OSTANI

        OSTANI

I često zamislim tebe

Osetim miris tvoj

Kao sen tik prođeš

pored mene...Sve zaćuti

Dah mi nestaje...Povetarcem 

vetra me dodirneš.

Moje  oči setno te traže...

U svakoj misli ...Tu si

A ipak te nema

Samo prošapćem...Ostani.

    DanMar-nadja-Autor

USNE

     USNE

Još mi ostali tragovi tvojih usana.

Zatvorim oči...Opet osetim toplinu poljupca

Nešto neobjašnjivo mom umu...

Sve zamre...Samo nam usne govore

Sve treperi...Telo drhti...

Dok se kraj tebe pripijam.

Ruka oko struka..U čvršći zagrljaj.

Poljubac...bez kraja...duži ..slađi

Oh šta usne znaju reći...Samo u jednom dodiru...Svemir...Mi

Ne trebaju nam više reči.

Usne spojene...govore...ljubav...čežnja,

želja..Mi voljeni.

     DanMar-nadja

 

RANO JE

       RANO JE

Kuda si pošla ti ženo 

Sa svom tom iskrenošću

Napolje među vukove

Nije to za tebe...Vrati se u

svoju Osamu...svoj kavez...

Nisi ti naučila da

se boriš sa zverima.

Previše si ti krhka.

Rane ti još nisu zarasle...

A već bi sa novim da se boriš.

Treba ti još hrabrost

Naivno veruješ u slatke reči...

Stani...zakoči...vrati se.

U svoju oazu mira.

Jednom ...kada rana zaceli...Tad

izađi i bori se...snažno poput lavice.

Briši sve pred sobom...i suze

i tuge...boli.

Budi gospodarsvojih osećanja

 svog razuma i uma...Tad

snažno zakorači...Život zove...

Onako kako samo ti želiš...

Živi...voli...i ništa više.

    DanMar-nadja

 

LAVICA

   LAVICA

Budi jaka kao lavica...

Dok posmatra svoj plen..

brani svoje mlade...

Zauzmi gard.

Nikom nedaj da povredi

tvoja osećanja

Pokaži kandže ako treba.

A ipak ostavi gracioznost

i ponos na sebi 

Nek svi vide da si jaka...

I kad u sebi se lomiš

na hiljade komadića...

Izdrži...seti se

LAVICA je tvoje srednje ime.

     DanMar-nadja

 

CARUJEMO

      CARUJEMO

U predvečerje kad tišina vlada

Moje misli caruju nebesima.

Svaka želja ima smisao...

Ti tako savršen do bola...

Ja ranjiva ko srna.

Tu se sklupčali...

Da carujemo...

Nebo nam...Luka mira

toplina oka celog vidokruga...

Ljubav... ljubav.

    DanMar-nadja

 

NESTAŠNA

    NESTAŠNA

Noćas bih mogla malo nestašna biti

Ležala bih na jastuku kraj tebe.

Možda bih samo uzdahom tvoje

pokete dok s'piš pratila... 

A isto tako u drugom trenutku.

Oči ti snene ljubila...

Noćas bi ...tvoja ruka u mojoj kosi

Veliku oluju stvorila...

Pa bi postelju gužvali do zore...

Dok tela nam gore...

Preplićali bi se i ljubav i strast...

Eh kako bih noćas volela

nevaljala da budem.

Žar ljubavi da dotaknem

Pa nek bude i greh...

Al' voleh te...U duši osetim

toplinu ...Ko nikad pre.

      DanMar-nadja

 

POMISLIM

 Nađoh ja svoj život oronuo pregažen

uvredama na putu...

Pa se onako iznemogla

od udaraca saginjem...

Pomislim šta da radim sa njim?

Da ga bacim iza leđa...

Krenem dalje...pokušam da

Izgradim novi...svetliji ,veseliji...bolji.

Samo za zrno ljubavi...

Toliko da ne boli...

Al' nemogu se baciti sećanja..

Ona će da krvare ko posekotine mača.

Jednako bole i uz osmeh.

Koji kao po običaju ujutru

Stavim umesto šminke...

I opet zakoračim u isti .

Pa se tako kotrljamo iz 

dana u dan...spremni na nove udarce.

          DanMar-nadja