KRPENA LUTKA
Odložila sam onu staru krpenu lutku sa velikim osmehom i srećnim pogledom u očima u orman...Mislila sam nisam više devojčica da tražim savete od nje i da joj se jadam za pogrešne izbore koji su mi naneli boli...Ne može ona više da mi ublaži tugu sa svojim osmehom...nasmejanim očima kao nekada...kad bi je pogledala pre mi je vraćala snagu...još čujem nju (ili sam to bila ja) kako govori "Sutra će biti bolje" tad verovah...sada neznam da li je to bila samo igra mojih snova...Izvlačim je iz ormana predugo zaboravljenu u tmini...i gle čuda ni osmeha više nema...oči utonule bezlične...nemaju više onaj sjaj...Sada je dosta nalik na mene...i u trenutku shvatim da sam to ja...predugo zaboravljena...i nemam više od koga savet da tražim...pa se upitam ko li će izgovoriti one reči "Sutra će biti bolje"...znam opet sa tugom ću to biti samo ja.
Jer ja sam uvek bila...samo još jedna krpena lutka u tvojim rukama sa osmehom iza koga se skrivala tuga...sad znam.
DanMarnadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар