MISLI ME VODE
Znam ja da srcu nemogu zabraniti da te voli,zna da mi je duša još puna tebe.Pa me misli odvedu u neka davna jutra kad smo se srećni i zagrljeni budili zajedno ,u očima tvojim vidim i osećam ljubav.Pa me stvarnost ošamari i vrati u neka tužna jutra, ja sama odvela te druga, tuga me opet pokosi...oprostila sam ja sve...al' nisam imala snage pružiti korak dalje...duša te i dalje priziva...pa pomislim bože prosvetli ga oči mu otvori samo je zalutao pomozi mu da se vrati.Htedoh pobeći al' izdale me noge...ostajem u senci kao druga...a nekada bila tvoja kraljica prva. Dušom mi nemir hara...nema te a moje srce još uvek samo tvoje ime uzvikuje.I da si još samo kao sen u mom životu...duša bi pristala na sve, samo da si ti još uvek kraj mene.
Ne mogu da se borim...srce i duša još uvek te voli, tako to ide urezana ljubav u srcu i duši zauvek kao relikvija ostaje.
DanMar-Nadja-Autor
Нема коментара:
Постави коментар