KORAK DVA
Pružim jedan korak napred pa potom dva nazad...uvek želim da ispravim onaj prvi da bude bolji veseliji blaži da pruži ljubav... podari sreću onu iskrenu najveću. Pa opet krenem iznova...koračam uvek sa oprezom da negde ne pogrešim vratim se unazad... preispitujem sve ponovo jer samo ljubav želim da delim...ako ne dobijem ono što želim opet se vratim na početak kao da želim da ispravim...možda je greška moja...ne želim da verujem da su svi drugi ostali bez ljubavi...bez osećanja...da bez stida koračaju napred ne okrećući se nazad...da vide makar koliku pustoš za sobom ostavljaju...I tako se vrtim u krug...pa se upitam...jesam li ja to negde zalutala...gde li je nestala sva ona ljubav...za druga , prijatelja, brata i izabranika srca...za čoveka...gde je sve nestalo...opet se vratim korak dva...al opet isto...duša im prazna samo gaze ne mareći za tuđa osećanja...Pomislim...nisam ja zalutala...to moja duša i srce još živi...u onom prošlom vremenu gde je vladala ljubav...sad već davno zaboravljena...vratnih se opet korak dva...tu ću ostati u snovima...tu je raj.
DanMarnadja-autor
