JEDOG DANA
Jednoga dana kad laste na jug odlete...setiću se onog dana kad bejah dete...one želje što poželeh tada...da se
vinem sa njima i poletim u neka bolja jutra i svanuća...da jednom osetim draž zarobljene mi sreće.
Svaka me senka podseti na taj začarani krug...mašte još kad bejah dete...proleti pored mene bez osećaja ...i ja sam samo dete...eh da mi je da se vinem sa prvim lastama u visine...pa da i mladost vidim...osetim bar tamo tračak sreće...al samo me još snovi nose...kao da nisam te sreće...surova stvarnost me opet vrati...samo sam izgubljena negde u vremenu između jave i sna...pa opet prizivam ono dete u sebi...da sanja i voli svaku zaboravljenu mi draž...sreća uvek za korak ispred mene...kaskam za njom...samo je u iluzijama još sanjam...takva mi je sudbina.
DanMarNadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар