PONEKAD

PONEKAD

Ponekad te život strašno 

razočara i pokida ti sve žice sa 

Starih gitara...najbolji 

Prijatelj-ca ti zabije 

Nož u leđa videvši tvoju sreću...

Pa ti natera suze u očima...

I nepreza ni od čega...

Kao da se neboji boga...

Al'ima pravde...možda kasni 

al'jednog dana će stići....

Nek se upita tada zašto...

A ja ću ćutati samo ću se tiho povući...

Živela sam i dosad sama...

Mogu ja to ...smoći ću snage.

Al neću verovati više ni 

sopstvenoj senki...jer

Iskvarili se ljudi , prijatelji,zavist 

ih obuzela i licemerje.

Dobila lekciju...da je pamtim.

Boli al' nadam se proći će.

        DanMar-nadja -Autor