NESTAŠNA

    NESTAŠNA

Noćas bih mogla malo nestašna biti

Ležala bih na jastuku kraj tebe.

Možda bih samo uzdahom tvoje

pokete dok s'piš pratila... 

A isto tako u drugom trenutku.

Oči ti snene ljubila...

Noćas bi ...tvoja ruka u mojoj kosi

Veliku oluju stvorila...

Pa bi postelju gužvali do zore...

Dok tela nam gore...

Preplićali bi se i ljubav i strast...

Eh kako bih noćas volela

nevaljala da budem.

Žar ljubavi da dotaknem

Pa nek bude i greh...

Al' voleh te...U duši osetim

toplinu ...Ko nikad pre.

      DanMar-nadja

 

POMISLIM

 Nađoh ja svoj život oronuo pregažen

uvredama na putu...

Pa se onako iznemogla

od udaraca saginjem...

Pomislim šta da radim sa njim?

Da ga bacim iza leđa...

Krenem dalje...pokušam da

Izgradim novi...svetliji ,veseliji...bolji.

Samo za zrno ljubavi...

Toliko da ne boli...

Al' nemogu se baciti sećanja..

Ona će da krvare ko posekotine mača.

Jednako bole i uz osmeh.

Koji kao po običaju ujutru

Stavim umesto šminke...

I opet zakoračim u isti .

Pa se tako kotrljamo iz 

dana u dan...spremni na nove udarce.

          DanMar-nadja

PESMA U OKU TEBI

 PESMA U OKU TEBI

Napisala bih pesmu koja bi

u oči moje mogla stati

Da te podseti kad ih pogledaš

šta sve tu piše,da vidiš 

šta si mi ti...

I sreća i bol

Tuga i radost

Čežnja i strast

San i Java

Sve što se 

Imenom tvojim piše

Ljubav... ljubav

Nešto što volim

Najviše.

      DanMar-Nadja-Autor 

PODSETI ME

 Podseti me šta to beše ljubav...

Stojim na peronu...kreće poslednji voz.

Ja zatečena u raskoraku...dal da se 

ukrcam ili ne...

Obično vozovi kasne...ovaj nečeka dugo,

kreće odma po prijemu putnika.

Samo ide u jednom pravcu.,.

Ljubav i nova nada je njegovo odredište.

Mislim previše.,.minuti prolaze...

Opet će krenuti bez mene...

A tako se bojim,korak da pružim...

Otiće mi nada,ljubav...možda je nikada

više u životu ne dobijem...

Ipak sam kukavica...opet ostajem.

Opet samo snove gradim...

Dok voz bez mene ...odmiče.

Podseti me...šta to beše ljubav...

            DanMar-nadja

ZABRANA

 Zabraniću mislima da misle o tebi

Ugušiću želju da te nedoziva.

Zatvoriću oči...Stisnuću ih jako

Toliko da zaboli... da ne vide lik tvoj

Kad pred njih iskrsne. Nemogu da sanjam...

nešto nemoguće...nedostižno srcu...

Sve se već prepliće..I strast i tišine....

Zaključah u duši...Nek u kraju ćute..

Zabranih i sebi...."Nespominji" rekoh... 

Da se ni nečuje... Mislim tad će proći. 

Samo ću zaključati.. Duboko u srcu, sve naše

poljupce, strasti i želje. 

Neka zaćute.... Nek ih nema više. 

Manje će da boli...al proći će... Proći. 

            DanMar-Nadja 

KORAK !?

    KORAK

Ponekad napravimo korak

u životu.A nismo ni spremni.

ni svesni svojih želja.

Samo se prepustimo trenutku...

Kajaćemo se sutra...neki drugi dan.

Danas živimo...za ono izgubljeno vreme.

U kojem... izgubismo sebe...

Nismo imali hrabrosti...

Sputani u tuđim željama,

zaboravili smo da smo i mi živi.

       DanMar-nadja

SIVILO OKA

 Ulice su postale puste...nema

žagora i mladalačkog smeha.

Sve utihlo...kao da ljubav spi

Možda i nema je više...

Nema radosti novom jutru...sve

sumorno bez živosti.

Kud god pogled da uputim,

maska zamišljenosti na licima.

Promiče prijatelj kraj prijatelja

ni nevidiš mu senku...kamoli njega.

Kud je nestalo osećanje,lep pozdrav

za svaki novi dan...koji ti je 

bogom dan...Duša da osetiš vapaj...

prijatelja,saputnika,druga.

Nema toplog osmeha...za starca na putu...

Ruku da pružiš da se oseti...poštovan.

Sve neko sivilo...a oblaka nema.

Neko čudno vreme...samo dileme...dal tuga

Il užurbanost...sad hara

ulicom moga kraja.

Stvarnost me šamara...

Neda vise ni da sanjam...

A tako bih želela...onaj nekadašnji

Zagor i smeh....ljubav i sreću

Za tebe,sebe,prijatelja,druga..

Baš za sve.

           DanMar-Nadja-Autor