Na trenutak noćas okrenuh se u snu, ugledah tebe, tu pored mene. Ćutke me sa osmehom posmatraš , kao da mi čuvaš san. Zanemeh od sreće.... Samo sam gledala tvoje oči, upijala tvoj osmeh.... Tako se gledasmo sve do jutra.... srce mi preplavili sreća, opet si tu.. Bojim se ispružit ruku... dotaknut ti lice.... sve će nestati u trenu.... A ja bih htela da zauvek traje. Noć se bliži kraju.... Jutro je na pomolu.... Tvoj lik bledi...nestaje....bol,tuga nastaje... Al u dubini duše moje misli da ćeš mi i sutra doći.... da mi čuvaš snove... Teši me i stvara osećaj sete.... Voliš... Volim.... I to je naša pisana reč u vremenu da traje i postoji duže i od života.... Zauvjek voljeni moj.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар