SVIRAJTE

    SVIRAJTE

Nek zasvira noćas violina 

Neka se čuju sve stare rime 

Noćas mi suza u oku obitava 

Razum me sputava a srce ga prevari 

Opet sve uspomene priziva

Duša mi umorna na ivici plača

I pored boli doziva te na ples

Kao nekada uz akorde da zaplešemo

Ali opet plešem sama, navikla d

Duša da uspomenama proskita 

Neće da prihvati, ostala je sama

Tako me noćas neka tuga mori

Sve se u magli gubi

Ostali su samo snovi

Ali neka svira , samo nek svira

Srce je nemirno, pa opet te tka u snove

Duša te ište dok muzika svira

Sećanja naviru, još volim

O da li ću ikada moći

Da zaboravim i  prebolim

    Danmarnadja-Autor

NE JURI

     NE JURI

Ne juri za nečim 

što nije tvoje

Ne možeš ti 

Voleti za dvoje

Izgorećeš u vatri

A oni neće ni trepnuti

Jer već su uzeli 

Sve što su hteli

A ti i dalje juriš

Nešto što na izgled je

Samo bilo tvoje

Ne juri više...zastani

vidi istinu gorku

Samo su iskoristili

Tvoje srce i dušu 

Zgazili zadnju mrvu ljubavi

Sad goriš u vatri sama

Pogazili su sva obećanja

Ne juri više...zastani

Pokušaj da se uzdigneš 

I drugu sudbinu

Sebi da ispišeš onu 

Koju si obećala sebi

U srcu i duši 

Jer ti znaš da držiš obećanja

pa makar i koračala sama

Ne juri više...zastani

Jednoga dana stiće ih

svaka tvoja suza isplakana.

    DanMarnadja-Autor

PESMA SI

    PESMA SI

Pesma si koju još u svom srcu 

ponavljam iznova i dozivam.

Radost i tuga si što se u 

kraju oka u suzi sliva.

Misao moje duše...ljubav ti.

Da li je ako si moj...i nisi.

Nije sve što je zapisano naše

neke ljubavi još samo 

u sećanju postoje, da kažemo  bilo jednom, sad nas nema više.

Pesma još odjekuje u mom srcu 

Al' nije to ista muzika, 

oknavljena je bez topline 

Puna bola...ne izlazi mi iz uma.

Damari duše još te traže

Znaju da si i radost i tuga

No misao moja suludo luda

Još kliče ime tvoje, razum mi muti

Ponavljam istu grešku po

stotinu puta, pa opet prošapćem

Pusti nek ide sa pesmom dalje

Nek lepa sećanja sad te prate

Bila jedna ljubav, nema je više 

U pesmi sećanja nek ostane da živi i diše, samo je tamo

još postojana i lepa i nigde više.

     DanMarnadja-Autor

VELIKA LJUBAV

VELIKA LJUBAV 

Velika ljubav 

Velika sreća 

Pa velika izdaja 

Velika tuga srcem vlada 

Duša umora od opraštanja 

Krenem dalje

Al' kome ću ovakva

ranjena do srži.

Vratim se u sjećanja sreće

nisam više ista, 

oči usahle od plača 

a ni tebe tamo više nema...

Ja sama

     DanMarnadja-Autor

UMORNA SAM

      UMORNA SAM

Velika ljubav 

Velika sreća  

Pa velika izdaja  

velika tuga srcem vlada 

Duša umora od opraštanja

Krenem dalje...

Al' kome ću ovakva...ranjena do srži.

Vratim se u sjećanja sreće...nisam više ista...oči usahle od plača...a ni tebe tamo više nema...ja sama

  DanMarnadja-Autor

TOLIKO PUTA

     TOLIKO PUTA 

Toliko puta htela sam kriknuti

iz sveg glasa reći

"Nije mi dobro,nije"

Ali pogledam niže te tople malene ručice, kako me stiskaju

i u momentu osetim blagost i toplinu...stisnem ih jače pa nastavim dalje.

Srce mi zaigra jače...tu

ispod srca su bile...njihove otkucaje  srca još osećam...moji su, ona ljubav od boga data...ja majka.

Uliše mi snagu za svaku prepreku,

za svaki bol, svaku suzu.

Pa mesto da kriknem tad preplavi me toplina...ona ljubav iz srca čista.Osmeh za njih na licu mi blista...sakrije i tugu i suzu...jer nije to za njih...oni su nevini...

Za njih je samo ljubav u srcu mom

Pa tako idem dalje...sa osmehom

I mesto da kriknem...

 " Nije mi dobro" osvrnem se 

I zahvalim životu...

" Bože volim ih hvala ti što postoje"

     DanMarnadja-Autor

KRPENA LUTKA

    KRPENA LUTKA

Odložila sam onu staru krpenu lutku sa velikim osmehom i srećnim pogledom u očima u orman...Mislila sam nisam više devojčica da tražim savete od nje i da joj se jadam za pogrešne izbore koji su mi naneli boli...Ne može ona više da mi ublaži tugu sa svojim osmehom...nasmejanim očima kao nekada...kad bi je pogledala pre mi je vraćala snagu...još čujem nju (ili sam to bila ja) kako govori "Sutra će biti bolje" tad verovah...sada neznam da li je to bila samo igra mojih snova...Izvlačim je iz ormana predugo zaboravljenu u tmini...i gle čuda ni osmeha više nema...oči utonule bezlične...nemaju više onaj sjaj...Sada je dosta nalik na mene...i u trenutku shvatim da sam to ja...predugo zaboravljena...i nemam više od koga savet da tražim...pa se upitam ko li će izgovoriti one reči "Sutra će biti bolje"...znam opet sa tugom ću to biti samo ja.

Jer ja sam uvek bila...samo još jedna krpena lutka u tvojim rukama sa osmehom iza koga se skrivala tuga...sad znam.

      DanMarnadja-Autor

PUTNIK SNOVA

     PUTNIK SNOVA 

Lutam snovima i često srećem putnike koji samo u snovima obitavaju...tako se desi da se sretnemo pa lutamo kroz tuđe snove...ponekad sebe vidim u tvojima...sklupčana pružam ruku i smešim se tebi...Tik na korak od moje ruke tvoje su oči... prazno gledaju kroz mene...Upitam se da li sam to zalutala, kojim snom  sad skitam. Sve je isprepletano...kao da vidim sebe nestanem na tren pa opet samo tvoj lik lebdi tu pored mene. Toliko poznatih lica, samo se mimoilazimo uz osmeh...Putnik neznani me pozdravlja a  ja tražim opet tebe...Volim da skitam snovima...možda sutra ugledam tebe...nas, ostao si mi dužan jednu šetnju...još od prošle jeseni...seti se obećao si. Dođi da zajedno prošetamo stazom zaboravljene nam mladosti...još čekam...snovima ti javljam da znaš...Samo zatvori oči i poželi... ja sam putnik snova...naći ću te...evo brzo će jesen... čekam te.

        DanMarnadja-Autor

ČUJEM BAT KORAKA

     ČUJEM BAT KORAKA 

Čujem koraci odzvanjaju

ispred mene, ne vidim ko je 

Pa pružim korak da ih stignem

no oni su sve brži kao da beže.

Uzaludno i pokušavam da ih stignem...možda je to samo moja senka daleko ispred mene

Možda čujem samo onaj tvoj bat koraka kada si odlazio...No ipak idem ne bili ih sustigla...odustajem puštan da odeš...to si i hteo zar ne...eh samo mi u glavi još ostao taj bat koraka pa ga iznova priželjkujem.Možda sad žuri meni...al' samo prošapćem...to je odjek ludice...misao ti snovima luta,  probudi se...probudi se...već davno je otišao...ne možeš mu više čuti korak...daleko je...a ti još uvek čekaš...u snove ga pleteš i sakrivaš.

   DanMarNadja-Autor

NISAM JA TA

     NISAM JA TA

Nisam ja ona koja dolazi i odlazi 

ja sam ona koja ostaje tu 

pored tebe, obitava u svakom 

delu tvog života

Nisam ja ona koja se plaši prepreka i padova

ja sam ona istrajna koja uvek nalazim snagu da se uzdignem  pa i opravdam tvoje greške 

ja uvek ostajem 

nikada ne odlazim

ja praštam i volim i onda kada je sve uzalud...ja nisam ta koja beži 

Ne bojim se ja, već strahovi

žive u tebi...ti si taj koji se plaši

U meni ima snage za oboje

ali ti to ne vidiš...ne razumeš

Zato ti je lakše da odlaziš i dolaziš

Kad osetiš potrebu...ili bežiš

meni od druge...zasićen očajom

Lutaš tamo amo...vrtiš se 

ko na vrtešci u krug...dolaziš...

odlaziš...bez osećaja griže savesti 

Ne ni sam ja ta koja odlazi i dolazi

Ja sam ona koja čeka...ali ti to

nikada nisi i nećeš videti...a kamoli razumeti

ja sam ona koja zna voleti...čekati

A ti si taj koji ni ne poznaje  poimanje ljubavi...samo si prolaznik kroz život...moj...njen i mnogih drugih

jer ne znaš voleti 

Ne nisam ja ona koja dolazi i odlazi...zato me ne osuđuj

Pogledaj svoje grehe pa tada sudi

Nisam ja ta koja odlazi...ti si taj

koji nisi znao iskreno voleti.

      Danmarnadja-Autor

O DA LI ĆE

      O DA LI ĆE

O da li će se u nekoj drugoj dimenziji naši putevi ukrstiti.

Da li će tvoja ruka tada moju čvrsto držati...da li će tvoje oči gledati samo u mene i pored hiljade drugih...da li će tvoja ljubav biti poput moje...iskrena i čista...Pa da osetim onaj uzdah iz grudi... što se otrgne pri pomisli na tebe...možda u drugoj dimenziji bićeš samo moj...ja sam i sad već samo tvoja.

O da li će...da mi je znati...pa da zaspim i sačekam drugo vreme...gde ćeš biti u drugoj dimenziji za mrvu nežniji...

verniji...sa pogledom punim ljubavi...voleti me onim žarom kao kad smo se prvi put poljubili...O da li će se  ti putevi nekada u drugoj dimenziji ukrstiti...da spim i čekam...samo  me tada nežno probudi...da nastavim da živim...sa tobom rame uz rame...ruka u ruci...samo me tada probudi...ako se putevi ukrste...bolji i lepši...i nikako drugačije...nikako drugačije.

      Danmarnadja-Autor

KORAK DVA

 KORAK DVA

Pružim jedan korak napred pa potom dva nazad...uvek želim da ispravim onaj prvi da bude bolji veseliji blaži da pruži ljubav... podari sreću onu iskrenu najveću. Pa opet krenem iznova...koračam uvek sa oprezom da negde ne pogrešim vratim se unazad... preispitujem sve ponovo jer samo ljubav želim da delim...ako ne dobijem ono što želim opet se vratim na početak kao da želim da ispravim...možda je greška moja...ne želim da verujem da su svi drugi ostali bez ljubavi...bez osećanja...da bez stida koračaju napred ne okrećući se nazad...da vide makar koliku pustoš za sobom ostavljaju...I tako se vrtim u krug...pa se upitam...jesam li ja to negde zalutala...gde li je nestala sva ona ljubav...za druga , prijatelja, brata i izabranika srca...za čoveka...gde je sve nestalo...opet se vratim korak dva...al opet isto...duša im prazna samo gaze ne mareći za tuđa osećanja...Pomislim...nisam ja zalutala...to moja duša i srce još živi...u onom prošlom vremenu gde je vladala ljubav...sad već davno zaboravljena...vratnih se opet korak dva...tu ću ostati u snovima...tu je raj.

      DanMarnadja-autor

JEDNOG DANA

 JEDOG DANA 

Jednoga dana kad laste na jug odlete...setiću se onog dana kad bejah dete...one želje što poželeh tada...da se

vinem sa njima i poletim u neka bolja jutra i svanuća...da jednom osetim draž zarobljene mi sreće.

Svaka me senka podseti na taj začarani krug...mašte još kad bejah dete...proleti pored mene bez osećaja ...i ja sam samo dete...eh da mi je da se vinem sa prvim lastama u visine...pa da i mladost vidim...osetim bar tamo tračak sreće...al samo me još snovi nose...kao da nisam te sreće...surova stvarnost me opet vrati...samo sam izgubljena negde u vremenu između jave i sna...pa opet prizivam ono dete u sebi...da sanja i voli svaku zaboravljenu mi draž...sreća uvek za korak ispred mene...kaskam za njom...samo je u iluzijama još sanjam...takva mi je sudbina.

      DanMarNadja-Autor

LJUBAV ISKRENA

 LJUBAV ISKRENA

Ljubav ona bez granica...

koja ti uvek samo osmeh i blagost srca dodirne,dušu ti preplavi i samo iskru i osećaj  p  koji treperi osetiš celim bićem je iskrena i  prava...

sve drugo je obmana i laž

      DanMar-Nadja-Autor

JEDNOM ĆU

 JEDNOM ĆU

A jednom ću otići daleko...

Dalje i od zaborava...gde me nećeš naći...tamo gde si me 

često ostavljao...al' nećeš me više naći...jer svemu jednom dođe kraj...ti to ne razumeš sad znam.

      DanMar-Nadja-Autor

ČUJ ŽIVOTE

 ČUJ ŽIVOTE

Oh kako život može da te iznenadi... čudan i prevrtljiv...hiljadu boli ti priredi...a ti svaku preboliš...ne prihvataš one izdaje...zaboraviš...ostaju samo ona lepa sećanja za koja se držiš kao za zadnju slamku spasa...pa kažeš sebi...bilo je tu i zrno sreće...osmeh na lice a u duši hiljadu suza...živote pogledaj...moja je duša još čista...jaka ko bedem...ne ne ruši mi to...jer to je sve što imam...sa osmehom koračam dalje...biće bolje... znam reče mi ono dete u duši...hodaj...diši...sve će jednom proći...samo nikada ne zaboravi da budeš u srcu i duši dobar čovek...Eh živote...čuješ li ovo dete u meni...ono i dalje prašta i voli...samo voli.

      DanMarnadja-autor

SETI SE NE ZABORAVI

 SETI SE NE ZABORAVI 

A kada minu svi ovi dani

I kada starost zakuca

na naša vrata...

Seti se onih naših mladalačkih dana...prvog poljupca

Seti se one ulice kojom

smo zagrljeni koračali

Ne zaboravi da se setiš 

da smo se nekad voleli

Krišom se sastajali...bili budni 

do zore uz mesec i 

nebo puno zvezda uz blagi 

stisak ruke...zaljubljeno se 

gledali...sanjali snove...

Ne zaboravi tu ljubav...koja

je obećavala tako puno...

A premalo nam  sreće dala.

Ostala je u onim ulicama...

kao šetajući duh...još 

njima šeta i sanja...Ne zaboravi

 da se setiš...kada ti seda vlas kosu prošara...da je postojala

ljubav iskrena i prava...u vrtlogu života ostala samo...

nedosanjani san... Al' ipak 

nezaboravna...

Ne zaboravi da se setiš...

Svih minulih dana...prizovi mladost i pamti jednom si voleo

i volela sam...to nam samo sad ostaje...znaš ti i ja.

       DanMarnadja-autor

PROĐE MLADOST

 PROĐE MLADOST

Mogla bih ja da poletim...da raširim krila da se vinem visoko i odletim u onu nekadašnju mladost...u onaj naš sokak gde sam nekada srećna bila... Pogledam dole i vidim sve one naše igre i nestašluke... Pa poželim da ih dotaknem da pokupim sreću koju sam tamo zaboravila... Eh kako bi bilo lepo da opet doživim bar jedno malo zrno sreće... Da proživim onaj nedosanjani san... Možda sam u njemu zarobljena ostala. Pa me misao samo povuče.... Kao da je to sve bilo juče... Ali prođoše godine... Ja još uvek sanjam... Mladost prolete... Ostade mi tamo to maleno zrno sreće... Eh živote gde si sada kad mi tuga srcem vlada... Pusta želja pusti snovi... Ne sanjaj više ludice mala prošla je mladost ostala si sama. 

   DanMarnadja-autor

A NOĆ

 A NOĆ

A noć mi te krade...a htela bih još jednom samo onaj vragolasti osmeh da vidim...a sutra kako bude...eto to mi je i sve i ništa...ponekad jednostavno nedostaje tvoj glas da samo prekine tišinu...puste li želje.

    DanMarNadja-Autor

NA KORAK OD SNA

 NA KORAK DO SNA

Puteva ima trista a samo jedan vodi do ljubavi... Tik jedan korak

od tvog sna...

Probudi se...pođi njime...

Bez obzira ko će šta reći...

Jer ako slušaš druge...nikuda nećeš stići...

Jedna misao nek te vodi...

Na kraju puta te čeka sreća...

Nemoj odustati...već za njom kreni...i prati samo svoje srce...

Jer ono ne greši...i tišina snova ume da progovori...tu sam...dođi da sanjamo snove u dvoje...dok nam se ruke ne ukrste i spoje...

Jednom na onom proplanku gde ljubav se završava i ponovo počinje...gde zaborav nestaje a večna ljubav traje...tu u srcu i duši zauvek ostaje...Puteva ima trista a duša bira jedan... Onaj koji uvek  samo do ljubavi vodi...samo jedan korak do sna tu stanuješ ti i ja.

     DanMarNadja-Autor