IZAZOV

 Izazivam te da dođeš večeras,

u oblaku naših želja. 

Ponesi sa sobom samo svoja sećanja. 

Ja ću poneti sva svoja, poneću i zajednička

u slučaju da ti zaboraviš. 

Izazivam te da noćas samo govorimo

jezikom istine, pa makar bila i gorka. 

Tako ćemo saznati dali su vredele

sve želje što smo želeli. 

Dali je iz srca željeno, ostvareno.

Jeli ljubav ispunjena, onako kako smo

u oblaku naših želja oduvek sanjali. 

Izazivam te noćas, da kažeš

sve što si prećutao, da ja progovorim 

dal su i moje ćutanje velike.

Izazivam te da u moru naših želja

Kažeš koja je najjača, najbolja

Ja već znam, najveća, najjača, najtrajnija 

Je ljubav u kojoj smo samo mi. 

Izazivam te da dođeš i glasno sve kažeš

Mada odgovor znam.. Al želim da čujem

Sve opet iznova kao i prvi put. 

       DanMar-Nadja-Autor

ČEKANJE

ČEKANJE

Koga li čekaš moja drugo

Neće on ni noćas doći,vidiš

da tišina nebom vlada.Zalutao

je na druge staze.Zanele ga

neke druge pesme. Nezna da

tuga srcem nam vlada.Al' doći će

i naš dan,kad ga napuste...

Ostane sam.Potražiće opet nas.

Šta učiniti,dal' oprostiti il ostati sam.

Možda nas čeka na tom putu

 samoće,bolji život.Ljubav 

i sreća za kraj...Možda

      DanMar-Nadja-Autor 

 

SNOVI I TI

       SNOVI I TI

Povela bih te noćas na izlet snova....

Koji bi bili toliko realni... Da bi pomislio 

da hodaš kroz oblake.... Nestvarno sa lakoćom, neznajući gde se nalaziš. Ja znam da si tik pored mene u mom umu. Opijen svetlošću, ne prepoznaješ da si deo mene, satkan od ružinih latica.... Zarobljen u mom snu. Sanjam iznova stobom....nedovršeni san... Poželeh opet da traje što duže. Da ponovo vidim tvoje poglede....tvoju zbunjenost....dal' si tu. U svakoj minuti da te odvedem što dalje.... Ostavim u kraju podsvesti... Za novo viđenje sutra....preksutra,za buduće šetnje snom. Satkah tvoj lik da mi se uvek još lepši....veseliji...postojaniji vrati. Oh bože koliko ga volim... Da svaki san sa njim odsanjam.... Pamtim... Volim....želim. Svaka misao sa njim sanja.... da poželim da odsanjam.... Sve one nedosanjane snove... Koje smo budni sanjali. Negde su nestali.... Izgubili se. A tako želim da se vrate.... Odvešću te noćas na izlet snova.... Između jave i sna....nek bude lepo... Prelepo... Baš kao nekad.

           DanMar-Nadja-Autor

OPČINJENOST

 Zakoračila sam u neko drugo vreme... Nesvesno tražeći neki znak... Poruku koja bi mi ulila nadu. Al'samo magla oko mene, osećam samo kako šušti lišće pod mojim koracima. Naziru se neke stare klupe... Već oronule i istrošene. Ljuljaške prazne,  park... Nijedna duša se nečuje....gde sam zalutala... Sama... Tražim dalje... Kao da koračam nečijim mislima.... Opčinjena nekim zabludama. Nemogu se otrgnuti....mami me neka svetlost u daljini....koračam ka njoj kao da tamo me čeka spas....Izgubljena... neznam jel' java ili je san. Svetlo se udaljava sa svakim korakom sve dalje i dalje, uzalud pokušavam da se vratim.... Kao da sam zastala u nekom košmaru i ne nalazim puta ni napred ni nazad. Razmišljam o izgubljenom našem vremenu.... Njega sam pošla da pronađem. Samo je iluzija tvoje prisutnosti samnom. Nema ničega.... Praznina.... Bol....Sve prošlo.... Prolazi i ovaj nedovršeni san. Budna tražim bar iskru tvog lika... Pa nek je i mašta... Volim i taj osećaj. San me vodi ka tebi, mašta mi daje nadu. Naćemo se u nekom vremenu kao nekada.

       DanMar-Nadja-Autor

PRIČAM TEBI

 Dal želiš večeras da pričam o nama.... Da čuješ sve naše uspomene. Da ponovo proživiš sve ono što nas je spojilo... Što je neizbrisivo ostalo zacrtano u našim srcima. Pričaću ti polako, tiho... da dopre do tvoje duše koja luta....da je zadržim tu kraj sebe.... Da joj uvek iznova svaki dan po jednu priču ispričam. Neću se umoriti... želja me vuče da te podsećam, da sebe podsećam na nas.... Na vreme... Koje smo voleli.... Želeli i gradili s'ljubavlju. Pričaću šapatom.... Znam čućeš moje reči. Trenutak iskrenosti za nas u samo jednoj reči.... Voljeni. Mi kao unapred napisana priča... Bez kraja da traje večno. Uvek iznova nova poruka, novi zavet... To smo bili mi... I uvek ćemo biti. Osećam da ti noćas godi moja priča.... Jer znaš da te još uvek beskrajno volim.

          DanMar-Nadja-Autor

ZA VEČNOST TI

 ZA VEČNOST TI

Stavila sam ruke u džepove i hodala bez cilja ulicom. Misli mi lutaju negde u daljinu, zamagljeni pogled, sve mi je teže da ne pustim suzu... Sama... Korak po korak prolazim sad već poznatim mi  putem. Vodio je ka tebi... Gde da sad sklonim umornu dušu, jecaj, vapaj za nečim nedostižnim. Kuda da se okrenem, kome, čemu. Naučila sam da prepoznam svaki kamenčić i pukotinu na putu. Radost pri dolasku tebi....spajanje naših ruku... Šetanje dalje našom trasom ljubavi. Kako da sve to zaboravim, prebolim.... Nemogu, neželim. Ponovo iznova i iznova koračam
istom stazom.... Sama, al stobom u srcu.... Jer još si tu....vidim ti osmeh, osećam pogled na mom licu....živiš u mojoj duši i srcu. Šetaš mojim snom. Mašta me vodi ka tebi....tvoje me ruke čekaju i zovu u zagrljaj.... Zato uvek žurno hitam tebi... Da tren sna ne izgubim... Da te još više i više volim....Dok i misao na tebe postoji... Za večnost jedini moj.

         DanMar-Nadja-Autor

ŠAPUTANJE

ŠAPUTANJE 

Još čujem tvoje šaputanje na  jastuku, još osećam tvoj dah na vratu. Ležim nepomično... Opijena svime... Tu si pored mene... Nijedan tren ne želim da izgubim... Bojim se vratiću se u stvarnost....shvatiti da sve umišljam il sanjam. Sve mi izgleda tik na dohvat ruke.. Tvoje oči, kosa, tvoje usne. Tvoji pokreti blagi, kao usporeni snimak  me dozivaju u zagrljaj... Spremna sam poći sobom, bilo gde... U maštu, san... Samo da sam pored tebe. Osmehuješ se.... Srećan što znaš da te volim, želim... Sanjam još nedosanjani san... Ti u svakoj misli, iznova i iznova... Toliko nedostaješ da boli... Pa se vraćam u neizbežni beg mašte i sna. Dodir života da osetim... Pa makar bio i san.

         DanMar-Nadja-Autor