UMORNA SAM

      UMORNA SAM

Velika ljubav 

Velika sreća  

Pa velika izdaja  

velika tuga srcem vlada 

Duša umora od opraštanja

Krenem dalje...

Al' kome ću ovakva...ranjena do srži.

Vratim se u sjećanja sreće...nisam više ista...oči usahle od plača...a ni tebe tamo više nema...ja sama

  DanMarnadja-Autor

TOLIKO PUTA

     TOLIKO PUTA 

Toliko puta htela sam kriknuti

iz sveg glasa reći

"Nije mi dobro,nije"

Ali pogledam niže te tople malene ručice, kako me stiskaju

i u momentu osetim blagost i toplinu...stisnem ih jače pa nastavim dalje.

Srce mi zaigra jače...tu

ispod srca su bile...njihove otkucaje  srca još osećam...moji su, ona ljubav od boga data...ja majka.

Uliše mi snagu za svaku prepreku,

za svaki bol, svaku suzu.

Pa mesto da kriknem tad preplavi me toplina...ona ljubav iz srca čista.Osmeh za njih na licu mi blista...sakrije i tugu i suzu...jer nije to za njih...oni su nevini...

Za njih je samo ljubav u srcu mom

Pa tako idem dalje...sa osmehom

I mesto da kriknem...

 " Nije mi dobro" osvrnem se 

I zahvalim životu...

" Bože volim ih hvala ti što postoje"

     DanMarnadja-Autor

KRPENA LUTKA

    KRPENA LUTKA

Odložila sam onu staru krpenu lutku sa velikim osmehom i srećnim pogledom u očima u orman...Mislila sam nisam više devojčica da tražim savete od nje i da joj se jadam za pogrešne izbore koji su mi naneli boli...Ne može ona više da mi ublaži tugu sa svojim osmehom...nasmejanim očima kao nekada...kad bi je pogledala pre mi je vraćala snagu...još čujem nju (ili sam to bila ja) kako govori "Sutra će biti bolje" tad verovah...sada neznam da li je to bila samo igra mojih snova...Izvlačim je iz ormana predugo zaboravljenu u tmini...i gle čuda ni osmeha više nema...oči utonule bezlične...nemaju više onaj sjaj...Sada je dosta nalik na mene...i u trenutku shvatim da sam to ja...predugo zaboravljena...i nemam više od koga savet da tražim...pa se upitam ko li će izgovoriti one reči "Sutra će biti bolje"...znam opet sa tugom ću to biti samo ja.

Jer ja sam uvek bila...samo još jedna krpena lutka u tvojim rukama sa osmehom iza koga se skrivala tuga...sad znam.

      DanMarnadja-Autor

PUTNIK SNOVA

     PUTNIK SNOVA 

Lutam snovima i često srećem putnike koji samo u snovima obitavaju...tako se desi da se sretnemo pa lutamo kroz tuđe snove...ponekad sebe vidim u tvojima...sklupčana pružam ruku i smešim se tebi...Tik na korak od moje ruke tvoje su oči... prazno gledaju kroz mene...Upitam se da li sam to zalutala, kojim snom  sad skitam. Sve je isprepletano...kao da vidim sebe nestanem na tren pa opet samo tvoj lik lebdi tu pored mene. Toliko poznatih lica, samo se mimoilazimo uz osmeh...Putnik neznani me pozdravlja a  ja tražim opet tebe...Volim da skitam snovima...možda sutra ugledam tebe...nas, ostao si mi dužan jednu šetnju...još od prošle jeseni...seti se obećao si. Dođi da zajedno prošetamo stazom zaboravljene nam mladosti...još čekam...snovima ti javljam da znaš...Samo zatvori oči i poželi... ja sam putnik snova...naći ću te...evo brzo će jesen... čekam te.

        DanMarnadja-Autor

ČUJEM BAT KORAKA

     ČUJEM BAT KORAKA 

Čujem koraci odzvanjaju

ispred mene, ne vidim ko je 

Pa pružim korak da ih stignem

no oni su sve brži kao da beže.

Uzaludno i pokušavam da ih stignem...možda je to samo moja senka daleko ispred mene

Možda čujem samo onaj tvoj bat koraka kada si odlazio...No ipak idem ne bili ih sustigla...odustajem puštan da odeš...to si i hteo zar ne...eh samo mi u glavi još ostao taj bat koraka pa ga iznova priželjkujem.Možda sad žuri meni...al' samo prošapćem...to je odjek ludice...misao ti snovima luta,  probudi se...probudi se...već davno je otišao...ne možeš mu više čuti korak...daleko je...a ti još uvek čekaš...u snove ga pleteš i sakrivaš.

   DanMarNadja-Autor

NISAM JA TA

     NISAM JA TA

Nisam ja ona koja dolazi i odlazi 

ja sam ona koja ostaje tu 

pored tebe, obitava u svakom 

delu tvog života

Nisam ja ona koja se plaši prepreka i padova

ja sam ona istrajna koja uvek nalazim snagu da se uzdignem  pa i opravdam tvoje greške 

ja uvek ostajem 

nikada ne odlazim

ja praštam i volim i onda kada je sve uzalud...ja nisam ta koja beži 

Ne bojim se ja, već strahovi

žive u tebi...ti si taj koji se plaši

U meni ima snage za oboje

ali ti to ne vidiš...ne razumeš

Zato ti je lakše da odlaziš i dolaziš

Kad osetiš potrebu...ili bežiš

meni od druge...zasićen očajom

Lutaš tamo amo...vrtiš se 

ko na vrtešci u krug...dolaziš...

odlaziš...bez osećaja griže savesti 

Ne ni sam ja ta koja odlazi i dolazi

Ja sam ona koja čeka...ali ti to

nikada nisi i nećeš videti...a kamoli razumeti

ja sam ona koja zna voleti...čekati

A ti si taj koji ni ne poznaje  poimanje ljubavi...samo si prolaznik kroz život...moj...njen i mnogih drugih

jer ne znaš voleti 

Ne nisam ja ona koja dolazi i odlazi...zato me ne osuđuj

Pogledaj svoje grehe pa tada sudi

Nisam ja ta koja odlazi...ti si taj

koji nisi znao iskreno voleti.

      Danmarnadja-Autor

O DA LI ĆE

      O DA LI ĆE

O da li će se u nekoj drugoj dimenziji naši putevi ukrstiti.

Da li će tvoja ruka tada moju čvrsto držati...da li će tvoje oči gledati samo u mene i pored hiljade drugih...da li će tvoja ljubav biti poput moje...iskrena i čista...Pa da osetim onaj uzdah iz grudi... što se otrgne pri pomisli na tebe...možda u drugoj dimenziji bićeš samo moj...ja sam i sad već samo tvoja.

O da li će...da mi je znati...pa da zaspim i sačekam drugo vreme...gde ćeš biti u drugoj dimenziji za mrvu nežniji...

verniji...sa pogledom punim ljubavi...voleti me onim žarom kao kad smo se prvi put poljubili...O da li će se  ti putevi nekada u drugoj dimenziji ukrstiti...da spim i čekam...samo  me tada nežno probudi...da nastavim da živim...sa tobom rame uz rame...ruka u ruci...samo me tada probudi...ako se putevi ukrste...bolji i lepši...i nikako drugačije...nikako drugačije.

      Danmarnadja-Autor