Na mesečni treperi tvoj lik, satkan zvezdanom prašinom. Sav ozaren, oreolom okićen... nasmejan... Pogled ti topao i mio... uprt ka meni. Imaš mi nešto reći... al'ćutiš samo se osmehuješ. Znam ja čitati tvoj osmeh.... reči nisu ni potrebne... Oči ti blage, govore sve.... I ono što si zaboravio reći. Tvoje se misli rasprše.... Svaki deo sastavim u mojoj duši... Znam da volim.... Voliš....i onda kada sve utihne.... Bićemo negde tu u izmaglici samo ja i ti....postojani i srećni zauvjek.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар