ZABLUDA

     ZABLUDA

Šetali smo gradom 

Sa rukom u ruci,

Milovah te nežno 

Pogledom bez stida.

Ni slutila nisam da smo tamo pošli

Gde neznanka radi 

Koja ti se sviđa...

Pričaš mi lagano neke sitne laži

Dok pogled ti luta...

Kao da je traži...

Shvatila sam tada ,

Sve je bila laž...ja samo uteha

Za nedosanjan ti san.

Srce mi se steglo,reč u grlu stoji

Nema sam od tuge,ni reč da izustim.

Osmeh ti na licu...pojavi se ona.

A ja...ja u zemlju da propadnem...

Ljuta na samu sebe što još tu ostajem...

Ne želim al noge me izdaju

U mestu ukopane od bola ostaju.

Bože mislim "uzmi me" ...

Tako naivnu...da nestanem.

Al još veća bol,vidim trčiš njoj...

A ona za tebe ni nehaje 

sa drugim se smeši...miluje

I opet njoj ideš,ja samo uteha...

Velika bol i praznina u meni..ostaje.

Okrećem se odlazim što dalje...

Neka me nema...samo da nestanem...

Ne traži me,jer nećeš me naći...

Kasno će već biti...prošla me je

naivnost,ošamarila me stvarnost....

Na kraju zaborava odlazim...

Tamo gde su svi zaboravljeni.

      DanMar-Nadja-Autor