POZIV
Pozvaću te noćas...i znam
nećeš doći... čekaću da vreme
učini svoje.
Želja je tvoja...kao zapovest za mene.
Dolaziš kad previše ti trebam...da
umirim ranjeno ti srce.
Dal moja naivnost to prihvata il'
samo želja da si tu kraj mene...
ljubav koja ne jenjava u mom srcu.
Ponekad se plašim svih osjećanja...
Ljubav , čežnja,bol, želja...Toliko velike
da me parališu....misli se vrte uvek
samo oko tebe...pogled mi traži
sve što podsjeća na tebe.
Često kažem sebi...odustani al'
srce samo zatreperi ,nedozvoljava
da se odrekne tebe...jer previše voli.
Nadam se ostaćeš duže...pa me ta
misao ohrabri ... čežnja u duši samo
na pogled tvoj ...ponovo oživi
Opet iznova...sve jače te voli.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар