Pesme,poezija,prica,misao u trenutku...inspiracija iz zivota
TI SI
Ti si moja prošlost
moja sadašnjost💔
moja budućnost 💔
moj porok...greh
moja relikvija...suza u
kraju oka...iskra u duši
za ono večno...što
nikad ne bledi... Ljubav,
jer vekovima u mojoj
pesmi traje.💕
DanMar-Nadja-Autor
POLJUBAC
Još se pitam...šta je presudilo
da te ovoliko zavolim...
Možda taj prvi poljubac
koji mi neizlazi iz glave ..
Pitam se dal' si me zaslužio...
dal' sam ja tebe zaslužila...
možda je sve ovo bilo
pogrešno...zabluda koja nas
je samo zavela i u zagrljaju
povela na neko vreme.
Pitam se...da je drugačije bilo
Gde bi sve bili... dal' bi bili
možda drugačiji...srećniji...
bez svih ovih suza prolivenih.
A to je ono...što sad samo
mogu da se pitam...jer kratko
osmeh nam je krasio lica...
Negde je bila greška...u meni...tebi Il nešto sasvim drugo.Al' jedino u što sam sigurna...moja ljubav za tebe
ista je i danas ko tada...i taj poljubac...u srcu zapisan.
DanMar-Nadja-Autor
NEMIRI U MENI
Neki nemiri se bude u meni
pa mi oku ne daju da spi...
Opet je Decembar...
sjećanja se opet bude
ko pečat moje sudbine...
U njemu i moj početak i kraj...
i sreća i tuga .I svaka tvoja ljubav...prevara i laž.
Sve u jedno vreme se slilo...
pa bol u duši pobija svu
onu nekadašnju draž..
A nekad sam volela zimu...
svaku pahulju..nepreglednu
belinu...kao čistotu ljubavi...
i Decembar...Sad samo tugu
i nemir donosi...izbrisaću ga
iz mog kalendara...eh samo
kad bih mogla da ga prespavam...prespavam...
DanMar-Nadja-Autor
MOJE VREME....
A kad bih rekla
da si me ostavio
u prošlom vremenu da
živim a ti produžio da
živiš onako kako želiš...
mene zaključao u
kavezu kao ukrasni pticu.
Pa s'vremena na vreme
se samo setiš da mi
se obratiš...onda kad
ti neide dobro...da samo
tugu svoju utoliš...kao glad.
A ja opet samo emotivna
luda...dopuštam...jer
neznam drugačije...ojačam
tvoju sujetu...poletiš iznova
Ostajem da čekam...da shvatiš
da postojim i ja...koja ti
uvek rane vida...al' ne nerazumeš
ti to...jer ja sam samo
ukras u tvom kavezu...
Tako da ponovo ćutim...
I ne očekujem da ćeš...
shvatiti nijednu suzu moju
i ni jednu upućenu ti reč.
DanMar-Nadja-Autor
PREVIŠE...
Previše noževa se zarilo
u moja leđa...pa nemam
još snage da se uzdignem.
Ko davljenik hvatam se
za slamku spasa...
da me podigne...makar na kolena
Da opet molim za
ono zrno sreće,koje uvek
beži za korak od mene...
Pa tako opet živim u onim
snovima prošlosti...odbacujem
sve ono loše...pamtim samo
ono što je nosilo iskru sreće...
I život živim ...u svom snu ...
O tebi i meni...za još jednu..
Neispričanu priču...
DanMar-Nadja-Autor
JOŠ TI PIŠEM
Pomislićeš da sam luda što ti i dalje pišem pisma...
koja nemaju adresu ni broj...
Al' jednostavno to mi je
ušlo u naviku... Željna mi
duša tebe, pa tako uzimam pero ispisujem redove na hartiji...
Pomislim neko pismo će stići do tebe... U njima ćeš pročitati svu moju ljubav za tebe... Jer o
čemu bih ja pisala.. Već samo
o tebi... O želji za tobom...
O tvom osmehu... Čuperak u kosi,
o svemu onome što me činilo
srećnom... Sve mi nedostaje..
Nedostaješ ti... Još uvek sanjam želim... Da s'tobom poletim u visine... Ne ljuti se i dalje ću da ti pišem... Jer znaš da ljubav večito živi... Ona nikada ne umire...Traje sve dok dišem.
DanMar-Nadja
POSEĆI KRILA
Kad posečeš ptici krila
treba joj vremena da joj
izrastu nova...l ona će
poleteti i produžiti
svoj let...Ali kad čoveku
polomiš krila...lomiš mu
dušu koja nikada više
neće biti ista...ožiljak
kao pečat ostaje...
koji je uvek podseti...
na bol...pa iznova zaboli.
DanMar-Nadja-Autor
ZNAŠ LJUBAV JE...
Ona je nežna i krhka druže
ne možeš je samo uzeti za ruku i odvesti u sobu... Trebaš polako otvoriti joj svoju dušu... Da ona tebi otvori svoju... Da se smejete istim stvarima... Da šetate noću po mesečini... Gledate zvezde, divite se nebu... da s'poznate Koliko su vam duše spojene... Da vam treptaji tela igraju istom muzikom. Da vam srca zatrepere
pri svakom vašem pogledu... To je ljubav... Koja se kasnije pretvara u želju, strast...
Pa shvatiš da ti je samo ona u mislima i nijedna druga... Jedva čekaš ponovni susret... Shvatiš da si dušom i srcem voljen i da je to sve što ti treba... Ona ljubav koju čekaš ceo život... I čuvaj to... Jer to je prava ljubav
DanMar-Nadja-Autor
BEZ NAJAVE
Sećanja onako naiđu
bez ikakve najave...
polako se uvuku u tvoju dušu
neka milina ti zatreperi
srcem... Neke ti drage reči
polako klize do tvojih ušiju
počinje muzika kao da ti para srce... Poznate reči... Melodija
koja još živi u tvojoj duši.
Pa onako počneš da se njišeš
u ritmu te muzike... I sve je
onako kako pamtiš... Ali znaš
da su to samo tvoje misli...
Ko je bi želela svim svojim srcem... ponovo da vratiš.
Nedostaju ti šaputanja... Umilni glasovi... A tako bi rado da ih opet čuješ... Noćas opet živiš u svetu sećanja... Pa bi samo rukom da miluješ... Sve te odraze... Što ti dolaze šapatom i pesmom...
Voliš ih...i iznova prizivaš.
DanMar-Nadja-Autor
Poželim ja da krenem
za tvojom senkom...
ali me uvek zadržiš na
pola puta... Šaputanje čujem:
"Sanjaj me samo...to je dovoljno"
A tako te osetim...kao da
je sve stvarno...pa nemo gledam
kako polako opet odlaziš...
Budim se i tebe nema...
Bože čuvaj ga...
Još volim ga.
DanMar-Nadja-Autor
Ponekad zažmurimo
pred istinom
samo da nebi bili
povređeni...
Al nekada ni to nije dovoljno...
jer i povez na očima...
ne može zavarati dušu
i srce...Osetiš izdaju i bol...
Pa te još više zaboli...
krikneš u sebi...i sve te slomi...
na komadiće...koje je teško
sastaviti...i nisi više ista...
ranjena...u duši krvariš.
DanMar-Nadja-Autor
BIĆU SAMA
Svi kojima sam verovala
izdali su me...zabili mi
nož u leđa...
Zato je najbolje....
da kroz život idem SAMA....
Manje će da boli...
A doneće mir i spokoj
mojoj duši...
jer...znate osetljive osobe
su takve...samo se mirno povuku
u tišini...i ćute.
A oni koji to nisu nerazumeju to...I ponekad pomislim..eh bože
što sam baš toliko emotivna...
Da'l znaš koliko to može da boli.
DanMar-Nadja-Autor
KAD KORAČAŠ
Ti kao da koračaš
samo jednosmernom ulicom...
Onako bahato i samoživo...
Gaziš pred sobom sva tuđa osećanja...Pa kad dođeš do kraja...ti bi onako olako
hteo da se vratiš...misliš naićeš na opraštanje...A neznaš da treba putarinu platiti...
za svaku suzu...bol nanešenu
tvojom bahatošću...sve se vraća...bol za bol i suza za suze.Zato kad prolaziš kroz nečiji život...budi poput leptira
koji živi jedan dan...pun lepote ,sa dahom sreće,jer samo ćeš tako ostati u nečijem srcu i duši...Upamti to...
DanMar-Nadja-Autor
Ma nisam ti ja za juče
ni za neku sredu
ni neki petak...
Ja sam ti...za danas,za sutra
i za sve ubuduće
Tako da znaš...kako
karte da podeliš...kakve
želje da poželiš...jer u trenu sve gubiš Il pak dobiješ...do tebe je...Nije do mene...nema više
oproštaja...Sad jedino pratim
stope sreće...pa makar i sama
DanMar-Nadja-Autor
ZVEZDANA IDILA
A suze samo liju
ko jesenje kiše
Traže te moje ruke
a ne dolaziš više
Još mi ostaje da
sanjam gledajući mesec
dok se sprema da izađe
i objavi da počinju snovi
Na nekoj sjajnoj zvezdi
pronaći ću tvoj lik
Mislima poput pamuka
lagano poljubac
na tvoje usne staviti
Sve će u trenu stati
zvezda će jače zasijati.
I znam...ti si
Uzvraćaš svaki poljubac
Pa ću još malo nebom... pogledom šetati...
Da se uspavam ušuškana
u tvom naručju...
Sa dodirom povetarca
tvojih usana...na moje
sanjive oči...Noćas plovimo
mojim željama...
Noćas lebdim sa tobom
među zvezdama...
Lep...tako stvaran...
i prelep san...i nikom
ga nedam...moj je
u srcu zapisan.
DanMar-Nadja-Autor
REKLI SU MI
A rekli su da će proći...
I tuga i suza u oku..
I bol i nedostajanje.
A ne prolazi...
Lagali su i sebe i druge...
Ne znaju da gorka istina
Boli... Bole sva sjećanja...
Ona nikada ne prolaze...
Često izmame suze,
Nedostaju i Bole...Bole
Nikada neće proći.
Pohranjene u duši uvek
Iznova isplivaju...sa prvim
zalaskom sunca se kao
Magla iz daljine pojave...
A ti ih voliš...iako boli...
Jer još uvjek...živi sjećanje.
DanMar-Nadja-Autor
ZABLUDA
Šetali smo gradom
Sa rukom u ruci,
Milovah te nežno
Pogledom bez stida.
Ni slutila nisam da smo tamo pošli
Gde neznanka radi
Koja ti se sviđa...
Pričaš mi lagano neke sitne laži
Dok pogled ti luta...
Kao da je traži...
Shvatila sam tada ,
Sve je bila laž...ja samo uteha
Za nedosanjan ti san.
Srce mi se steglo,reč u grlu stoji
Nema sam od tuge,ni reč da izustim.
Osmeh ti na licu...pojavi se ona.
A ja...ja u zemlju da propadnem...
Ljuta na samu sebe što još tu ostajem...
Ne želim al noge me izdaju
U mestu ukopane od bola ostaju.
Bože mislim "uzmi me" ...
Tako naivnu...da nestanem.
Al još veća bol,vidim trčiš njoj...
A ona za tebe ni nehaje
sa drugim se smeši...miluje
I opet njoj ideš,ja samo uteha...
Velika bol i praznina u meni..ostaje.
Okrećem se odlazim što dalje...
Neka me nema...samo da nestanem...
Ne traži me,jer nećeš me naći...
Kasno će već biti...prošla me je
naivnost,ošamarila me stvarnost....
Na kraju zaborava odlazim...
Tamo gde su svi zaboravljeni.
DanMar-Nadja-Autor
NESTVARNO A TRAJNO
Nisam ja više za sreću moje emocije su skrhane , oronule uplašene, bolje se i pomisli da bi opet mogla da volim i želim.
Mala sitnica mi probudi erupciju onog bola koji je u meni. Bojim se ja nekih novih ljubavi, Nesigurna Da li su dobre...Da li su moje ili su pak tuđe. Možda ih Nisam zaslužila, u sebi krijem tugu ne verujem više ni sopstvenim očima. Puno se tuge nakupilo u meni, mislim da je najbolje da budem sama sa onim lepim sećanjima, tugu zaboravim da krenem dalje samo kao Sanjar i ništa više. Čini mi se da je sreća ispisana za neke druge priče, ne moje već neke daleke ne znam ni čije. Tako sedim i razmišljam zar život može biti kao gorki pelin. Pa opet ne žalim se, postoje trenuci kojih se rado setim nekih mi dragih očiju. Bar znam da smo se mi sirotani voleli jer jedna je žila kucavica kucala našim venama. Pa me uhvati seta nema vas više a ja tumaram iz dana u dan tražeći nešto nemoguće dobro znam da sa rođenjem imadoh život predodređen....kao i vi. I volim ono iskonsko leto kad smo se još kao deca držali za ruke smejali i vetru i suncu i kiši To je ljubav... živi u meni drži me... čekam dalje...a kao po nekom ne pisanom zakonu nas troje ostavljeni... preskoči nas sreća, pa opet živeli smo, nismo se žalili. Sa osmehom na licu smo gazili kroz život i niko nije znao naše boli ,do samo mi,a toliko,toliko smo se neizmerno voleli.Ljubav sa rođenjem data čista i iskrena. Vaše oči uvek i u ovoj iluziji sna sjaje onim žarom ljubavi... skrhana pružam ruke samo da ih pomilujem da mi daju snagu za dalje. Ali bojim se svi su vozovi već prošli. Nisam se ukrcala... Ni na jedan...Strah me da opet ne sednem u pogrešan voz ili ti vagon. Ostala sam da sanjam možda je tako i bolje emocije me guše mala sitnica erupciju stvara pa mi svi dani...tako samo prolete a i ja ne živim... sanjam...samo sanjam...bojim se korak da pružim...previše pelina u mojoj duši...Bole me i vaše boli...i pored toga znam da nam je ljubav bila iskonski čista...ona što jednim srcem kuca.Javite se vi meni...al nije mi to dovoljno...ponekad vam se izgubi lik u izmaglici snova...a vaša reč mi uvek treba.Sad mi treba vaš savet...dal da ostanem u snu...u tu sigurnu luku...Il pak da pružim korak dalje.Oh kako bih volela ponovo vaš glas čuti...
A samo vidim osmeh i ćutanje...
ni vi ne znate od vašeg pelina šta reći...Ostaću da sanjam...jer zapravo snovi su večni zar ne.
Samo znam da nam je ljubav ista..još uvek onako detinje snažna i čista💔💔❤️
@DanMar-Nadja-Autor
REČI
Reci možeš prosipati one su poput prašine koje se rasprše na vetru... A dela i postupci...
Ostaju da traju večno.
Samo mala pažnja,gest
Pokazuje više ljubavi...
Nego izgovorena reč.
DanMar-Nadja-Autor
ZOVEM TE
I knedla u grlu
harmonika svira
iz oka suza se sliva
svaka nota u srce dira
ni glasa izustiti....
a pesma svira....
kao da tebe doziva
drhtim od želje za oči
ti snene...dođi...
Evo te i noćas opet zovem.
@DanMar-nadja-Autor
A SAD....
Sad pišem nove rime
Jer nemam ništa drugo
Ljubav mi na granici tuge
I još svašta drugo...
Tvoje su oči more
U kojim gubim se...
A ti daleko...ćutiš
Nemam sreće ...to mi je
Ljubav za tobom ...boli me
DanMar-Nadja-Autor
VOLIM TE
Volim te
I voleću te
Bez obzira na sve ...
Ti si mi dao radost života
Na koji sam bila zaboravila
Vratio mi osmeh
Ostaćeš urezan
U mom srcu
Mojoj duši
ZAUVEK
@DanMar-nadja-Autor
NA BELOM JASTUSTUKU OD SVILE
Sanjala sam noćas čudan san...
U nepoznatom gradu ti i ja...
Muzika svira samo za nas...
Obala ,more ,šum talasa.
I bela soba samo za nas...
Molim boga da me ne bude,
Samo da kraj tebe ostanem.
Na belom jastuku od svile,
Šaputao si moje ime...
Poljupci strasni...sve do zore...
Kosu mi miluješ...njedra raskopčana,
noćas sam zgrešila...pa neka sam,
ma nekajem se,voleh te ludo.... najluđe .
Na belom jastuku od svile.
Evo već zora dolazi...ti pored mene,
Ja još u tvojoj košulji ...
o bože neka ga ,nek tu i ostane...
neka zora još nesvane..
Njegove ruke zovu me,
Sva mu se predajem...opet da zgrešim
Pristajem..i nekajem se nekajem ,
da sa njim samo ostanem.
Na belom jastuku od svile
Šaputao si moje ime.
Poljupci strasni sve do zore.
Kosu mi miluješ...njedra raskopčana,
noćas sam zgrešila...pa neka sam,
ma nekajem se, voleh te ludo... najluđe
Na belom jastuku od svile
DanMar-nadja -Autor
GREH JE
Grijeh je prevariti dobru dušu greh je uliti joj nadu...pa pogaziti sve...greh je dozvoliti da ti veruje... igrati se njenim osećanjima... greh je zarobiti joj srce i polomiti joj krila... a Mislila je da sa tobom može leteti...
Greh je to...dal' znaš...
Zar se neupitaš...
A kako bi tebi bilo....
da se neko poigra sa tvojim osećanjima...
Dal imaš dušu i srce...
Sumnjam... verovatno ne!!!
DanMar-nadja -Autor
NOSTALGIJA
Mislila sam da moja Nostalgija nema ime...a onda se setim stare iznošene cipele na dečjoj nozi...i malenih ruku koje su me držale... Dve dečije ruke...jedna u jednoj druga u drugoj...ozarenih lica svo troje...srećni što smo skupa...
Mesečeva deca sreće... veseli jer ljubav naša traje zauvek...
jednako ista...od detinjstva do
prošaranih kosa sedih...detinje ista i čista do zadnjeg otkucaja srca...uvek voljeni.Nezaboravljeni.
DanMar-nadja-Autor
GDE GOD...
Gde god da si
Koju god da snivaš
Kojoj god se raduješ
Želim ti sreću...najveću
U mom srcu si ostao
Duša te pamti ,nezaboravlja
Tvoja radost je i moja...
Jer sve još pamtim...i pamtiću
U mojoj duši je ostalo sve lepo
Za sjećanje...za dobru dušu...
Lepe oči...koje još snivam...
Zato ti želim ogromnu sreću...
Jedino što tražim je...
Seti me se ponekad...jer ja ću
se sećati...moje srce i duša
Će pamtiti...znam...
Jer još te celim bićem osećam.
@DanMar-nadja -Autor
ZNAM...
A znam ja ...mene je sreća
davno zaobišla...
Samo poneke senke ...
još pored mene
prozuje...nedovoljne
da se zadrže...
tako mi zapisano...
sudbina je ponekad surova
znam ja ...al
još uvek sanjam..
Snovi su moji ...
dok se ne rasprše...
Pa tako opet ispočetka
DanMar-Nadja-Autor
OSMEH U SNOVE
A u snove mi izmamiš uvek osmeh
Sreću mi podariš sa svojim prisustvom.
Ja ni ne sklopim oči...ti se pojaviš...
Sa muzikom ljubavi....pa
obasjaš celo mi biće treptajem ...
Sreće bar na tren...oh kad bi
znao koliko mi treba... na trenutak
tvoj umilni glas...ta pesma....
Kao pisana za nas,puna ljubavi...
One trajne za večnost...samo za nas.
Nosi nas u visine....čarolije
I opet ću šapnuti tiho na tvoje uvo...
Volim te....to jedina je istina...
Dal' znaš...smešiš se..i sve potvrđuješ,
Kao da čujem šapat tvoj "Znam,znam".
DanMar-Nadja-Autor
LAŽ ...KRATKO TRAJE??
Čoveku kažeš istinu u lice
Još mu predočiš i činjenice
da nisi luda , napravite još luđom
I okrivi da si ti kriva, a ne on,
a nije mu ni bitno što
ti je povredio osećanja...
I šta da pomisliš...
Dali si zaista poznavao
tog čoveka,Il je svo vreme
nosio masku na lice.?????
DanMar-Nadja-Autor
Čuj me
Ko pokvarena ploča
vrtim se u krug...
Iste reči ponavljam
po ko zna koji put...
Već i ptice na grani
naučiše reči...
Trebaš mi... Fališ mi...
samo ti ne čuješ
čak ni eho njihov...
Ne dolaziš... Nema te.
A jako mi fališ
DanMar-Nadja-Autor
Večernja uspavanka
Jedna malena ptica toliko umilno
peva svake noći pod mojim prozorom dobro poznatu mi pesmu...pa se zapitam šta li ona traži tu. Poželim da je vidim i u jednom trenu sklupčana sva pokisla od kiše samo me nemo pogleda i u tom trenutku
nije to ptica. To je dobro poznati mi lik... Došao u obliku ptice da mi peva uspavanku... A meni drago nisi me zaboravio... Pa se opet javljaš kao da se bojiš da sam te zaboravila ali ne...
ne boj se ti nikad nećeš biti zaboravljen... Stanuješ u mom srcu i duši i tu ćeš i ostati zauvek
DanMar-Nadja-Autor
DRHTAJ NA KIŠI
A drhtali smo tako
sami u zagrljaju na kiši...
Uzavrele strasti...tela nam
trepere...dal' je od kiše...
Il'ljubavi i topline...
Pitam sebe...dok osluškujem
tvoje srce kako ubrzano lupa...
Pogled mi zamagljen od kiše...
al vidim tvoje se oči smeše...
Ne osećam ni hladnoću ,samo tvoje ruke
što me grle i privijaju jače ka sebi.
Laknulo mi je što od kiše...
Ne vidiš moje suze...one radosnice
Tu smo skupa...nek traje pomislih
i do zore...samo da me tvoje ruke
nepuste nikad...u srcu sreća...duši
milina...ma nek pada kiša što duže.
Tražiš mi usne da se u žar poljupca
spoje.I ljubim ,volim...sve više,više,
čak i od ovih hiljada kapi kiše...
Reči su suvišne...usne spojene
govore Volim ,voliš to je najlepše...
Ovaj žar ljubavi...ni kiša
ne može da zaustavi.
DanMar-Nadja-Autor
SVRATIH
Svratih samo da ti poželim...
da ostaneš u srcu i duši 💕
Još malo dete...da pogledaš svet očima
jednog deteta...shvatićeš kako je lep.
Ostavi sve brige ..zbaci breme
zabrinutosti odraslih...sanjaj,maštaj,
trči livadom poljskog cveća...
Nezaboravi biti nasmejan i srećan...
Jer život je kratak ...proleti.
Zato budi još malo dete...
Raduj se i veseli.
DanMar-Nadja-Autor
MUZIKO MOJA
Napisaću muziku ...
Samo ćeš ti moći čuti...
Svaku reč nedorečenu...
Nevidljivu..onu
Između redova...
Jer samo ti znaš...ritam mog srca...
Kako damari biju u mojim grudima.
Samo tvoje ruke osećaju...
Drhtaje moga tela...
Duša mi vapi još uvek za
Tvojim dodirom..al' znaš ti...
MUZIKO moja...čuješ i osetiš...
Zato mi dođi i ove noći...
Makar u sne...sve ću ti reći...
Ti samo ti...jedini...opet te zovem..
Čuješ li💕
DanMar-Nadja-Autor
KRIK
Htela sam da kriknem na sav glas, da kažem svima šta me sve boli, pa opet u grlu knedla se stvori...da izustim ni reč nisam mogla. Opet samo u duši sve krijem, noću mi suza oči vlaži
i opet sve u duši se slije.
Ćutim tako...i dalje...nemo
gledajući u sat što promiče
kao da je vreme stalo...
nema te...ja sama.
DanMar-nadja -Autor
PONEKAD
Ponekad te život strašno
razočara i pokida ti sve žice sa
Starih gitara...najbolji
Prijatelj-ca ti zabije
Nož u leđa videvši tvoju sreću...
Pa ti natera suze u očima...
I nepreza ni od čega...
Kao da se neboji boga...
Al'ima pravde...možda kasni
al'jednog dana će stići....
Nek se upita tada zašto...
A ja ću ćutati samo ću se tiho povući...
Živela sam i dosad sama...
Mogu ja to ...smoći ću snage.
Al neću verovati više ni
sopstvenoj senki...jer
Iskvarili se ljudi , prijatelji,zavist
ih obuzela i licemerje.
Dobila lekciju...da je pamtim.
Boli al' nadam se proći će.
DanMar-nadja -Autor
JEDNOM
Jednom kad satovi
prestanu kucati za mene
Setićeš se ko te je voleo...
Olako me shvatio...i u potrazi za nečim
boljim ...zauvek izgubio...
Al kasno će biti...
Sat će stati i zanemeti.
DanMar-nadja-Autor
SAMO ZNAM
Samo znam da svaki
novi dan potiče iz
onog prethodnog i tako
Se niže dan za danom...
Svako veče kažete sebi...
Sutra će biti bolje...
A dali će?...to nikad ne znate...
Ipak živite za onaj sledeći...
Verujete,nadate se, pa tako
iz dana u dan...ponekad život
Tiho kao sen prođe samo
nemo mimo vas.
@DanMar-nadja -Autor
OSAMA
A uželela sam se one moje samoće...
Kad me niko nije pitao "kako si"
Kad me nisu pitali ni "šta ti je"...
Jer znali su..i ćutali.
Ćutala sam i ja ...stvorila neku
Iluziju "sreće"...nekog lepog sna.
Ko devojčica...opet sanjala o nedostižnom...
I treba mi sad ta samoća ....
Da pobegnem u svoj mir...
I da opet samo sanjam...
Jer snovi nepovređuju...
Oni su ona iluzija maštanja.,.
I ne želim da se rasprše...
Nek traju...i traju...jer tako
mi sada treba moja osama.
@DanMar-Nadja-Autor
BEG
A nisam ja pobegla od tebe...
Nego od tvojih očiju ..jer neznam
šta se sve iza njih skriva...
Pobegla sam od sebe...da mi
suza u oku opet neobitava ko pre...
Da mi nestoji knegla u grlu ..
Ćutnja na usnama...jer previše su
toga prećutale... Navikle se...sad se bojim
Da ne ostanu potpuno neme...
Pa beg mi samo odbrana...
Da opet ne budem povređena...
To mi je...i sve i ništa.
DanMar-nadja-Autor
A ,ako mi je bog
dodelio da uvek stoji
u kraičku oka suza...
Prihvatam ...to je sudbina...
Znači nisam rođena za drugo...
Sama...al izdržaću
moram ....Od sudbine
ne možeš pobeći...tako je to.
@ DanMar-nadja
I OPET.....
Bez mog htjenja
uvučeš mi se u san
moje usne žude
za tvojim usnama..
Ono tvoje" ljubiš se za desetku"
uporno ih doziva.
A ja bih opet da osetim
njihov zar... Pa opet sanjam
Kako se spaja
naš veliki poljubac.
@Dan Mar-nađa -Autor
AKO
Ako te zavolim ...
Strah me da će opet suza
U mome oku ostaviti trag...
Strah me da se prepustim
Ovoj ljubavi...
Šta ako me ti ...
Već sutra zaboraviš.
Ako te zavolim...
Tugu opet osetim....
nisam jaka...
Već sam krhka kao
lutka od stakla
Ako te zavolim ...neznam
Dal'ćeš i ti mene voleti.
@DanMar-nadja -Autor
DRUGOVI MOJI
Drugovi moji dajte mi noćas
još jednu čašu gorčine
da ispijem do dna
Srce mi slomi ,osmeh mi uze
Gazela moja ostavi me
Tugu ću noćas u vinu da sakrijem
Svirajte noćas samo za nju
Imala je oči anđela,
Varljivo srce od kamena
Uze mi uze sve ,ko prosjak
bez duše sad svetom putujem
Moje je srce otišlo snjom
dižem sad čašu
za prazan sto,nema ni pjesme
da tugu leči
Drugovi moji pesmu zapevajte
gorčinu tuge oterajte.
DanMar-nadja-Autor
PIJANA ...
Noćas sam pijana...bez trunke alkohola
Pijana od želje za tvojim očima...
Poljupce iznova prizivam...
Ruke uzalud ispružim...nema te
Nedolaziš...makar jedan nežni
dodir da pružiš mi ..ostaneš u zagrljaju
jedan tren...pa onda kreni dalje...
I seti me se...uvek se seti...
jer ja još uvek sanjam te...
Nezaboravna ljubav još
Živi u meni...opija me kao
Vino...Seti me se i svrati...
Još uvek čekam
DanMar-nadja -Autor
LJUBAVI
Da li može ovako
ja volim tebe
ti voliš mene
to je jedna ljubav
to je jedan cvet
koji raste svakog dana
sve više i više
To je ljubav
moja i tvoja
snažna i trajna
DanMar-nadja-Autor
ZAŠTO MASKA
Zašto stavljati masku
Na lice....kada je priroda
Stvorena da budeš ono što jesi...
Da sa ponosom nosiš
Sve svoje ožiljke koje se
zovu život...zato budi
To što jesi...
I niko drugi
Priroda ti šara
Lice a ne šminka.
DanMar-Nadja-Autor
OSEĆAJ Isti osećaj je danas I juče I sutra I svaki naredni dan Nedostaješ uvek U kraju oka suza Slije se sa lica I brišem je a...
