NEK SE VRATI VREME

NEK SE VRATI VREME

Neka se vrati ono vreme...

Kad hitasmo jedno drugom u 

naručje...pa bilo to i kratko

Tada smo imali samo naše

 vreme i bili smo svoji...

I ničiji  više.

  DanMar-nadja

 

NI TI NI JA

NI TI NI JA

I nisi ti jedini

I nisam ja jedina 

Mi smo se samo

Sreli i zavoleli

I trajalo je...tebi predugo

Meni kratko...

Nisam više u tvom srcu

Ti u mom jesi još uvek...

Jer si jedan jedini...

Neponovljivi.

                DanMar-nadja

 

EH KAD BIH

EH KAD BIH

Eh kad bih mogla

da dotaknem nebo,

da pomilujem sve meni drage.

Da pogledam osmeh  na

njihovim licima ,da pamtim

taj trenutak .Da živi u meni

dok moje srce kuca❤️

Toliko ih volim.

    DanMar-nadja

 

ZVEZDA

     ZVEZDA

Jedna je zvijezda sa 

neba pala ,jedna 

ljubav umire s'njom.

Moja je ruka zadrhtala

pustih te da odeš s'njom.

Mesec sad molim 

da mi te vrati....nek

ti obasja put... Možda si samo zalutao

Pronađi put...čekam te...

Praštam ti sve.

      DanMar-nadja

 

GLEDAM

GLEDAM

Opet ću gledati u daljinu.

čekaću ne bili ugledala tebe.

Spremih poklon da ti dam,pesmu samo za tvoje srce,čekam iz

noći u noć,nadam se čućeš

pesme poj.Doći ćeš tiho...

Il' usnu,il' javi.Neću znati ,

al' ipak drago mi...iako beše

Samo sena...volim je .

      DanMar-nadja

 

PONEKAD

   PONEKAD

Ponekad poželim u detinjstvo

da se vratim...da sakupim osmeha...

Dečije iskrene ljubavi,bila BiH

sretna na tren...dovoljno da 

me u snove ponese...Oh bejah tad

 sretna...Bez laži i izdaje.

      DanMar-nadja

 

ŠETNJA

ŠETNJA

Kako je lepo šetati

stobom ruku pod ruku ,ćutke

se diviti hotizontu. slušati talase

kako stvaraju muziku

dok zapljuskuju obalu.

Naše ruke spojene,srca nam

kucaju u ritmu muzike...ljubavi.

Sreća nam u osmesima i 

znamo...To je ljubav

   DanMar-nadja

 

JESEN BUDI NOSTALGIJU

      Jesen budi nostalgiju

Jesen nam donosi neku nostalgiju za neka prošla vremena...poziva nas na nekom od naših najboljih mesta.Gde smo koračali držeći se za ruke.Lišće je šuškalo pod našim koracima...stvaralo savršenu muziku za ples ...igru skakutanja. Bilo je to lepo vreme... Sadašnjost je odnela...sve to upakovano ...da ga jednom pronađemo...skrivenog duboko u sebi.Sa dolaskom jeseni sve što je bilo se uskomeša ,izađe na površinu.l opet nostalgija za sva ta stara vremena...se vraća...kao da čeznemo za njima...želimo da se opet sve desi...onako kad smo bili mladi...puni poleta i vedrine..Eh gde li su nestala ta vremena....Poželim da ih proživimo još jednom.Bejahu prelepa... puni ljubavi i topline.Da jesen nas iznova uvek vraća na sreću... Nostalgija nam doziva mladost. Ah  to je bilo i ostalo prelepa uspomena.

       DanMar-Nadja-Autor

MATI

      MATI

Oprosti mi mati moja mila

što te noćas opet iz sna  budim.

Bolno mi je srce majko,trebam

savet a tebe mi nema .Samo

suza iz oka se sliva,zove te

da dođeš u moje snove.Nauči

me majko kako da prebolim.

Izdao me onaj koga srce voli.

Sad mi duša jeca,ranjeno mi srce.

Dođi mi u snove snagu mi podari.

O kako mi treba tvoj umilni glas.

Da mi srce smiri, duši da da spas.

      DanMar-nadja

SEĆAŠ SE

        SEĆAŠ SE

Sećaš se kako smo se onu

noć smejali,kad smo se prvi 

put nespretno poljubili...Tad je 

počela naša romansa...Samo mi...noć...

sjajne zvijezde...Svaki šum muzika...

Jedino što vidimo su naše oči...

upijamo svaki pogled...dah...drhtaj.

Seta me ponese u ta vremena...

Kako smo samo bili sretni...

Sećaš li se i ti.

      DanMar-Nadja-Autor 

LJUBAV NIJE REČ

         Ljubav nije reč

Kad kažem da volim nisu to samo reči...to je ljubav u mom srcu , mojoj duši....Ne trebam ni izgovoriti riječi... pogledaj u moje oči,videćeš odraz svog lika.Jer duboko u moje srce si ti...duša mi je puna tebe... zato mi sjaje oči tvojim likom.Pogledaj moj osmeh...on govori sve...volim ...netrebam da izustim ni reč..Sve mi na licu piše...ja ne mogu  ništa da s'krijem...Tvoja prisutnost mi prija...i nesebično pokazujem u svakom gestu...pokretu...reči...da neizmjerno te volim.U krvi si mi...do vječnosti.Takva je moja ljubav koja nema kraj...vječno je poklonjena samo tebi...Na tebi je samo da je čuvaš...i nikad je ne napuštaj.

                 DanMar-Nadja-Autor

ŽIVOT IZ PEPELA

     ŽIVOT IZ PEPELA

 Život teče dalje, bilo da se osjećate dobro ili loše.Ožiljci na duši ostaju...prate vas.Oni koji su vam ih naneli koračaju...bez imalo griže savjesti.Oholi i osioni ...puni svog ega. Ni svjesni nisu da će im jednom doći na naplatu...Možda ne sada...al sigurno ... doći će... doće jednog dana kad se ne budu ni nadali.Možda tada nađete svoj mir,jer ste im po navici već davno oprostili...jer vi niste kao oni.To samo mogu ljudi dobrog srca...oni to nikada neće razumeti...jer pored svog ega vide samo sebe... neznaju šta je duša..i imaju kameno srce... Ali ne posustaje ...odbaci bol i uzdigni se poput feliksa iz pepela gorčine....Živi...živi.

                      DanMar-Nadja-Autor

ODLAZIM SADA

            ODLAZIM SADA

Pitala sam zašto izdaja... zbog čega... ćutao si ni reč nisi izustio. Hteo si i posle svega da ostanem... da oprostim. Rekao si da ipak me voliš. Nisi se zapitao dal' imam snage da oprostim. Očekuješ kao i uvijek da će ti biti oprošteno. Umorna sam od izdaja.. praštanja... nemam snage više. Oprosti iako te volim... Odlazim... Nikada se nećeš promeniti... a ja sam puna bola...toliko da peče mi srce... svakog časa mislim... sad će pući. Oprosti htela bih negde pronaći sebe... ostala sam negde između.... neznam ni kad ni gde. Godine su prolazile... postojao si samo ti... a nigde nema nas... Tvoje odluke.. potrebe.. . želje...moja samo ćutanja i prihvatanja. Toliko godina sa tobom a ipak sama. Zato oprosti... odlazim da pronađem negde gde sam zaboravila samu sebe. Jer ako sam s'tobom bila sama s'bolom... Možda ću u svojoj samoći pronaći mir...koji mi tako treba.

                DanMar-Nadja-Autor

MAJKO PLAČEM NOĆAS

            MAJKO PLAČEM NOĆAS

Zaplakala sam noćas od tuge a i sreće...od tuge što te nema više... sreće što mi noćas dođe majko moja mila u snove. Toliko sam puta prizivala tebe...a sada mi dođe kao da znaš...sama  sam ...bolno srce jeca ...duša umorna... plače. Treba mi neko...reč da uputi... trebaš mi noćas da mi dušu smiriš . Davno si mi majko savjet dala ...da volim i praštam,vratiće se isto tako meni... ne vraća se majko... samo bol, izdaja. Praštala sam majko ..ni trepnula nisam...biti dobar čovjek to si me učila....A život šamara...izdaje me snaga... Nevidim ti osmeh...i ti si mi tužna....moje srce osjeća ...za sve boli znaš...al sretna sam što t lik bar vidim...da mi dođe ponekad u snove... možda samo senka tvoja...da mi snage za novi dan.Oh kako nedostaješ... molim te da svratiš ...da mi opet neki savjet daš. Nemirna mi duša...opet želi čuti tvoj umilni glas.

                   DanMar-nadja-Autor

SNAGA

               SNAGA

 Znaš li koliko mi je trebalo snage da zaboravim,što si mi učinio....snage da oprostim...A ti me iz dana u dan podsjećaš na bol... Koliko tvoja nezahvnost može doseći...Od čega je sačinjeno tvoje srce...duša... dal' je imaš. Koliko mi treba snage za sve nove izdaje...nemam ja čelično srce... misliš volim te... oprosti ću iznova i iznova.

Umorna sam već od tih udarca...nema u meni više ni trunke nade...bit će bolje... Osmeh mi postao kiseo,samo nacrtan na licu ...bez ikakvih želja, da se dodvori nekome. Ostala je samo senka mog života...Pa kad  me pitaš...šta ti je....zar ni malo ne pomisliš ...da si ti uzrok tome.Ti ne poznaješ savest...ona nije bila nikada deo tebe... kako bi znao da ceniš tuđe zelje.. Zaista mi je trebalo snage da prihvatim... nikada se nećeš promeniti. Duša mi umorna... makar da me ne podsećaš na sve greške... makar da ćutiš...da prebolim.

                   DanMar-Nadja-Autor

SUDBINO MOJA

          SUDBINO MOJA 

Pustih suzu večeras nad gorkom sudbinom... tražim neku slamku spasa za koju bih se uhvatila. Ne nalazim ništa što bi mi donelo nešto lepo da se sjetim...sve magla oko mene... Nejasno neke sitnice mi pružaju kratki osmeh... koji se brzo izgubi u svim lažima... Nevidim sadašnjost...ni budućnost....samo prošlost....Gde sam zalutala...U raskoraku sam preskočila da živim...dan za dan. Ugađajući svima ostalima ...ostala sam zarobljena u vremenu. Niko nije ni primetio da sam okupirana samo njima....gde li sam tu ja...Pa izdaja jedna...druga...može li biti gore...Eh sudbino moja. 

         DanMar-Nadja-Autor

Slika preuzeta sa interneta.

TVOJ EGO

 

     TVOJ EGO

Zaviri u moju dušu ,

tu ćeš naći krhotine ,bola,patnje

koje si haosom sebičnosti razbio u njoj.

Ostavio si je da krvari...bez griže kajanja...

ti ne poznaješ savest...ona je nepoznanica u 

tvom životu...ti na prvom mestu pa opet ti ...

i samo ti.A kažeš nisi sebičan...ni ne prepoznaješ 

šta znači ta reč.Ego ti se hrani tuđom dobrotom

Ti jedino važan...ugoditi tebi,voleti te ,povlađivati  ti,slušati samo tebe su jedino što ti odgovara.

Dušu kao da nemaš...od čega je 

sazdana tvoja ličnost... 

Dvoličnost je jedino što ima smisla...dobro je dok gospodariš..sve druge opcije loše...

A duša gde li će ona posle svega...

Dal' se zapitaš nekad...

To ti je nepoznato jer je sigurno ...

Ni nemaš.

                     DanMar-Nadja-Autor

 

EMOCIJE

       EMOCIJE

Ponekad dođe nalet emocija..suze u oku se pojave...žaleći za onim što ste mogli proživeti a niste.
Sklonjeni u nekom zapećku...samo  osećate život kako promiče mimo vas. Zarobljeni u vremenu drugih ...da im služite...nisu vas ni pitali za vaše želje.
Sad osećate svu žrtvu koju ste podneli ..da bi njima bilo dobro...osjećaj što su vam dali samo mrvice ljubavi...nisu dovoljne...jer ste svaki put sebi rekli " biće bolje jednog dana"...a nikada nije ni došao .Bili  su zaokupljeni sobom i svojim prohtevima...nisu se ni osvrnuli da uoče ,koliko to vas boli. Teško je vratiti vreme...sad samo bol podsjeća na izgubljeno vreme. Nalet  emocija ...pustiš suze...do nekog drugog dana...kada te neka nova laž podseti na izgubljeno vreme. Poklonila si drugima i srce i dušu...sebe ostavila u neko drugo vreme...u ono kada si verovala da si voljena...bar na kratko.
Suze vas guše...ali nikako ne mogu vratiti...izgubljenu vas u vremenu.

      DanMar-Nadja-Autor

ZNAM ZA BOL A TI

       ZNAM ZA BOL A TI

Znam da bol može biti veliki,
život me je naučio tome...
I zato bez obzira koliko me boli...ne želim da i tebe tuga nadjača ...budi sretan..jer ja ne znam da poželim ni tebi, njoj ni nekom drugom, nešto loše. Uvek  pustim da vreme učini svoje.
Uvek pomislim...,ne mrzi...ne kuni...smej se i kad ti se plače...sakrij svu bol negde... duboko u sebi.
Jednom će doći sve na naplatu...što sudbina donese ne može se izbeći...
Dostojanstvo je ono što mi ne dozvoljava da se  smejem tuđoj nesreći...dostojanstvo je ...da sačuvam svoju tugu za sebe...da ne opterećujem nikog.Biti dosledna sebi ...svojim principima...ma kolika bol velika bila...kažem sebi sačuvaj suzu u kraju oka i živi...živi
Makar i sa lažnim osmjehom na licu...pusti ga da ode drugoj...ne znam drugačije..
Samo znam bez obzira na sve...i dalje ću ga voleti.

          DanMar-Nadja-Autor

POZIV

        POZIV
Pozvaću te noćas...i znam
nećeš doći... čekaću da vreme
učini svoje.
Želja je tvoja...kao zapovest za mene.
Dolaziš kad previše ti trebam...da
umirim ranjeno ti srce.
Dal moja naivnost to prihvata il'
samo želja da si tu kraj mene...
ljubav koja ne jenjava u mom srcu.
Ponekad se plašim  svih osjećanja...
Ljubav , čežnja,bol, želja...Toliko velike
da me parališu....misli se vrte uvek
samo oko tebe...pogled mi traži
sve što podsjeća na tebe.
Često kažem sebi...odustani al'
srce samo zatreperi ,nedozvoljava 
da se odrekne tebe...jer previše voli.
Nadam se ostaćeš duže...pa me ta
misao ohrabri ... čežnja u duši samo
na pogled tvoj ...ponovo oživi
Opet iznova...sve jače te voli.

    DanMar-Nadja-Autor

RAVNODUŠNOST

     RAVNODUŠNOST

Dođeš iznenada sav srećan...
neznam dal" da se radujem il" ljutim.
Nepoznato mi tvoje osećanje....
Kao da nisam ja u njemu....misli ti negde drugo ostale...zarobljene...u daljini.
Prazan pogled govori....
nisi ni prisutan ovde...
Sasvim sam sigurna da više
nisam jedina u tvom životu.
Razdire mi se duša...ti veseo
sa svojim mislima...ja ranjena u srcu
Pitam se dal' znaš koliko to boli.
A bio si mi sve...radost... sreća...bol...
ljubav..sad samo ravnodušost...
Od danas do sutra...a to polako...
sve u meni ubija...I opet nije mi jasno
Zašto srce  opet..samo za tebe kuca.
Samo tebe voli.

           DanMar-Nadja -Autor

NESTALO OBEĆANJE

   NESTALO OBEĆANJE

Znam da nisam možda
trebala...da ti poljupcem
poželim laku noć...
Al'moje usne nisu odolele...
da te tik sa nežnim dodirom
poljubim, videvši kako mirno spiš...
Gledah te tako usnulog...
Zapitah se,gde nestade sva ona
radost koju  smo osećali.
Gde su ona zajednička interesovanja 
muzika,ples, šetnje....
pogled na svet nestali....
Zavučeni svako u svoj kutak
zatečeni u nekom raskoraku
života...koji nam nameće neki drugi ritam.
Razmisljam kako si se promenio...
Ja sam ostala ista... Možda se varam
Ali sigurno znam da si mi uvek
bio i bićeš važan... da volim te sad isto kao i juče...uvek.. Boli me saznanje
neke povrsnosti kod tebe.
Ćutljivost...kao da nemaš više
sta reći... učiniti...kao da se osjećanja
menjaju...Toliko bih želela da se
bar deo našeg smeha...pogleda topline
vrati.... Ćutim dajem ti vreme...
Al nisam sigurna da će se vratit.
Tako smo blizu....a ipak daleko.
Pitam se sa zebnjom u srcu...
Šta nam se to dogodilo
Kako si dozvolio da mi ukradeš...
osmeh sa lica...A rekao si....
smejaćemo se i ploviti životom zajedno
do kraja...u ljubavi.
Pa se upitam često kad nestade
tvoje obećanje... zašto....to mnogo boli.

           DanMar-Nadja-Autor

PRISETIMO SE

   
        PRISETIMO SE 

Hajde da se prisetimo onih dana...Kada smo
držeći se za ruke .. šetali po plaži... istraživali neka brdašca...valjali se smejući se po mirišljavoj travi.
Kada nam je svako otkriće života bila sreća i ljubav...dok smo gledali vrapce kako gaje svoje mlade...kad smo se veselili videći kako ptica u polju prhne... misleći da li je fazan il' prepelica.Kada smo uživali u prirodi i divili se svakom novom izdanku...svakom cvetu...jer je prestavljao lepotu života oko nas.
Da se prisetimo one radosti...
koje smo osjećali u nasim srcima...pogledima u kojima se ogledala samo ljubav.Da ...ponovo bih trcala s'tobom po letnjoj kiši...kose nam mokre isprepletane  u nežnom poljupcu.
Dok u rukama držimo mokru obucu...noge bose nam žele ples na kiši...zagrljeni ,polako snagom mladosti...ljubavi... životom koji vrvi oko nas...Da želim da se prisetimo...svih nestašluka iz mladosti...koje nas drži jos skupa..vreme ide,zivot teče...ljubav još uvek u nama..
To je sreća malih radosti...koje su jos pred nama.

         DanMar-Nadja-Autor

MOŽDA

   
      MOŽDA

Da se vreme unazad vrati...
Možda bi naši putevi bili drugačiji
Nebi me sreo ... Možda bi srce volelo drugačije...tvoja reč bi bila istina a ne laž...Ja bih volela opet snažno ma ko to bio... duša bi bila iskrena , čista bez laži ...jer to je moje poimanje ljubavi...iskreno,
duboko i trajno.Možda  da smo dva različita sveta ...stvoreni za jednu celinu...ponekad to nije dobro
jedno uživa,drugo pati... životni put ide svojim tokom, sreće ne bira...ono zna samo da voli ,da čeka ... Možda mu se jednom ljubav dvostruko vrati... Možda je to samo iluzija...opet bih tebe srela i volela
da se vreme sto puta unazad vrati
Možda previše volim ...da nebi ni
vreme unazad promenilo tok...opet bih pošla samo tebe da tražim.

        DanMar-Nadja-Autor

NE PRILAZI

        NE PRILAZI
Ne prilazi mi sad kad sva zadrhtim samo od tvog pogleda..
Ne prilazi mi dok sam ovako ranjiva ....na svaku tvoju reč bojim se zanemeću...usne neće naći prave reči
Ne prilazi mi dok duša mi ne ojača... previše te želela i čekala.
Tvoji pramenovi kose,mi vijore pred očima godinama...sad kad su tik pored mene ... čini mi se da je san ...Ni svesna nisam da je stvarnost.
Tvoje oči mi šalju poruku...ne bojim se poruke...bojim se da ću poverovati u neke zablude od želje da verujem da konačno mi prilaziš
Ponovo ću biti razočarana...da je to samo moja želja...vidim i ono što je ne moguće... što je samo izmaglica mojih misli.
Bojim se da ću se nemo prepustiti ljubavi...bilo za dan il' dva...pa opet u tišini duša će patiti... čekati da ponovo mi se vratiš.
I ponovo ću moliti da mi nepriđeš..
jer svaki put bol je sve veca...
a sigurno znam da ću opet pokleknuti...jer srcu ne možeš zabranit da voli... duša uvek traži iskru sreće...nada se..I zato ne.. nisam spremna za novu zabludu i laž . Čekaću da ojačam ... Možda sve to i prebolim ... Možda!

     DanMar-Nadja-Autor

ZABRANILA BIH

    ZABRANILA BIH

Eh kada bih mogla da zabranim mislima da hrle ka tebi...
Kad bi duši zabranila da treperi zbog tebe... plače...moli
Eh kada bi  srcu zabranila  da  te voli toliko da boli...jeca... guši
Zabranih ja oku suzu da ispusti ...
Al ne sluša razum...ljubav slepo vlada...emocija more slilo se u duši...sve u meni ranjivo...izdaje me snaga.Tako da je samo vapaj ostao u duši...eh kada bih mogla
srcu da zabranim ...da te voli...
da te voli...da zaboravim.

       DanMar-Nadja-Autor

U SNOVE MI SVRATI

     U SNOVE MI SVRATI
Jesi to ti sinoć šetao mojim snom
Pa mi jutros neka milina prozima
srce...sve dugine boje videh,neki osmeh  u njima se skriva...
Nazirem poznati mi lik...smedji
čuperak prepoznah...da to si ti...
Samo si svratio da mi se javiš...
Da proveriš dal' sam dobro..da me ohrabriš...Tuzna sam ti brate moj...
nema vas mi dragih... Al' opet mi drago kad mi u snu svratiš.
Nemoj da zaboraviš da si u mom srcu..pa mi svremena na vreme
opet dodji.
Poznajem te po tihom koraku kad  mi prilaziš..po toplini kojom zračiš...Nemoj me ostaviti samu... često mi svrati...da bol mi bude blaži,kad se jutrom budim sa saznanjem da u mojoj duši jos živiš.. Nedostaješ brate ..pa te molim u snove mi opet svrati.

          DanMar-Nadja-Autor

U SRCU ZAUVEK

       U  SRCU ZAUVEK

Tvoj lik mi treperi svake noći
Radost me obuzme, sad ćeš doći
Naočit lep obučen u belo...
Zagrljaj bratski ...velki sesrtinski poljubac.Osmeh ohrabrenja na tvom licu,kao da kaže...
Tu sam sele moja...Suza u oku od radosti ...jos pamtim te...od tuge što samo mi se iluzija sna igra sa razumom.Nema te ,tuga me slama...a opet seta mi daje notu sreće što si u srcu uvek nezaboravan,ucrtan tvoj lik...osmeh da večno živi i treperi mojim snovima,dok postojim volim ,bio si i bićeš moj ponos i snaga...
Dođi mi opet i ove noći...
Jer strah me da ti se lik izgubi
u izmaglici...A želim da te uvek pamtim nasmejanog ,vedrog...
Živiš u mom srcu ,tu ostani.
Da te sa ljubavlju uvek dočekam 
kad mi se noću u snu javiš.

            DanMar-Nadja-Autor

MOLBA

         MOLBA
Zamoliću vreme da stane..
da ovaj momenat pamtim...
dok mi šapućeš"ne odlazi.. noćas mi se vrati".Odlazim na kratko...al' znaj ...kada se vratim...samo jedno želim čuti "Zauvjek kraj mene ostani"
Da.. samo taj momenat ću ...uvek da pamtim.

         DanMar-nadja -Autor

BUDI SE S'PROLECEM

       BUDI SE S'PROLEĆEM
Dok sunce zrake kupa
u kapi jutarnje rose...
U krošnjama grana..
Čuje se cvrkut ptica...
Budi se proleće.
Život se polako rađa
u svakoj vlati trave...
gugutka guče...pesmu peva...
polako se pupoljci pomaljaju ..
u grmu baštenske ruže...
Budi se proleće.
Sve u polju žubori i migolji...
I tvoj osmeh je razdraganiji...
Oči ti sjaje... želja da poletiš, raširiš ruke...da trčim livadom dok se sve budi... Osetiš mirise života sto buja,budi se proleće...Budi se tvoja ljubav.. još veca ... divlja,strasnija...
Budi se nova nada... priča...
s'prolećem ..Budi se ponovo ljubav
Moja...tvoja... naša.
           DanMar-Nadja-Autor

SAMA

        SAMA 
  
Znaš li da neke ptice umiru
kad jedna bez druge same ostanu..
Umreću noćas i ja...sama sam ostala
A htela sam s'tobom da delim sve..
Svu moju mladost,ljubav i sne...
Umesto svega sama ostajem...
Duša mi umire.
Dao si mi nadu ...veru u ljubav
Smešio se ... opčinio me.
Opijena ljubavlju ,slepo ti verovala
Poleteh visoko u moru želja...tvojih obećanja...radovanja
A  sad sama ko ranjena ptica
slomljenih krila...bez tebe...
Dušu mi uze a srce rani
A htela sam s'tobom želje da delim,ljubav da ti dam ko nijedna druga...sad sama ostajem...
Polako mi duša umire.

             DanMar-Nadja-Autor

ZOVEM TE ZOVEM

       ZOVEM TE ZOVEM
Čuješ li kako nebo plače
i kiša se sliva sa mojih obraza...
 ne... ne plačem to ja mili...
to kiša plače... zove me u novu ljubav...nezna da
meni su samo dragi
tvoji osmesi...i ni jedni drugi.

Reka je noćas nabujala
I divlja...odnosi moje reči...misli
ka tebi..Nestaje tvoj lik gubi se u bujici a ja bih šapatom njenim...
dok žubori da te noćas vratim
sebi...tako  mi nedostaješ.
Vetar mi mrsi kosu...
Ja tražim ruke tvoje,
One su meke i tople...
poznaju kose moje..
Tvoj blagi pogled...
Šapćem ...volim te...
Tvoj osmeh tako mi drag...
Noćas vetar nek mi donese
samo delić mirisa tvog.
Nebo još uvek plače...
Zovem te mili moj.

            DanMar-Nadja-Autor

LUKA VEČNOSTI

       LUKA VEČNOSTI

Pruži mi ruku večeras
nezno zagrlim me...
Želim da noćas umesto suza
dočekujem poljupce.
Zagrlim me noćas mili
da duša mirno mi spi...
na tvom jastuku
u tvom naručju...
do vječnosti.
Pruži mi ruku večeras...
jer tako trebaš mi...
tvoje grudi su mirna luka
koja me kroz život vodi...
S'ljubavlju do večnosti.

     DanMar-Nadja-Autor 

POČETAK

 
       POČETAK

Naša priča je počela
sa pogledom
kojim smo pričali
jedno drugom...
i sve razumeli
I naše ćutanje je govorilo
jezikom ljubavi...
mnogi nas nisu razumeli
sa strane nas sa
divljenjem gledali...
sa nekom dozom ljubomore
Nisu znali da i čutanje...
pogled pun ljubavi
može reći vise
od bilo koje reči
Nisu znali da stisak
nasih ruku širi nasu ljubav.
Zagrljeni koračamo
utabanom stazom poverenja,
koja se zove...
LJUBAV za sva vremena
Dali verujete
da pogled i osmeh
mogu reći sve.
Kad ti obasja lice...
koje ugledaš u njegovom oku
I znaj to je ta LJUBAV
za sva vremena.

DanMar-nadja-Autor

ZABORAV

        ZABORAV
Ako te zaboravim
neka mi istok ne dozvoli
dar sunca
Ako te ikad zaboravim
nek svi dani namenjeni
meni zaćute
Ako te budem zaboravla
neka me šume odnesu
u vječnu tamu
Ako te zaboravim neka me
reke odnesu u nepovrat
Ako te zaboravim nek moje
ime postane sjena
Ako te ikada zaboravim...
ali ne... neboj se
Nikada te necu
ZABORAVITI
Zato  što volim toliko
da i u zaboravu
si samo ti..
zato neboj se...
nikada te necu ZABORAVITI .

Slika preuzeta sa interneta

SUZA

     SUZA

I ako suza krene
opet te zovu
moje misli
opet te volim
I ako suza
lije zbog tebe
opet te želim
jer ti si
i moja radost
i moja tuga
ti si sve što mi treba
moja vječna ljubav
samo TI.

DanMar-nadja-Autor

TVOJE OČI

      TVOJE OČI   

Na granici ljubavi i sreće
tvoje oči ali mene neće...
Odlučile da ih ljubi druga
u srcu se uselila tuga.
Na ganici stvarnosti i snova...
Tvoje kose al ' ih mrsi ona
Iz oka se suza sliva...
Ja te volim... a ljubi te druga
Moje srce treperi zbog tebe...
I nehajes za moj bol u duši...
Poigra se samo malo samnom...
ko s' igračkom ..kao neko dete..
Sad si srećan pored druge zene...
Mozda nekad sve se preokrene...
Ne traži me, da ti lečim rane...
Necu biti vise.. tu za tebe...
Idem dalje...ne osvćem se...
Život brzo teče.

                  DanMar-Nadja-Autor

ČEKAM TE

          ČEKAM  TE   

Ne okreći glavu pri slučajnom susretu...do juče smo bili jedno drugom sve....Zar nemaš hrabrosti pogled da uputiš,bar kraičkom oka...nisam ja ta koja je otisla. Možda te tek sad boli saznanje... pogrešio si...vuku te neke misli ka meni...pa se previše često sretnemo Pomislis imam li nekog... nedokučivo čuvam to za sebe...sama al' ne pokazujem tugu.Mozda jednoga dana shvatiš...da si pogrešio, skupiš hrabrost ... izviniš se...I ponovo me prigrlis sebi... Čekam te.

             DanMar-Nadja

MISAO

            MISAO

Pišem kao da mi je pero jedini drug...Misli mi jedini pripremljeni govor.U srcu mi iskra treperi...
Ljubavi ima toliko da i u dva srca stane...veliko,veliko...
Duša mi okupana rosom...hiljade suza u njoj a ona detinje čista.
Ja žena..u meni se budi djevojčica..
i odista srećna,kao da prvi put voli..Ta ljubav u meni ...danas..jednako ista...

detinje čista.
               DanMar-Nadja-Autor

MI U VREMENU

        MI U VREMENU

Kniga u ruci ...pogled mi luta
Okrećem stranicu ...tu piše
ime tvoje...okrenem dalje ...kad tvoje oči iste...listam prelistam
na svakoj deo tebe...deo mene.
Sve je deo nas ...zapisan u vremenu...postoji da me podseti na tebe...na nas.
Na vreme mladosti... sadašnjosti
Sve smo bili jedno drugom...
I tad a ponajviše volim ... jer smo ostali isti postojani i danas..
To je ljubav...zar ne.
Zapisana u vremenu.
                    DanMar-Nadja-Autor

LAŽNA SREĆA

            LAŽNA SREĆA

Sakupljala je ona razglednice zaljubljenih parova.
Na svakoj oznaceno Ti-JA.
Zatražih jednu prelepu ... reče mi izvini  al svaka od njih nosi svoju priču...pesmu...trenutku posvećenom.
Jednoga dana nevideh ni jedne razglednice...upitah je gde su
Samo mi tiho rece...Izgorele u plamenu..shvatila sam...to je bila samo moja priča...ne i njegova Zaćutah videvši bol u njenim očima.
           DanMar-Nadja-Autor

PUT KA TEBI

           PUT KA TEBI

Korak po korarak...gde li to
idem...Ni svesna nisam puta.
Misli mi ka tebi lete...
I već sam na pola puta ...ka tebi
jedini... Ništa daleko nepostoji...
Ni kilometri ,ni vreme...
Ako put ka tebi vodi...
Odbacim sve dileme...
I hitam u zagrljaj tvoj...
To srce trazi i želi...
Zato koračam ... žurim i vec
sam tu jedini...da ti ruke pružim...
Da te zagrlim....oh kako
silno to želim.
             DanMar-Nadja-Autor

NEDOSTAJEŠ NOĆAS

            NEDOSTAJEŠ NOĆAS

Oh kako mi nedostaju
one naše noći ...
Uz muziku i piće.
Kad se gledasmo u oči...
Puni ljubavi i topline
Tako mi nedostaju
naši razgovori...
Kad pričali smo o svemu..
bilo važno ili ne ...uvek uz smeh
Tako mi nedostaju one
 duge šetnje ...ruka u ruci...
Poljupci na kiši...
Neka muzika u daljini...
setu mi doziva...ah tako mi
nedostajes ove noći jedini.
        DanMar-nadja-Autor

DETINJSTVO

           DETINJSTVO

Detinjstvo naše ostalo je
u kolibi od pruća...
Putevi su nam se razišli
tragom bespuća.
I kada poželim da se setim,
mislima razgrnem pruće...
Vidim nasmejane,
razdragane devojčice...
Lutkama pletu pletenice
od kukuruzne svile...
Legaju ih u kolevke,
od čička napravljene.
Pevaju im pesmice...
kao da su deca... pričaju priče.
U obližnjem šipražju... napravljena prodavnica....

kupuju hranu...
sa novcem od običnog
 papira napravljene...
Na njima brojevi ispisani
dva,pet,deset dinara...
I tako igraju se devojčice...
Vesele,ozarenih lica...
Oh kako to beše lepo vreme,
kad bejasmo samo deca.
Zatvorim tiho mislima pruće..
ostavim srećna dečija lica....
Dok me ponovo ne obuzme seta...Pa opet tiho udjem...

da prošetam...
uspomenama detinjstva.
To je ono sto mi ponekad
tako treba...kada bih mogla...
Opet biti... samo bezbrižna devojčica.
               DanMar-Nadja-Autor

SVIRAJ DRUŽE

         SVIRAJ DRUŽE

Gitaru uzmi ti druže stari...
Želim joj noćas čuti zvuke...
Nek' me u vreme vrate,
kad grlile su me njegove ruke.
Sviraj mi noćas druže stari...
onu našu pesmu o ljubavi.
Sipajte mi vino crveno...
Noćas nek struna zasvira,
da u srce me dira
Da se nikad nezaboravi...
Zato sviraj druže...samo sviraj.
Muzika mi uspomene doziva...
Dušu mi ljubav preplavi...
Jer ga nikad ne zaboravih..
Zato sviraj mi druže...sviraj.
          DanMar-nadja-Autor

ZAMAHLIŠ MI SNOVE

             ZAMAGLIŠ MI SNOVE

I tako udješ mi u snove...
Okupiraš mi misli...
Probudiš mi želju
A kraj mene nisi...
Dozivam ti ime ni
ne čuješ mi glas...
Samo san zamagliš

i uzburkaš...Zora će već
a ja bih da nesvane...
Sto duže u snu,
s'tobom da ostanem
Al' jutro se budi...
Rasprše se snovi...
samo osmeh na licu
ozari me ...jer bio si
i noćas u mom snu...
Noć će već  nova doći...
Da zajedno šetamo ...
Po sjećanju ...dok nedodjes
u moj zagrljaj...moj jedini.
           DanMar-Nadja-Autor

NOĆAS

      NOĆAS

Noćas mi se neljube usne tvoje
Neki drugi karmin
osectim na njima...
Noćas ću da ćutim ...
sama u samoći i da neke
stare uspomene prizivam...
Noćas ću po prošlosti
malo da proskitam...
Da uberem sreće
iz ranijih dana...da osetim
Ono sto sam vec imala...
Ne bili se jutrom bolje osjećala.
           DanMar-nadja-Autor