O DA LI ĆE

      O DA LI ĆE

O da li će se u nekoj drugoj dimenziji naši putevi ukrstiti.

Da li će tvoja ruka tada moju čvrsto držati...da li će tvoje oči gledati samo u mene i pored hiljade drugih...da li će tvoja ljubav biti poput moje...iskrena i čista...Pa da osetim onaj uzdah iz grudi... što se otrgne pri pomisli na tebe...možda u drugoj dimenziji bićeš samo moj...ja sam i sad već samo tvoja.

O da li će...da mi je znati...pa da zaspim i sačekam drugo vreme...gde ćeš biti u drugoj dimenziji za mrvu nežniji...

verniji...sa pogledom punim ljubavi...voleti me onim žarom kao kad smo se prvi put poljubili...O da li će se  ti putevi nekada u drugoj dimenziji ukrstiti...da spim i čekam...samo  me tada nežno probudi...da nastavim da živim...sa tobom rame uz rame...ruka u ruci...samo me tada probudi...ako se putevi ukrste...bolji i lepši...i nikako drugačije...nikako drugačije.

      Danmarnadja-Autor

KORAK DVA

 KORAK DVA

Pružim jedan korak napred pa potom dva nazad...uvek želim da ispravim onaj prvi da bude bolji veseliji blaži da pruži ljubav... podari sreću onu iskrenu najveću. Pa opet krenem iznova...koračam uvek sa oprezom da negde ne pogrešim vratim se unazad... preispitujem sve ponovo jer samo ljubav želim da delim...ako ne dobijem ono što želim opet se vratim na početak kao da želim da ispravim...možda je greška moja...ne želim da verujem da su svi drugi ostali bez ljubavi...bez osećanja...da bez stida koračaju napred ne okrećući se nazad...da vide makar koliku pustoš za sobom ostavljaju...I tako se vrtim u krug...pa se upitam...jesam li ja to negde zalutala...gde li je nestala sva ona ljubav...za druga , prijatelja, brata i izabranika srca...za čoveka...gde je sve nestalo...opet se vratim korak dva...al opet isto...duša im prazna samo gaze ne mareći za tuđa osećanja...Pomislim...nisam ja zalutala...to moja duša i srce još živi...u onom prošlom vremenu gde je vladala ljubav...sad već davno zaboravljena...vratnih se opet korak dva...tu ću ostati u snovima...tu je raj.

      DanMarnadja-autor

JEDNOG DANA

 JEDOG DANA 

Jednoga dana kad laste na jug odlete...setiću se onog dana kad bejah dete...one želje što poželeh tada...da se

vinem sa njima i poletim u neka bolja jutra i svanuća...da jednom osetim draž zarobljene mi sreće.

Svaka me senka podseti na taj začarani krug...mašte još kad bejah dete...proleti pored mene bez osećaja ...i ja sam samo dete...eh da mi je da se vinem sa prvim lastama u visine...pa da i mladost vidim...osetim bar tamo tračak sreće...al samo me još snovi nose...kao da nisam te sreće...surova stvarnost me opet vrati...samo sam izgubljena negde u vremenu između jave i sna...pa opet prizivam ono dete u sebi...da sanja i voli svaku zaboravljenu mi draž...sreća uvek za korak ispred mene...kaskam za njom...samo je u iluzijama još sanjam...takva mi je sudbina.

      DanMarNadja-Autor

LJUBAV ISKRENA

 LJUBAV ISKRENA

Ljubav ona bez granica...

koja ti uvek samo osmeh i blagost srca dodirne,dušu ti preplavi i samo iskru i osećaj  p  koji treperi osetiš celim bićem je iskrena i  prava...

sve drugo je obmana i laž

      DanMar-Nadja-Autor

JEDNOM ĆU

 JEDNOM ĆU

A jednom ću otići daleko...

Dalje i od zaborava...gde me nećeš naći...tamo gde si me 

često ostavljao...al' nećeš me više naći...jer svemu jednom dođe kraj...ti to ne razumeš sad znam.

      DanMar-Nadja-Autor

ČUJ ŽIVOTE

 ČUJ ŽIVOTE

Oh kako život može da te iznenadi... čudan i prevrtljiv...hiljadu boli ti priredi...a ti svaku preboliš...ne prihvataš one izdaje...zaboraviš...ostaju samo ona lepa sećanja za koja se držiš kao za zadnju slamku spasa...pa kažeš sebi...bilo je tu i zrno sreće...osmeh na lice a u duši hiljadu suza...živote pogledaj...moja je duša još čista...jaka ko bedem...ne ne ruši mi to...jer to je sve što imam...sa osmehom koračam dalje...biće bolje... znam reče mi ono dete u duši...hodaj...diši...sve će jednom proći...samo nikada ne zaboravi da budeš u srcu i duši dobar čovek...Eh živote...čuješ li ovo dete u meni...ono i dalje prašta i voli...samo voli.

      DanMarnadja-autor

SETI SE NE ZABORAVI

 SETI SE NE ZABORAVI 

A kada minu svi ovi dani

I kada starost zakuca

na naša vrata...

Seti se onih naših mladalačkih dana...prvog poljupca

Seti se one ulice kojom

smo zagrljeni koračali

Ne zaboravi da se setiš 

da smo se nekad voleli

Krišom se sastajali...bili budni 

do zore uz mesec i 

nebo puno zvezda uz blagi 

stisak ruke...zaljubljeno se 

gledali...sanjali snove...

Ne zaboravi tu ljubav...koja

je obećavala tako puno...

A premalo nam  sreće dala.

Ostala je u onim ulicama...

kao šetajući duh...još 

njima šeta i sanja...Ne zaboravi

 da se setiš...kada ti seda vlas kosu prošara...da je postojala

ljubav iskrena i prava...u vrtlogu života ostala samo...

nedosanjani san... Al' ipak 

nezaboravna...

Ne zaboravi da se setiš...

Svih minulih dana...prizovi mladost i pamti jednom si voleo

i volela sam...to nam samo sad ostaje...znaš ti i ja.

       DanMarnadja-autor