanja.
Lepota njihove pesme vraća me opet tebi...osmeh...ne neću proliti suzu.Sada sam samo skitnica željna topline sunca dok se kroz grane probija...milina samo oko srca...sve draži nebeske se sile u svetlucanje iskre koja mi obraze miluje,dok lagano vetar pirka...U nekoj izmaglici oka svoga očekujem čuperak onaj što mi licem šara osmehe dok me lagano golica...Preleteću na drugi proplanak poput srne...da oslušnem još jednom ljubavni zov...Osmehnem se mesecu da ti prenese svu moju radost...večeras zaboravljam bol...Dočekujem samo osmeh i radosti života zov.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар