ŽIVOTNE IGRE

      ŽIVOTNE IGRE

Kako život zna da bude okrutan.Podari ti malo sreće

rođena si , živiš tek počneš da se raduješ...a on te baci u ponor tuge i bola,odbacivanja...sve želje ti uskrati a ti kao prosjak moliš samo za zrno sreće.Podigne te na trenutak osetiš radost...pa mu se u svakoj misli zahvaljuješ i ne slutiš da te samo iskušava...tvoju hrabrost za borbu...Izboriš se sa svim pa opet te potone u dubine mraka.Tražiš izlaz...Još uvek veruješ biće bolje sutra...Svaki dan sebi kažeš probudićeš se srećnija sutra.A dan kao da se iznova ponavlja...Opet ko prosjak moliš za samo maleni deo sreće...zar je to previše...oprosti mi ako tražim previše .

Ja sam samo onaj sanjar koji se raduje ako dobije i taj mali tračak sreće...I čekam...čekam možda me i pogleda...Zahvaljujem se svake noći, i za ovo što posedujem i  imam...

preživeću. .jaka sam...kalio me ovaj život surovi...Znam da se radujem i tuđoj sreći...ponekad i to mi je dovoljno da izmami osmeh sa mog lica...duša mi još uvek čista...Ne zameri mi čitaoče...još ona mala devojčica u meni  veruje u bolje sutra.

          Danmar-Nadja-autor

ZAROBLJENA ŽELJA

       ZAROBLJENA ŽELJA

Moje su želje zarobljene u 

tvojim rukama, tvojim očima,

u zagonetnom tvom pogledu

Još uvek me sa nogu obara

Ti u imaginaciji svih mojih želja...

Satkan od mesečeve prašine..još mojim mislima daleko nedostižan...I tu si i nisi tu...ja samo mesec zamolim da mi te vrati .Sliko moja izčeznuta... zar ćeš samo nestati u nebeskom plavetnilu...kad korake ti još čujem...svaki damar tvoga srca 

još me uznemiri...ta nije valjda da sanjam...posuh stazu sa cvećem nadolazećeg proleća...da pronađeš put do mene...pred noge ti stavljam svu svoju ljubav, želje...ti samo treba da se 

pojaviš i iznova onaj blaženi 

dar tvog poljupca da osetim.

Oh kako čujem još damar tvoga srca...sva ustreptim...tvoj dodir mi razum pomuti...i iznova te opet ludački volim...Željo moja...još sam u tvojoj ruci zarobljena...i samo ištem da mi svratiš...glad mi za tobom utoliš...eh sliko moja isčeznuta još pamtim...još volim.

   DanMar-Nadja-Autor

NOĆ U TAMI

    NOĆ U TAMI

Ne znam ni kuda da idem

Ne znam ni adresu ni broj

Samo me još uvek prati 

Taj izazovni pogled tvoj

Što mi te noći dade 

U tami neke ulice

I one strasne poljupce

Opet bi tebi išla

Na greh me navode 

usne tvoje...kao opijena 

osetim miris tvog parfema...

I opet bi da te sretnem...

Pristala bi na sve...

Samo da me u zagrljaju 

stisneš...kao noći te.

A neznam ni adresu...ni broj...da pokucam ti na vrata

Kuda da krenem...

I gde sad ...da proverim dal' se još sećaš usana mojih...i tek da upitam onako usput...kad ćeš mi ponovo doći.Ostaviću trag na mesečini...možda te ponovo dovede meni...želja je velika znam...luda sam al hoću

da osetim onaj osećaj sreće 

kao noći te.

   DanMar-Nadja-Autor

I DA NEMAM TE

 I DA NEMAM TE 

Opet šetaš po mojim mislima...

I dotakao bi mi i usne...koje su ti sad nedostižne. Jednom sam volela...sad odjednom ne znam da li je  to bila samo igra tvog uma sa mojim emocijama. Ali izdržaću ja sve...i tebe da nemam, nisam više sigurna ni da si bio moj...

dok si bez griže savesti odlazio njoj. Biću ja još jača...nećeš više prepoznati one oči u koje si usadio bol...a moje usne će ti ostati kao pečat na koži...da me tražiš opet...nema me zapamti.

Izgubio si u sopstvenoj igri zauvek.

      DanMar-Nadja-Autor

KAO LUDAČA

 KAO LUDAČA

A da ti kažem sada 

Ostani... da li bi ostao...ili bi opet pri prvom svom novom porivu nekih drugih usana pobegao...po navici bojim se...pa te opet čvrsto uz grudi privijam...da opet ne izčezneš pri novom zalasku sunca...da sama ne ostanem...o neznaš kako boli ova nezvesnost...a tebi je svejedno...jer pokleknuću opet pred tvojim pogledom kao pre...znaš to pa mi se iznova vraćaš...ja kao ludača primim te i dalje volim te.

  DanMar-Nadja-Autor 

PONOVO

 PONOVO

Polju bi me...da osetim med sa tvojih usana...da me tvoj parfem opet s'nogu obara...celo mi telo prožima...ponovo...ponovo želim ljubav da osetim...ponovo da se jutrom kraj tebe budim.Ponovo želja je jedno...nema te.Ti tražiš neke druge,oči,poljupce.Ponovo molim zvezde da mi te donesu...na istu našu staru adresu...ponovo pred noge ti sve svoje želje prostirem...a ti ponovo za mene više nehaješ.Ponovo tvoj glas mi ušima odzvanja...tako sama...ponovo...ponovo poljubi me jednom a sutra idi njoj...zaboravi mi i ime al noćas

samo...ponovo budi samo moj.Ponovo gubim ti svaki trag.

Pred zoru opet u suzi se okupam

Ponovo...ponovo žal mi samo ostaje al'nikad oproštaj.Ponovo...ponovo da li će ikada želji doći kraj.  

    DanMar-Nadja-Autor

SETA

      SETA 

Noćas sam ti druže moj

puna neke sete...iz starih ormana sve mi pred oči šetaju zaboravljene naše stare slike...Moja duša ponovo umorna golemo teška...gde baš večeras da se prisetim...svih onih neostvarenih želja. Sprema se suza iz oka a ja je sa mukom krijem... baš mi u mislima noćas se skriva tvoje ime...Pa se molim bogu... zašto me kažnjava opet...pomislim opet se igra sa mojim umom...ne zaboravljam a trebala bi precrtati sve te tvoje odložene slike.Nešto jače u meni bori se...iznova kao rulet se opet okreću na vrtešci tuge...ni svesna nisam to ja ih prizivam...mladost mi izmakla i nisam svesna da je ne mogu vratiti više.Noćas sam dotakla opet onu tugu...gušim suzu da se ne izlije...Noćas se opet sa tugom borim...Romantik u meni dušu mi mori...pa te u svaki stih pišem...Zatvoriću srce da te ne priziva više...al vrteška sete opet tugu stvara...opet sama sa sobom o tebi razgovaram...i samo s'uzdahom sebe po ko zna koji put pitam "Dokle...dokle ćeš sanjati više...zatvori prozor...duša je umorna...ne traži ga više.

   DanMar-Nadja-Autor