POZIV

        POZIV
Pozvaću te noćas...i znam
nećeš doći... čekaću da vreme
učini svoje.
Želja je tvoja...kao zapovest za mene.
Dolaziš kad previše ti trebam...da
umirim ranjeno ti srce.
Dal moja naivnost to prihvata il'
samo želja da si tu kraj mene...
ljubav koja ne jenjava u mom srcu.
Ponekad se plašim  svih osjećanja...
Ljubav , čežnja,bol, želja...Toliko velike
da me parališu....misli se vrte uvek
samo oko tebe...pogled mi traži
sve što podsjeća na tebe.
Često kažem sebi...odustani al'
srce samo zatreperi ,nedozvoljava 
da se odrekne tebe...jer previše voli.
Nadam se ostaćeš duže...pa me ta
misao ohrabri ... čežnja u duši samo
na pogled tvoj ...ponovo oživi
Opet iznova...sve jače te voli.

    DanMar-Nadja-Autor

RAVNODUŠNOST

     RAVNODUŠNOST

Dođeš iznenada sav srećan...
neznam dal" da se radujem il" ljutim.
Nepoznato mi tvoje osećanje....
Kao da nisam ja u njemu....misli ti negde drugo ostale...zarobljene...u daljini.
Prazan pogled govori....
nisi ni prisutan ovde...
Sasvim sam sigurna da više
nisam jedina u tvom životu.
Razdire mi se duša...ti veseo
sa svojim mislima...ja ranjena u srcu
Pitam se dal' znaš koliko to boli.
A bio si mi sve...radost... sreća...bol...
ljubav..sad samo ravnodušost...
Od danas do sutra...a to polako...
sve u meni ubija...I opet nije mi jasno
Zašto srce  opet..samo za tebe kuca.
Samo tebe voli.

           DanMar-Nadja -Autor

NESTALO OBEĆANJE

   NESTALO OBEĆANJE

Znam da nisam možda
trebala...da ti poljupcem
poželim laku noć...
Al'moje usne nisu odolele...
da te tik sa nežnim dodirom
poljubim, videvši kako mirno spiš...
Gledah te tako usnulog...
Zapitah se,gde nestade sva ona
radost koju  smo osećali.
Gde su ona zajednička interesovanja 
muzika,ples, šetnje....
pogled na svet nestali....
Zavučeni svako u svoj kutak
zatečeni u nekom raskoraku
života...koji nam nameće neki drugi ritam.
Razmisljam kako si se promenio...
Ja sam ostala ista... Možda se varam
Ali sigurno znam da si mi uvek
bio i bićeš važan... da volim te sad isto kao i juče...uvek.. Boli me saznanje
neke povrsnosti kod tebe.
Ćutljivost...kao da nemaš više
sta reći... učiniti...kao da se osjećanja
menjaju...Toliko bih želela da se
bar deo našeg smeha...pogleda topline
vrati.... Ćutim dajem ti vreme...
Al nisam sigurna da će se vratit.
Tako smo blizu....a ipak daleko.
Pitam se sa zebnjom u srcu...
Šta nam se to dogodilo
Kako si dozvolio da mi ukradeš...
osmeh sa lica...A rekao si....
smejaćemo se i ploviti životom zajedno
do kraja...u ljubavi.
Pa se upitam često kad nestade
tvoje obećanje... zašto....to mnogo boli.

           DanMar-Nadja-Autor

PRISETIMO SE

   
        PRISETIMO SE 

Hajde da se prisetimo onih dana...Kada smo
držeći se za ruke .. šetali po plaži... istraživali neka brdašca...valjali se smejući se po mirišljavoj travi.
Kada nam je svako otkriće života bila sreća i ljubav...dok smo gledali vrapce kako gaje svoje mlade...kad smo se veselili videći kako ptica u polju prhne... misleći da li je fazan il' prepelica.Kada smo uživali u prirodi i divili se svakom novom izdanku...svakom cvetu...jer je prestavljao lepotu života oko nas.
Da se prisetimo one radosti...
koje smo osjećali u nasim srcima...pogledima u kojima se ogledala samo ljubav.Da ...ponovo bih trcala s'tobom po letnjoj kiši...kose nam mokre isprepletane  u nežnom poljupcu.
Dok u rukama držimo mokru obucu...noge bose nam žele ples na kiši...zagrljeni ,polako snagom mladosti...ljubavi... životom koji vrvi oko nas...Da želim da se prisetimo...svih nestašluka iz mladosti...koje nas drži jos skupa..vreme ide,zivot teče...ljubav još uvek u nama..
To je sreća malih radosti...koje su jos pred nama.

         DanMar-Nadja-Autor

MOŽDA

   
      MOŽDA

Da se vreme unazad vrati...
Možda bi naši putevi bili drugačiji
Nebi me sreo ... Možda bi srce volelo drugačije...tvoja reč bi bila istina a ne laž...Ja bih volela opet snažno ma ko to bio... duša bi bila iskrena , čista bez laži ...jer to je moje poimanje ljubavi...iskreno,
duboko i trajno.Možda  da smo dva različita sveta ...stvoreni za jednu celinu...ponekad to nije dobro
jedno uživa,drugo pati... životni put ide svojim tokom, sreće ne bira...ono zna samo da voli ,da čeka ... Možda mu se jednom ljubav dvostruko vrati... Možda je to samo iluzija...opet bih tebe srela i volela
da se vreme sto puta unazad vrati
Možda previše volim ...da nebi ni
vreme unazad promenilo tok...opet bih pošla samo tebe da tražim.

        DanMar-Nadja-Autor

NE PRILAZI

        NE PRILAZI
Ne prilazi mi sad kad sva zadrhtim samo od tvog pogleda..
Ne prilazi mi dok sam ovako ranjiva ....na svaku tvoju reč bojim se zanemeću...usne neće naći prave reči
Ne prilazi mi dok duša mi ne ojača... previše te želela i čekala.
Tvoji pramenovi kose,mi vijore pred očima godinama...sad kad su tik pored mene ... čini mi se da je san ...Ni svesna nisam da je stvarnost.
Tvoje oči mi šalju poruku...ne bojim se poruke...bojim se da ću poverovati u neke zablude od želje da verujem da konačno mi prilaziš
Ponovo ću biti razočarana...da je to samo moja želja...vidim i ono što je ne moguće... što je samo izmaglica mojih misli.
Bojim se da ću se nemo prepustiti ljubavi...bilo za dan il' dva...pa opet u tišini duša će patiti... čekati da ponovo mi se vratiš.
I ponovo ću moliti da mi nepriđeš..
jer svaki put bol je sve veca...
a sigurno znam da ću opet pokleknuti...jer srcu ne možeš zabranit da voli... duša uvek traži iskru sreće...nada se..I zato ne.. nisam spremna za novu zabludu i laž . Čekaću da ojačam ... Možda sve to i prebolim ... Možda!

     DanMar-Nadja-Autor

ZABRANILA BIH

    ZABRANILA BIH

Eh kada bih mogla da zabranim mislima da hrle ka tebi...
Kad bi duši zabranila da treperi zbog tebe... plače...moli
Eh kada bi  srcu zabranila  da  te voli toliko da boli...jeca... guši
Zabranih ja oku suzu da ispusti ...
Al ne sluša razum...ljubav slepo vlada...emocija more slilo se u duši...sve u meni ranjivo...izdaje me snaga.Tako da je samo vapaj ostao u duši...eh kada bih mogla
srcu da zabranim ...da te voli...
da te voli...da zaboravim.

       DanMar-Nadja-Autor