MOJ GREH

 MOJ GREH

Moj jedini je greh... što volim i onda kad ne zaslužuješ to...al'takva mi sudbina..jaka sam ...preživeću..na pravo opet da biram...tražim misao u mašti...a samo opet istim stazama lutam... tražeći ono nedokučivo i zaboravljeno...proći će jednog dana...krenuću u novi kas..možda naiđem na novu iskru sreće...neki bolji život bez tebe.

    DanMar-Nadja-Autor

DUH MAŠTANJA

 DUH MAŠTANJA

Sloboda duha me ne sputava da maštam i sanjam o tebi...snaga me drži pri pomisli da  ćeš mi noćas u san doći...pa letim na vihoru u susret ponovo tebi  da dotaknem bar dahom vetra tvoje lice...osećam tvoje poglede...a žudim za tvojim osmehom...tako mi prija povetarac ,miluje mi obraze, osećam ga kao blagi dodir tvojih usana...oh kako volim kad mi se javiš u čežnji mojih snova.Srećna te dočekam sa nadom biće mi lepo s'tobom sve do jutra...Pa tako iznova svake noći dočekujem te u kasne sate...i znam opet ćeš doći...dok god te duša moja priziva.

  DanMar-Nadja-Autor

PUSTI ME

 PUSTI ME

Proći će sati i godine...

ali u svakoj sekundi ćeš biti prisutan..

Ti nesavršeni...moj porok... gospodar moga srca...imuna na laž i prevare...još uvek tumaram i tražim te...gde da krenem da te zaboravim...i ne vidim u obrisi drugih lica...još tvoj mi osmeh treperi...izaziva me...kao podsetnik da ne prebolim...skini mi okove sa duše...bar na tren..da krenem ko ptica u daleki svet.. al' kakve sam sreće...dočekaće me i tamo opet iznova samo misao na tebe...toliko da opet zaboli...jer ne može srce... da preboli.

   DanMar-Nadja-Autor

SNAGA LAVA

 SNAGA LAVA

Treba imati snagu lava i oči sokola

da bi znao koliko možeš

ljubavi osetiti i dati...one

neuzvraćene preboleti....

i nastaviti živeti...makar i sa

nacrtanim osmehom na licu...

da ranjivost tvoje duše...

sakriješ i kreneš dalje.

   Danmar-Nadja-autor

TAKO BIH PLESALA

 TAKO BIH PLESALA

Tako bih noćas uz kišne kapi...

čekala tebe, da mi dođeš.

Da plešemo pripijeni jedno uz

drugo sve do zore.

Dok tela nam mokra drhte

od iste  želje...uz našu muziku

snova...željna mi duša tebe...

pa se vratim u ritmu svojih uzdaha...

sama , dozivajući tebe na još 

jedan ples...ples ljubavi na kiši...k'o nekad...ah puste li  mi želje...

   Danmar-Nadja-autor

ŽIVOTNE IGRE

      ŽIVOTNE IGRE

Kako život zna da bude okrutan.Podari ti malo sreće

rođena si , živiš tek počneš da se raduješ...a on te baci u ponor tuge i bola,odbacivanja...sve želje ti uskrati a ti kao prosjak moliš samo za zrno sreće.Podigne te na trenutak osetiš radost...pa mu se u svakoj misli zahvaljuješ i ne slutiš da te samo iskušava...tvoju hrabrost za borbu...Izboriš se sa svim pa opet te potone u dubine mraka.Tražiš izlaz...Još uvek veruješ biće bolje sutra...Svaki dan sebi kažeš probudićeš se srećnija sutra.A dan kao da se iznova ponavlja...Opet ko prosjak moliš za samo maleni deo sreće...zar je to previše...oprosti mi ako tražim previše .

Ja sam samo onaj sanjar koji se raduje ako dobije i taj mali tračak sreće...I čekam...čekam možda me i pogleda...Zahvaljujem se svake noći, i za ovo što posedujem i  imam...

preživeću. .jaka sam...kalio me ovaj život surovi...Znam da se radujem i tuđoj sreći...ponekad i to mi je dovoljno da izmami osmeh sa mog lica...duša mi još uvek čista...Ne zameri mi čitaoče...još ona mala devojčica u meni  veruje u bolje sutra.

          Danmar-Nadja-autor

ZAROBLJENA ŽELJA

       ZAROBLJENA ŽELJA

Moje su želje zarobljene u 

tvojim rukama, tvojim očima,

u zagonetnom tvom pogledu

Još uvek me sa nogu obara

Ti u imaginaciji svih mojih želja...

Satkan od mesečeve prašine..još mojim mislima daleko nedostižan...I tu si i nisi tu...ja samo mesec zamolim da mi te vrati .Sliko moja izčeznuta... zar ćeš samo nestati u nebeskom plavetnilu...kad korake ti još čujem...svaki damar tvoga srca 

još me uznemiri...ta nije valjda da sanjam...posuh stazu sa cvećem nadolazećeg proleća...da pronađeš put do mene...pred noge ti stavljam svu svoju ljubav, želje...ti samo treba da se 

pojaviš i iznova onaj blaženi 

dar tvog poljupca da osetim.

Oh kako čujem još damar tvoga srca...sva ustreptim...tvoj dodir mi razum pomuti...i iznova te opet ludački volim...Željo moja...još sam u tvojoj ruci zarobljena...i samo ištem da mi svratiš...glad mi za tobom utoliš...eh sliko moja isčeznuta još pamtim...još volim.

   DanMar-Nadja-Autor