TREN SREĆE

 Na trenutak noćas okrenuh se u snu, ugledah tebe, tu pored mene. Ćutke me sa osmehom posmatraš , kao da mi čuvaš san. Zanemeh od sreće.... Samo sam gledala tvoje oči, upijala tvoj osmeh.... Tako se gledasmo sve do jutra.... srce mi preplavili sreća, opet si tu.. Bojim se ispružit ruku... dotaknut ti lice.... sve će nestati u trenu.... A ja bih htela da zauvek traje. Noć se bliži kraju.... Jutro je na pomolu.... Tvoj lik bledi...nestaje....bol,tuga nastaje... Al u dubini duše moje misli da ćeš mi i sutra doći.... da mi čuvaš snove... Teši me i stvara osećaj sete.... Voliš... Volim.... I to je naša pisana reč u vremenu da traje i postoji duže i od života.... Zauvjek voljeni moj.

       DanMar-Nadja-Autor

DOZVOLITE MI NOĆAS

 Dozvolite mi noćas da zavirim u prošlost...znam da kažu što je bilo nesvraća se više. Al'neznaju da svaka duša poželi da luta po prošlosti. Ne zato što joj sadašnjost nije dobra....možda samo da se priseti i još jednom obiđe mesta na kojima je bila...sa nekim kog nema više. Dozvolite mi da se prošetam stazama sreće... ljubavi... poverenja.... Jer toga nema više.... Sve nestade s'vremenom koje nepoznaje te vrednosti života. Dozvoli mi meseče da te još jednom podsetim na našu čaroliju... da se osmehnem... njemu... da vidi.... da zna....tu sam opet došla da ga pred san posetim. Obasjaj mu lik... meseče... Ti moj savezniče da ga ugledam....pamtim,a da ga dušom i srcem volim... To oduvek znaš. Dozvoli mi tugo... Na trenutak... samo da na tren  srce mi opet zatreperi.. Opet za njega i samo njega. Dozvoli mi ptico da dotaknem nebo.... Lice mu pomilujem.... Vratim bar vreme za tren.... Toliko bih htela da proskitam po prošlosti.....toliko volim, želim, da boli. I ne pitajte me gde sam.... Tu sam gde treba da budem u mojim uspomenama. To je duša... suza... bol....ljubav...sve u jedno satkano... To si ti jedini.

           DanMar-Nadja-Autor 

TVOJ LIK

 Na mesečni treperi tvoj lik, satkan zvezdanom prašinom. Sav ozaren, oreolom okićen... nasmejan... Pogled ti topao i mio... uprt ka meni. Imaš mi nešto reći... al'ćutiš samo se osmehuješ. Znam ja čitati tvoj osmeh.... reči nisu ni potrebne... Oči ti blage, govore sve.... I ono što si zaboravio reći. Tvoje se misli rasprše.... Svaki deo sastavim u mojoj duši... Znam da volim.... Voliš....i onda kada sve utihne.... Bićemo negde tu u izmaglici samo ja i ti....postojani i srećni zauvjek.

        DanMar-Nadja-Autor

ZNAM

 Znam da je nemoguće vreme da vratim.... Znam da su to samo iluzije koje pamtim.... Znam da i noćas moja ruka ispružena čeka tvoj dodir.... Znam da i budna sanjam tvoj osmeh... Tvoje oči.... Znam da vreme kad prođe nesvraća se više.... A opet stojim... uporno čekam nebi li se odnekud pojavio nasmejan i srećan... Znam da mi se želja i mašta igra razumom... Al'ja čekam... Živim u tom trenutku... Za mene.... Za tebe.... Za nas.... Našu ljubav.... Znam da je vječnost naš putokaz... Ljubav i sve obećano. To smo mi...ostani još malo... nasmejan u polu snu.... Da pamtim ljubavi tvoje oči...milujem obraze i nežnu ti kosu.... Iako je samo iluzija.... Lepota mi mami osmeh.... Volim... Toliko volim. Dođi mi opet jedini...bila iluzija ili san....ja čekam svaku noć i dan.

           DanMar-Nadja

USPOMENE ZOVU

 Koliko je samo uspomena... Zakucao noćas u moj san... Sve tako lijepe, da neznam koju da posetim... kojoj da se više divim... Onaj tvoj vragolasti osmeh... što mi izmami svu nežnost... ljubav.... dar da shvatim... Oh koliko ga volim. Pamtim i jesen dok su lile kiše... mokri do gole kože pokisli.... Prkosili smo vremenu, smejali se i radovali... Nek pada... neka nam miluje obraze.... Nek pojača naš smeh... sreću. To je neponovljivo... Zapisano u vremenu da traje večno. Moja ruka u tvojoj... blagi dodir naših duša.... Ljubav treperi. Ništa se ne završava.... Uspomene traju.... Volim... Toliko ga volim....ređaju se iz dana u dan... U meni, srcu, duši trajaće večno.

   DanMar-Nadja-Autor

SAN-MOJA JAVA

SAN-MOJA JAVA

 Snovi mi postali java... za njih živim... za njih dišem. Opet smo samo djeca koja držeći se za ruke jurcaju livadom u nedogled. Mirišemo ono naše poljsko cveće... Uživamo u svakom trenutku postojanja. Jer samo nam to još niko nemože oduzeti. Danas smo deca... Sutra će već biti nešto drugo... Novi san.. novo vreme... Opet ču samo stobom šetati stazama naše ljubavi. Samo ćeš ti znati da dođeš ponovo... u našu malu oazu... gde ćemo večito biti mladi... zaljubljeni... Puni života...san je naš... naša java.... Koja se nikada nemože ugasiti. Tu smo još postojani... kao nekad i sad...naš mali raj. Naš san... Moja java.

        DanMar-Nadja-Autor 

KASNO JE💔

 Pogled mi luta u daljini, sve isčekuje sad ćeš doći, sve ono propušteno i odloženo za kasnije... sad mi samo pusti san. Zaboravili smo da živimo za svaki dan... minut, čas....Jer ništa se nemože nadoknaditi... Sve brzo prođe u trenu... Žalimo kasno za izgubljenim vremenom. Srce se steže... u iščekivanju... mada zna nećeš doći... Ne zato što neželiš... već što si prebrzo potrošio svoje vreme. Slomljena duša... još uvek te traži... luta bespućem nebi li te našla... Razum nedozvoljava da shvati... srce ni duša da mi te više nema. Otišo si na put bez povratka... A tako malo nam je još trebalo da dosegnemo naš mir... naš odmor... naša maštanja. Naše zvezde... Sve nas je čekalo... Zaboravili smo da živimo u ovom u užurbanom svetu... Onako kako smo planirali... polako, srećno, veselo... Al 'nije nam se dalo. Pogled zamagljen te uzalud traži... ne možeš mi više doći, srce mi slomljeno💔moj jedini.

          DanMar-Nadja-Autor

ŽIVI I VOLI

 Dali je dovoljna reč... Ili je potrebno nešto više... da konačno shvatim.... Ti si jedan jedini... Nema niko mi draži.... Osmeh ti uvek krišom oka ukradem... Ljubav je to... Shvatih neće se ponoviti više.... Napravi korak ka njoj.. Prihvati oči koje ti se smeše... Usne koje te izazivaju... Voli i budi voljena... Jer jedan je život... ne vraća se unazad... Zato voli u svakom trenu... Živi devojko... Živi i voli.

                DanMar-Nadja-Autor