Pogled mi luta u daljini, sve isčekuje sad ćeš doći, sve ono propušteno i odloženo za kasnije... sad mi samo pusti san. Zaboravili smo da živimo za svaki dan... minut, čas....Jer ništa se nemože nadoknaditi... Sve brzo prođe u trenu... Žalimo kasno za izgubljenim vremenom. Srce se steže... u iščekivanju... mada zna nećeš doći... Ne zato što neželiš... već što si prebrzo potrošio svoje vreme. Slomljena duša... još uvek te traži... luta bespućem nebi li te našla... Razum nedozvoljava da shvati... srce ni duša da mi te više nema. Otišo si na put bez povratka... A tako malo nam je još trebalo da dosegnemo naš mir... naš odmor... naša maštanja. Naše zvezde... Sve nas je čekalo... Zaboravili smo da živimo u ovom u užurbanom svetu... Onako kako smo planirali... polako, srećno, veselo... Al 'nije nam se dalo. Pogled zamagljen te uzalud traži... ne možeš mi više doći, srce mi slomljeno💔moj jedini.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар