MISLI ME VODE

     MISLI ME VODE

Znam ja da srcu nemogu zabraniti da te voli,zna da mi je duša još puna tebe.Pa me misli odvedu u neka davna jutra kad smo se srećni i zagrljeni budili zajedno ,u očima tvojim vidim i osećam ljubav.Pa me stvarnost ošamari i vrati u neka tužna jutra, ja sama odvela te druga, tuga me opet pokosi...oprostila sam ja sve...al' nisam imala snage pružiti korak dalje...duša te i dalje priziva...pa pomislim bože prosvetli ga oči mu otvori samo je zalutao pomozi mu da se vrati.Htedoh pobeći al' izdale me noge...ostajem u senci kao druga...a nekada bila tvoja kraljica prva. Dušom mi nemir hara...nema te a moje srce još uvek samo tvoje ime uzvikuje.I da si još samo kao sen u mom životu...duša bi pristala na sve, samo da si ti još uvek kraj mene.

Ne mogu da se borim...srce i duša još uvek te voli, tako to ide urezana ljubav u srcu i duši zauvek kao relikvija ostaje.

       DanMar-Nadja-Autor

PREŽIVEĆU

     PREŽIVEĆU

Zanele su me tvoje oči...

reči umilne dok si pričao...verovala sam i tvom zavodljivom osmehu koji me ko povetarac vetra milovao.Tvoj prvi poljubac ko pečat ostao mi na usnama...srećna...pustih te u srce u dušu...zanesena tobom...nisam ni primetila kako tako brzo napravi pustoš u mojoj duši...srce poče da krvari...kasno suviše kasno da odem a još manje da ostanem...pustih tebe da odeš...ja ostala nema...ranjiva.Al 'neki prkos obuze mi srce...duša oprašta al nikada baš nikada ne zaboravlja.Hrabrost prkosa me podiže kao da govori"Jaka si i ovo ćeš preživeti"Znam krhka na pogled kao lane a snažna kao lavica...preživeću ,preživeću

    DanMar-Nadja-Autor

POKUŠAVAM

        POKUŠAVAM 

Pokušaću da se ne sećam ni boje očiju ni tvog čuperka, pokušaću da izbrišem poneka sećanja.Možda ona zbog kojih sam suze lila al'uzalud je sve pokušavam ali nikako da zaboravim, pa mi se jave u snu i tvoje oči i onaj čuperak i vragolasti osmeh pa mi opet izmami u kraj oka suzu. Ne mogu da se borim sa svim tim sećanjima koja me snovima proganjaju mislim proći će ali sa svakim zalaskom sunca opet tražim taj vragolasti osmeh nekako mi se urezao u dušu i srce i nikako da izađe pa shvatim voliš i dalje budalice mala samo nećeš da priznaš sebi da ti je bez obzira na sve drago kad ti u san dođe. Kao da ga uvek jedva iščekuješ , pomisliš bar da je java a ne san da mu opet ruke pružiš makar samo na jedan dan. Da pomiluješ obraze mu, osetiš blizinu njegovih usana,zamrsiš kosu a znam sve bi dala da je stvarnost a ne samo iluzija sna. I tako opet mašta ti muti razum. Da li je vredno sećati se poneke boli, ali srce misli još uvek da su to bile neke čežnje koje si uzalud očekivala, beše to samo još jedna želja još jedan nedosanjani san i čekaš da li će možda igra sudbine ispisati neku novu priču za srećan kraj.

I tako pokušavam da zaboravim a sve se više vraćam tom sećanju sve odbaciš, jer duša i srce ponovo traže  taj čuperak,oči, usne , još jedan osmeh...tebe makar na jedan dan

     DanMar-Nadja-Autor

OPROSTI

       OPROSTI

Oprosti što ti smetam u ovo gluvo doba noći ali noćas poželeh opet da ljubim tvoje oči. Izvini što te budim možda iz lepog sna Ali toliko želim da osetim drhtaj nekadašnje ljubavi 

samo na čas il'tren.Usliši mi želju bar večeras. 

Da spavam pored tebe na istom jastuku, ruke spojene jedna u drugu i opet kao nekad kose nam isprepletene, ah taj osećaj sreće podari mi večeras na dar.Da srce zaigra od sreće pa iako je samo lep san. Pamtiću ga i svrstati u najlepši i najsrećniji dan.Ostaće trag tvojih usana na mojima, želju mi ispuni za lep i miran san.Oprosti što ti smetam u ovo gluvo doba noći,al nezna srce i duša da možda baš sada spiš, dođi kroz mesečevu prašinu i snove mi ljubavlju oboji, duša mi noćas ište tvoj zagrljaj.

   DanMar-Nadja-Autor

NEVERO

      NEVERO

Ja sam ona ista od pre

Večiti sanjar i romantik

Kao ptica preletim ceo svet

Da nađem iskru  ljubavi od pre.

Voleli smo iste pesme 

Ista vina pili do zore plesali 

Od drugih se krili.

Htela sam da viknem na sav glas

ljubav si moja jedina.

Ti večiti skeptik...kao da si se bojao te  ljubavi...

Skrivao me od celog sveta...

Zaljubljena...kod očiju slepa.

Ne videh u tvojim očima ljubomoru...ne prepoznajem ja te osećaje...verujem u ljubav samo.

Sve mi je drugo strano...jedino ljubav zatreperi...pa srce poskoči...samo zna da voli i voli i ako ponekad i zaboli...ljubav jednako ista...čista...jer romantik u meni i sanjar veruje...Setiće te pesma...bila jedna ljubav al' nema je više duša sada tužna za njom samo uzdiše.

    DanMar-Nadja-Autor

HRABRA SAM JA

     HRABRA SAM JA 

Dovoljno sam hrabra da sama poletimm..ne trebaju mi lažne kukavice...da me bodre na mom putu...sa njihovim lažnim obećanjima...Kroz život sam uvek koračla sama pa tako mogu opet ...sasvim sama .Jer kukavice kad tad ti  zabiju nož u leđa...a ja ne posedujem te osobine...jer imam dušu.A ti!!?? preispitaj sam sebe" ko si u stvari ti!? čovek ili obična kukavica.

   DanMar-Nadja-Autor

JESENJE KIŠE

     JESENJE KIŠE 

Dok liju ove jesenje kiše sećam se ljubavi one detinje čiste.

U meni ljubav za tobom jednako diše,sve se opet,iznova uskomeša ,barice vode na putu a ja lepršam po njima bosa.Zaigram  ples ,tvoje ruke me drže ah kolika sreća.Na prozor dok stojim i sećanja naviru,vidim nas dok plešemo kao da smo mala deca.

I sve je tako stvarno iz moje duše slike se nižu,čaroliju onu od nekad doziva.Sliva se opet u oku i duši kiša,ti nećeš doći samo si iluzija,moje srce treperi jer nije prestalo da voli a znam trebalo je,a ko se mogao još izboriti sa srcem,niko kad jednom zavoli ne sluša ni razum ni priče,voli i dalje pa iako boli,sećam se i jesenskih kiša,proleća ,sunca u svemu si ti 

pa kako da zaboravim.A jesen ko jesen ,probudi nostalgiju iznova slike se nižu i kako da zaboraviš,kako.

   DanMar-Nadja-Autor