ZNAJ

        ZNAJ

Još u oku mom  stanuje odraz tvoga lika...letim visoko samo da bi  video...da još te pamtim u svakoj stopi svog koraka...dižem ruke ka nebu i onaj pozdrav uz poljubac..Znaš još te ne zaboravljam..ti si onaj neponovljivi jedini.

   DanMar-Nadja-Autor

NEPROLAZNA LJUBAV

    NEPROLAZNA LJUBAV

Želja je jedno a stvarnost drugo...Dal'se još sećaš onih naših nestašluka..Ja da..jer nosim ih u duši kao pečat.. neprolazne ljubavi

   DanMar-Nadja-Autor

TEK TOLIKO DA ZNAŠ

 TOLIKO DA ZNAŠ

Napravih prtinu u snegu...

na bi li došao.Tek

toliko da znaš da čekam.

Tvoje mi oči...toliko

trebaju, da smire nemire

u mojoj duši...topli ruke tvoje stisak, tek toliko da mi

zagreje umornu dušu.

Trebaš mi noćas...dođi...

makar samo i  u san.

    DanMar-Nadja-Autor

POLJUBAC

 POLJUBAC

Poljubac tvoj još hara mojim 

usnama...ne prolazi njegov

topli osećaj...svakog dana iznova ga u snovima osećam...celo mi telo prožima...još volim

a tako boli...san se rasprši

izčezne tvoj lik...nema te 

upitam se da li ćeš ikada znati

koliku ljubav sam dala...dobila 

samo suze...a opet

jednako te volim

DanMar-Nadja-Autor

 

SLOBODA DUHA

 SLOBODA DUHA

Nisam te sputavala da budeš srećan pustih te da slobodno raširiš krila i letiš...Voliš slobodu duha...volim i ja isto koliko i tebe...Nadah se da ćeš i ti meni isto tako uzvratiti i ljubav i sreću.Volela sam onako čisto iz srca i duše, ne znam ja za sebičnost. Nisam rođena sa tom crtom. Već onako sa toplim dečijim srcem. Od mene si dobio svu ljubav, svu nežnost, svaki osmeh namenjen je tebi... Opet tužna što ne videh sreću... zamagljene mi oči od suza u njima.A opet samo ti u njima kao ucrtani lik koji se uvek u krajičku oka skriva... Sve misli uvek hrle ka tebi,tebe nema već danima.Lutaš...slušaš neku drugu muziku, gledaš neke druge oči a u mojim tuga. Još čekam kao luda a svesna da 

nećeš doći...ja samo sanjam još onaj nekadašnji osmeh tvoj za mene..a nema ga već 

davno ga ukrala druga.

Eh tuga ,golema tuga...

ne zaboravljam te... kažem sebi "Još ga voliš,shvati nema ga otišao je ,živi ne budi luda"

A opet emotivna luda 

traži samo tebe...Ne letim bez tebe iako su mi već davno odvezana krila.

Bojim se kao mali ptić pri prvom letu...ko će me dočekati ako padnem.

Pa tako svaki dan ponovo tražim onaj mladalački duh slobode...da krenem u život i dišem punim plućima...a opet senke me neke prate...emotivno luda još tebe dozivam.

Još snovima mi haraš,kao da me još sama misao na tebe sputava...Poleteću jednog dana...al' nek ne bude prekasno još samo tome se nadam.

   DanMar-Nadja-Autor 

SMEJ SE

        SMEJ SE 

Smej se i kad ti oči plaču,smej se samo se smej.Ne dozvoli da tuga osmehom zavlada pohrani je duboko tu u srcu i ne daj da ti osmeh nadjača. Hrabro koračaj uzdignute glave jer niko nije vredan da vidi suzu u tvom oku. Zato se uvek smej jer to ih više zaboli nego ona suza koja se kotrlja niz tvoje lice. Pokaži svoj ponos i veličinu svoje duše , jer ti si žena velikog srca koja se ne sveti, već samo osmehne poslednjim atomom svoje snage i produži dalje. I zato nikada ne skidaj osmeh sa svog lica. 

         DanMar-Nadja-Autor

PTIČICA MALA

 PTIČICA MALA

Poznavala sam malu ptičicu bila je zatvorena u kavezu ali svaki dan je cvrkutala i pevala prekrasnu ljubavnu pesmu. Jednoga dana samo je zaćutala ni glasa više nije pustila . U njenim očima ogledala se tuga zašto li je prestala da peva niko nije mogao znati. Živela je tako iz dana u dan gledajući da li će neko primetiti njenu tugu. No to se nije dogodilo i dalje je samo nema zurila u jednu tačku kao da je ceo svet prestao da postoji . Otvoriše oni kavez misleći da u tome leži njena tuga ali ona je ostala u svom kavezu onako suznih očiju da prati svet oko sebe. Njena tuga nije bila u tome što je bila zatvorena već u nekim postupcima koji su joj ranili njeno maleno srce. Još i danas gledam kako ne izlazi iz tog kaveza, možda ne želi da napusti onu svoju radost koju je u njemu imala. Boji se da raširi krila da odleti u svet... Ne poznaje ona te divljine , ranjiva je svaka nova sreća je uplaši i tako Ponovo se vrati u svoj kavez iako su vrata otvorena ona pokušava da se priseti svih onih lepih melodija koje je cvrkutala, svih pesama koje su joj donosile je radost. Ali nijednu ne zna da zapeva a da joj suza ne krene kao da još nije spremna za ovaj novi svet. Mnogo je tuge ona podnela i po hranila usvoje maleno srce. Još samo u njoj malena duša ostala kao svetionik nekadašnje sreće i pesme o  ljubavi. Poželim da joj pružim prst ne bi li stala i pokušala da odleti ali ne Ona uporno ostaje u kavezu kao u nekoj svojoj oazi spokoja i mira. Tuga joj u oku Još samo uspomene priziva.

      DanMar-Nadja-Autor