DAL' ME SANJAŠ

      DAL' ME SANJAŠ

Dali me još sanjaš kao nekad

Zamišljao si moj lik

U laticama ruže

Govorio si da si ti kapljica

Koja je zaliva da ne bi

Izgubio moj lik...

Ja daleka... Nedostižna.

A dal'si se zapitao

Dal' sanjam i ja tebe...

Budimo se u zoru

Srećni ,nasmejani...

Pa se upitan...Zašto ne preskočio

sve prepreke...i sanjamo zajedno.

Pod istim zvezdanim nebom.

Ruku pod ruku zakoračili

U život zajedno.

             DanMar-nadja

❤️😘

 

SRETNIMO SE

 Samo ću pružiti ruku

Nebili dotakla tvoj odraz na staklu. 

Vidim da si došao da me podsetiš, 

na moje obećanje tebi... 

 ne nisam zaboravila..

Samo nemogu, neželim... 

Da sve odbacim i nastavim dalje. 

Ti si moja slaba karika, 

kojoj se uvek vraćam.... mislima, željom

i bez ikakvog htjenja. Ta ljubav živi, postoji... 

Oprosti... samo ću opet gledati tvoj lik... 

na oknu prozora, na jastuku sna... 

U kapima kiše dok sipi, 

gde god se okrenem... Ti. 

Nemogu i ne želim da zaboravim, 

Moja je duša satkana puna tebe, 

srce... kao da kuca za oboje. 

Oprosti što te previše volim. 

Ostaćeš tu u svakom udisaju... 

U duši dok treperi.... Samo si ti

dotakao moje srce.... I ne, neželim 

da krenem bez tebe dalje.... 

Jer izgubiću i sebe.... 

A to neželiš... Zato sretnimo se ponekad

na granici jave i sna... Hodajmo gde 

nas misli vode... 

Budimo svoji....razdragani, zaljubljeni, 

Trčimo bosi livadom poljskog cveća, 

Opčinjeni kao nekada. 

Neka se nikada ne završi naša priča. 

Nek traje...juče,danas,sutra,zauvijek. 

To je moja poruka tebi... 

Večna ljubav, moja, tvoja, naša. 

        DanMar-Nadja-Autor

IZAZOV

 Izazivam te da dođeš večeras,

u oblaku naših želja. 

Ponesi sa sobom samo svoja sećanja. 

Ja ću poneti sva svoja, poneću i zajednička

u slučaju da ti zaboraviš. 

Izazivam te da noćas samo govorimo

jezikom istine, pa makar bila i gorka. 

Tako ćemo saznati dali su vredele

sve želje što smo želeli. 

Dali je iz srca željeno, ostvareno.

Jeli ljubav ispunjena, onako kako smo

u oblaku naših želja oduvek sanjali. 

Izazivam te noćas, da kažeš

sve što si prećutao, da ja progovorim 

dal su i moje ćutanje velike.

Izazivam te da u moru naših želja

Kažeš koja je najjača, najbolja

Ja već znam, najveća, najjača, najtrajnija 

Je ljubav u kojoj smo samo mi. 

Izazivam te da dođeš i glasno sve kažeš

Mada odgovor znam.. Al želim da čujem

Sve opet iznova kao i prvi put. 

       DanMar-Nadja-Autor

ČEKANJE

ČEKANJE

Koga li čekaš moja drugo

Neće on ni noćas doći,vidiš

da tišina nebom vlada.Zalutao

je na druge staze.Zanele ga

neke druge pesme. Nezna da

tuga srcem nam vlada.Al' doći će

i naš dan,kad ga napuste...

Ostane sam.Potražiće opet nas.

Šta učiniti,dal' oprostiti il ostati sam.

Možda nas čeka na tom putu

 samoće,bolji život.Ljubav 

i sreća za kraj...Možda

      DanMar-Nadja-Autor 

 

SNOVI I TI

       SNOVI I TI

Povela bih te noćas na izlet snova....

Koji bi bili toliko realni... Da bi pomislio 

da hodaš kroz oblake.... Nestvarno sa lakoćom, neznajući gde se nalaziš. Ja znam da si tik pored mene u mom umu. Opijen svetlošću, ne prepoznaješ da si deo mene, satkan od ružinih latica.... Zarobljen u mom snu. Sanjam iznova stobom....nedovršeni san... Poželeh opet da traje što duže. Da ponovo vidim tvoje poglede....tvoju zbunjenost....dal' si tu. U svakoj minuti da te odvedem što dalje.... Ostavim u kraju podsvesti... Za novo viđenje sutra....preksutra,za buduće šetnje snom. Satkah tvoj lik da mi se uvek još lepši....veseliji...postojaniji vrati. Oh bože koliko ga volim... Da svaki san sa njim odsanjam.... Pamtim... Volim....želim. Svaka misao sa njim sanja.... da poželim da odsanjam.... Sve one nedosanjane snove... Koje smo budni sanjali. Negde su nestali.... Izgubili se. A tako želim da se vrate.... Odvešću te noćas na izlet snova.... Između jave i sna....nek bude lepo... Prelepo... Baš kao nekad.

           DanMar-Nadja-Autor

OPČINJENOST

 Zakoračila sam u neko drugo vreme... Nesvesno tražeći neki znak... Poruku koja bi mi ulila nadu. Al'samo magla oko mene, osećam samo kako šušti lišće pod mojim koracima. Naziru se neke stare klupe... Već oronule i istrošene. Ljuljaške prazne,  park... Nijedna duša se nečuje....gde sam zalutala... Sama... Tražim dalje... Kao da koračam nečijim mislima.... Opčinjena nekim zabludama. Nemogu se otrgnuti....mami me neka svetlost u daljini....koračam ka njoj kao da tamo me čeka spas....Izgubljena... neznam jel' java ili je san. Svetlo se udaljava sa svakim korakom sve dalje i dalje, uzalud pokušavam da se vratim.... Kao da sam zastala u nekom košmaru i ne nalazim puta ni napred ni nazad. Razmišljam o izgubljenom našem vremenu.... Njega sam pošla da pronađem. Samo je iluzija tvoje prisutnosti samnom. Nema ničega.... Praznina.... Bol....Sve prošlo.... Prolazi i ovaj nedovršeni san. Budna tražim bar iskru tvog lika... Pa nek je i mašta... Volim i taj osećaj. San me vodi ka tebi, mašta mi daje nadu. Naćemo se u nekom vremenu kao nekada.

       DanMar-Nadja-Autor

PRIČAM TEBI

 Dal želiš večeras da pričam o nama.... Da čuješ sve naše uspomene. Da ponovo proživiš sve ono što nas je spojilo... Što je neizbrisivo ostalo zacrtano u našim srcima. Pričaću ti polako, tiho... da dopre do tvoje duše koja luta....da je zadržim tu kraj sebe.... Da joj uvek iznova svaki dan po jednu priču ispričam. Neću se umoriti... želja me vuče da te podsećam, da sebe podsećam na nas.... Na vreme... Koje smo voleli.... Želeli i gradili s'ljubavlju. Pričaću šapatom.... Znam čućeš moje reči. Trenutak iskrenosti za nas u samo jednoj reči.... Voljeni. Mi kao unapred napisana priča... Bez kraja da traje večno. Uvek iznova nova poruka, novi zavet... To smo bili mi... I uvek ćemo biti. Osećam da ti noćas godi moja priča.... Jer znaš da te još uvek beskrajno volim.

          DanMar-Nadja-Autor