Romantičar DanMar-Nadja

понедељак, 18. јануар 2021.

ZNAM

Znam da je nemoguće vreme da vratim.... Znam da su to samo iluzije koje pamtim.... Znam da i noćas moja ruka ispružena čeka tvoj dodir.... Znam da i budna sanjam tvoj osmeh... Tvoje oči.... Znam da vreme kad prođe nesvraća se više.... A opet stojim... uporno čekam nebi li se odnekud pojavio nasmejan i srećan... Znam da mi se želja i mašta igra razumom... Al'ja čekam... Živim u tom trenutku... Za mene.... Za tebe.... Za nas.... Našu ljubav.... Znam da je vječnost naš putokaz... Ljubav i sve obećano. To smo mi...ostani još malo... nasmejan u polu snu.... Da pamtim ljubavi tvoje oči...milujem obraze i nežnu ti kosu.... Iako je samo iluzija.... Lepota mi mami osmeh.... Volim... Toliko volim. Dođi mi opet jedini...bila iluzija ili san....ja čekam svaku noć i dan.

DanMar-Nadja

недеља, 10. јануар 2021.

USPOMENE ZOVU

Koliko je samo uspomena... Zakucao noćas u moj san... Sve tako lijepe, da neznam koju da posetim... kojoj da se više divim... Onaj tvoj vragolasti osmeh... što mi izmami svu nežnost... ljubav.... dar da shvatim... Oh koliko ga volim. Pamtim i jesen dok su lile kiše... mokri do gole kože pokisli.... Prkosili smo vremenu, smejali se i radovali... Nek pada... neka nam miluje obraze.... Nek pojača naš smeh... sreću. To je neponovljivo... Zapisano u vremenu da traje večno. Moja ruka u tvojoj... blagi dodir naših duša.... Ljubav treperi. Ništa se ne završava.... Uspomene traju.... Volim... Toliko ga volim....ređaju se iz dana u dan... U meni, srcu, duši trajaće večno.

DanMar-Nadja-Autor

субота, 9. јануар 2021.

SAN-MOJA JAVA

Snovi mi postali java... za njih živim... za njih dišem. Opet smo samo djeca koja držeći se za ruke jurcaju livadom u nedogled. Mirišemo ono naše poljsko cveće... Uživamo u svakom trenutku postojanja. Jer samo nam to još niko nemože oduzeti. Danas smo deca... Sutra će već biti nešto drugo... Novi san.. novo vreme... Opet ču samo stobom šetati stazama naše ljubavi. Samo ćeš ti znati da dođeš ponovo... u našu malu oazu... gde ćemo večito biti mladi... zaljubljeni... Puni života...san je naš... naša java.... Koja se nikada nemože ugasiti. Tu smo još postojani... kao nekad i sad...naš mali raj. Naš san... Moja java.

DanMar-Nadja-Autor

петак, 8. јануар 2021.

KASNO JE💔

Pogled mi luta u daljini, sve isčekuje sad ćeš doći, sve ono propušteno i odloženo za kasnije... sad mi samo pusti san. Zaboravili smo da živimo za svaki dan... minut, čas....Jer ništa se nemože nadoknaditi... Sve brzo prođe u trenu... Žalimo kasno za izgubljenim vremenom. Srce se steže... u iščekivanju... mada zna nećeš doći... Ne zato što neželiš... već što si prebrzo potrošio svoje vreme. Slomljena duša... još uvek te traži... luta bespućem nebi li te našla... Razum nedozvoljava da shvati... srce ni duša da mi te više nema. Otišo si na put bez povratka... A tako malo nam je još trebalo da dosegnemo naš mir... naš odmor... naša maštanja. Naše zvezde... Sve nas je čekalo... Zaboravili smo da živimo u ovom u užurbanom svetu... Onako kako smo planirali... polako, srećno, veselo... Al 'nije nam se dalo. Pogled zamagljen te uzalud traži... ne možeš mi više doći, srce mi slomljeno💔moj jedini.

DanMar-Nadja-Autor

петак, 1. јануар 2021.

ŽIVI I VOLI

Dali je dovoljna reč... Ili je potrebno nešto više... da konačno shvatim.... Ti si jedan jedini... Nema niko mi draži.... Osmeh ti uvek krišom oka ukradem... Ljubav je to... Shvatih neće se ponoviti više.... Napravi korak ka njoj.. Prihvati oči koje ti se smeše... Usne koje te izazivaju... Voli i budi voljena... Jer jedan je život... ne vraća se unazad... Zato voli u svakom trenu... Živi devojko... Živi i voli.

DanMar-Nadja-Autor