ZOVEM TE ZOVEM

       ZOVEM TE ZOVEM
Čuješ li kako nebo plače
i kiša se sliva sa mojih obraza...
 ne... ne plačem to ja mili...
to kiša plače... zove me u novu ljubav...nezna da
meni su samo dragi
tvoji osmesi...i ni jedni drugi.

Reka je noćas nabujala
I divlja...odnosi moje reči...misli
ka tebi..Nestaje tvoj lik gubi se u bujici a ja bih šapatom njenim...
dok žubori da te noćas vratim
sebi...tako  mi nedostaješ.
Vetar mi mrsi kosu...
Ja tražim ruke tvoje,
One su meke i tople...
poznaju kose moje..
Tvoj blagi pogled...
Šapćem ...volim te...
Tvoj osmeh tako mi drag...
Noćas vetar nek mi donese
samo delić mirisa tvog.
Nebo još uvek plače...
Zovem te mili moj.

            DanMar-Nadja-Autor