SMEJ SE

        SMEJ SE 

Smej se i kad ti oči plaču,smej se samo se smej.Ne dozvoli da tuga osmehom zavlada pohrani je duboko tu u srcu i ne daj da ti osmeh nadjača. Hrabro koračaj uzdignute glave jer niko nije vredan da vidi suzu u tvom oku. Zato se uvek smej jer to ih više zaboli nego ona suza koja se kotrlja niz tvoje lice. Pokaži svoj ponos i veličinu svoje duše , jer ti si žena velikog srca koja se ne sveti, već samo osmehne poslednjim atomom svoje snage i produži dalje. I zato nikada ne skidaj osmeh sa svog lica. 

         DanMar-Nadja-Autor

PTIČICA MALA

 PTIČICA MALA

Poznavala sam malu ptičicu bila je zatvorena u kavezu ali svaki dan je cvrkutala i pevala prekrasnu ljubavnu pesmu. Jednoga dana samo je zaćutala ni glasa više nije pustila . U njenim očima ogledala se tuga zašto li je prestala da peva niko nije mogao znati. Živela je tako iz dana u dan gledajući da li će neko primetiti njenu tugu. No to se nije dogodilo i dalje je samo nema zurila u jednu tačku kao da je ceo svet prestao da postoji . Otvoriše oni kavez misleći da u tome leži njena tuga ali ona je ostala u svom kavezu onako suznih očiju da prati svet oko sebe. Njena tuga nije bila u tome što je bila zatvorena već u nekim postupcima koji su joj ranili njeno maleno srce. Još i danas gledam kako ne izlazi iz tog kaveza, možda ne želi da napusti onu svoju radost koju je u njemu imala. Boji se da raširi krila da odleti u svet... Ne poznaje ona te divljine , ranjiva je svaka nova sreća je uplaši i tako Ponovo se vrati u svoj kavez iako su vrata otvorena ona pokušava da se priseti svih onih lepih melodija koje je cvrkutala, svih pesama koje su joj donosile je radost. Ali nijednu ne zna da zapeva a da joj suza ne krene kao da još nije spremna za ovaj novi svet. Mnogo je tuge ona podnela i po hranila usvoje maleno srce. Još samo u njoj malena duša ostala kao svetionik nekadašnje sreće i pesme o  ljubavi. Poželim da joj pružim prst ne bi li stala i pokušala da odleti ali ne Ona uporno ostaje u kavezu kao u nekoj svojoj oazi spokoja i mira. Tuga joj u oku Još samo uspomene priziva.

      DanMar-Nadja-Autor

KRATKI STIH U SLICI

 KRATKI STIH U SLICI

PROBUDI SE MALENA

       PROBU SE MALENA

Probudi se malena iz tog sna 

Nemaju svi dušu i srce kao ti.

Pokloniš  im svoje vreme...

Otvoriš im svoje srce,otkriješ svoje slabosti...

I traje to dva,tri dana,tek toliko koliko si im potrebna.Pa te onako ko stari kaput ostave na čiviluk da čekaš dok te se ponovo sete , kad  ćeš im zatrebati.Ignorišu te po običaju.Ma probudi se ,pusti da onaj prkosni ponos proradi u tebi .Shvati da nisu oni vredni ni tvoje suze ni tuge .Njihovo ignorisanje je dokaz

da nemaju dušu samo su zadovoljili mušku sujetu.Ti si visoko iznad njih , jer tvoja duša je čista i nezna da se sveti...samo zaćuti.

     DanMar-Nadja-Autor

DALJINA

      DALJINA

Miljama smo udaljeni a na korak jedno od drugog, rukama se nismo ni takli a kao da se znamo ceo vek. Misli su nam povezane i svakim uzdahom osećamo jedno drugo .Tvoj dodir osetim na koži onako bojažljivo kao da ću nestati, ruka ti blaga, drhtaj osetim u njoj.Poželim da nam se dodiri spoje ali sve je to iluzija ili mašta. Velike su naše želje, možda će jednom u nama biti snage da se sretnemo negde na nekom mestu gde spavaju svi oni nedosanjani snovi. Gledaš me onako kako gledaju samo zaljubljeni moji obrazi crveni od zbunjenosti, zatečena od svih tih čari meni nedostižnih. Pogledom te pratim , volim ja da krišom gledam tvoje oči. U trenu jednom pružila bih usne da osetim toplinu tvojih usana. Eh pusta daljina sve nam snove pomrsi i opet samo u snovima jecaj, živimo za ponovni susret pa makar bio samo izmaglica naših osećanja i naših želja.

         DanMar-Nadja-Autor

DOĐU DANI

     DOĐU DANI 

A kada dođu neki teški dani i

život ti podvuče crtu...sećanja.

Kao iz nekog ljubavnog romana

na površini izađu obrisi lica.

Onih zapisanih u tvojoj duši i srcu.

Izdvojena za neku neprolaznu ljubav...Pogledaš u to jesenje opalo lišće što ti pod koracima šušti i u tvojoj duši neka muzika svira...ona koja te je uz osmeh  vratila...tamo gde nekada si bila srećna voljena, na pola puta ostavljena.Tvoji koraci naučeni na ples lagano se prepuste svemu... samo zaigraš.Tako bi rado da dođu sve one prošle jeseni,leta,proleća i zime.Svu čežnju u njima vidiš brzo proleteše...a ispratila ih nisi.Promakle su pored tebe kao seni...ko eho odzvanja u tvojoj duši vapaj za samo deo ne  ostvarenog sna.Ponovo bi da biram bar jedan dan...onaj prvi susret oči u oči...drhraj ljubavi za kraj. 

    DanMar-Nadja -Autor

KAKO BI DA SE SETIM

 KAKO BI DA SE SETIM

Napisala sam jednu pesmu 

al neznam joj ni početak ni kraj

Samo me neke tužne senke prate,spalih tu svesku u očaju 

izdaje i prevare...pa sad mi mislima u magli ko požuteli papir neko sećanje priziva setu i tugu u isti mah.Možda sam grešna...neznam al životu mi bio samo ko prolazna stanica.

Ipak od njega sam potekla iz ljubavi sa mojom majkom začeta i rođena i moja brata dva.Još tužna slika malena bića ostavljena.Bez reči, pogleda ,javljanja, milovana... večiti muk...grozan je to osećaj...pomislim možda sam ja kriva.Pa opet mu posetim večnu kuću pustim suzu za svaki onaj dečiji nedosanjani san.Veličam hrabrost majke ,dade mi snage i ljubavi za svaki novi dan.Al ipak ta mi se pesma u mislima kao u magli pričinjava... jedan slučajan susret i neznam dal se nasmejao srećan il' samo suza u oku i prođe pored mene ko neznanac iako ga dobro znam.Tako bi da se setim stiha jer danas mi seta dušu dira...ne bih da budem grešna...jer ljubav je za njega ista...samo previše tužna i setna.Ah kako bi htela da je se setim...u mojim mislima beše lepa...jedne zoknice poklonjene još joj i šaru pamtim, poslednji njegov dar...sve ostalo je magla koja me i sad proganja.

      DanMar-Nadja-Autor