ŽIVOTNE IGRE
Kako život zna da bude okrutan.Podari ti malo sreće
rođena si , živiš tek počneš da se raduješ...a on te baci u ponor tuge i bola,odbacivanja...sve želje ti uskrati a ti kao prosjak moliš samo za zrno sreće.Podigne te na trenutak osetiš radost...pa mu se u svakoj misli zahvaljuješ i ne slutiš da te samo iskušava...tvoju hrabrost za borbu...Izboriš se sa svim pa opet te potone u dubine mraka.Tražiš izlaz...Još uvek veruješ biće bolje sutra...Svaki dan sebi kažeš probudićeš se srećnija sutra.A dan kao da se iznova ponavlja...Opet ko prosjak moliš za samo maleni deo sreće...zar je to previše...oprosti mi ako tražim previše .
Ja sam samo onaj sanjar koji se raduje ako dobije i taj mali tračak sreće...I čekam...čekam možda me i pogleda...Zahvaljujem se svake noći, i za ovo što posedujem i imam...
preživeću. .jaka sam...kalio me ovaj život surovi...Znam da se radujem i tuđoj sreći...ponekad i to mi je dovoljno da izmami osmeh sa mog lica...duša mi još uvek čista...Ne zameri mi čitaoče...još ona mala devojčica u meni veruje u bolje sutra.
Danmar-Nadja-autor
Нема коментара:
Постави коментар