ULICA

 ULICA

Koračamo trošnim trotoarom

koraci mi teški puni uspomena.

Na svakoj pukotini zastanu...kao

da slike iz njih izviru...Pitam se

dali je ovde bilo ono mesto,

gde si me prvi put poljubio...ili je

tik malo dalje.Više se i nesećam tačno.

Jer sva je ova ulica bila zapečaćena 

našim poljupcima.

Htedoh još jednom da prošetam...

Al' nije to isto...nešto nedostaje.

Nisu mi samo dosta ova sjećanja.

Htjela sam s'tobom ponovo bar

samo jedan put prošetati...da se svega

prisetim.. Bojim se bez tebe ću nešto ispustiti...neki trenutak koji smo imali...

Ne nije to isto kao s'tobom.

Da s'tobom je bilo drugačije...nežnije..

toplije...Sad hladno nema topline...

Nema tvoje ruke u mojoj da me greje.

Zakoračim ulicom kao da ću 

ponovo sresti tebe a znam nisi više tu.

Sad lutaš samo snovima...vratiću se 

da te dočekam ,da bar snovima 

lutamo zajedno ..našom ulicom.

      DanMar-Nadja-Autor 

PREGRŠT ŽELJA

 PREGRŠT ŽELJA

U jednom danu poželeh

pregršt želja...

Svaka je vodila samo do tebe.

Kose moje poželeše ruke tvoje...

da ih lagano prstima pročešljaš.

Usne mi uzdrhtale ,vape 

za tvojim poljupcima.

Očajno želeći tvoje zagrljaje....

Da se lagano lelujamo u ritmu muzike.

Sve mi toliko blizu...a kao miljama daleko.

Znoj me tvoj opija pri svakom udahu,

još osećam tvoj dah na mom vratu.

Dok lagano šapućeš reči....

Nerazgovetno,al' nemarim ja za njih...

Opija me samo  tvoj glas...

Do ludila me dovodi...pa svaka nova misao

si mi ti...samo ti.

          DanMar-Nadja-Autor 

EH DA NIJE..

 EH DA NIJE...

Uzdrhtah samo od tvog dodira..

A tvoji poljupci pokupiše

suze sa mojih očiju.

Eh kako se uželeh tvojih očiju...

sanjivih i nežnih...Sve treperi...tik si tu 

kraj mene... pa mogu dodirnuti

nežne ti kose pramen...a onda tako daleko...

nestaje ...gubi se...Shvatam samo sanjam...

Eh bar da nije samo san...

drhtaj tela te oseća...

Eh da nije ...Eh da nije samo san

      DanMar-nadja-Autor 

UPALIM FENJER

 UPALIM FENJER

Upalim ja fenjer svake noći...

gledam i čekam od nekud ćeš doći.

Satima gledam u daljinu ...

samo mesečina i ja...

Nadam se bar lik da ti ugledam...

onaj vragolasti osmeh samo meni znan.

Sve nade polažem svake noći...

uzalud...otišao si ...al samo na tren se pojavi

Još jednom osmehni...toliko da znam...

da su ti oči nasmejane bar kad me ugledaš..kao nekad sa onom setom ljubavi...jer volim,volim te i sad.Jesi li znao da ljubav neumire...Nikada❤️💔

      DanMar-Nadja-Autor 

         

MESEC

 MESEC

I mesec zna sve moje tajne 

Kao da mi obitava u mislima

Pa svako veče crta obrise na nebu.

Sve moje želje u iskri svetlosti 

se pojave ...nekim čudesnim dahom.

Rasprši ih na sve strane.

Iscrta i lik mi dobro znan ...

Svaku moju misao u 

Neku draž preslika.Želi da vidim...

Prosledio je tebi i još mi dragim

Voljenim bićima...moju misao... pozdrav.

Toliko se oscrtane lepote stvori.

Sve mi treperi oko duše.

Zna on da mi priredi radost.

Ja uvek sljubavlju razgovaram s'njime.

Osmesi sa neba ...radosno mi se smeše ..

Svačiji prepoznam u trenu.

Pa me milina prožima do srži.

Volim kad s'mesecom razgovaram ...

Jer znam satkaće mi likove koje volim...

Da pamtim...nezaboravim jer ih

beskrajno , beskrajno volim.

          DanMar-nadja-Autor 

DOĐEŠ TEK...

 Ugledah tvoj lik

u izmaglici.

Došao si tek toliko

da potvrdiš ... kako još

vladaš mojim mislima...

Stanuješ u mom srcu...

Duša treperi opet

pred tobom kao 

i prvi put...do boli.

Zavlada tišina...

Izmaglica nestaje...odnosi te...

A ja ostajem...

Opet sama.

       DanMar-nadja-Autor 

LJUBAV**

       LJUBAV**

Kad je ljubav toliko jaka

da ti osvoji srce i dušu, 

više je nemožeš ni izbaciti...

Čak i ako te povredi. 

Tražiš hiljadu izgovora da oprostiš. 

Ljubav da ugledaš u njegovim očima,

prisetiš se svakog drhtaja uz njega....kažeš svom razumu da greši.... to je mala greška izgovorena u ljutnji. Ćutiš a sve u tebi se buni. 

Naduriš se zavučena u nekom ćošku... 

Misliš njemu je lakše, iako se lomiš, 

spremna si da oprostiš... I baš kad pođeš da ga dočekaš spremno otvaraš vrata...

 A pred tobom veliko iznenađenje.... IZVINI i buket ruža... Zagrljajem, poljupcem, tužnim pogledom.... Kao da kaže "Kakva sam budala.... toliko te volim". U tom trenutku shvatiš kolika je zapravo ta ljubav 

koja ti se uvukla u srce, dušu u svaku poru kože..... Zato što je obostrana.... Ona prava, u kojoj ima i svađa i oproštaja. Koja se uvek izdiže iznad svega i uvek je postojana. Prava ljubav vaša... izabrana.

    DanMar-nadja-Autor