NEMIRI U MENI

 NEMIRI U MENI

Neki nemiri se bude u meni

pa mi oku ne daju da spi...

Opet je Decembar...

sjećanja se opet bude

ko pečat moje sudbine...

U njemu i moj početak i kraj...

i sreća i tuga .I svaka tvoja ljubav...prevara i laž.

Sve u jedno vreme se slilo...

pa bol u duši pobija svu 

onu nekadašnju draž..

A nekad sam volela zimu...

svaku pahulju..nepreglednu 

belinu...kao čistotu ljubavi...

i Decembar...Sad samo tugu

i nemir donosi...izbrisaću  ga

iz mog kalendara...eh samo 

kad bih mogla da ga prespavam...prespavam...

       DanMar-Nadja-Autor

MOJE VREME....

    MOJE VREME....

A kad bih rekla

da si me ostavio

u prošlom vremenu da

živim a ti produžio da

živiš onako kako želiš...

mene zaključao u

kavezu kao ukrasni pticu.

Pa s'vremena na vreme 

se samo setiš da mi 

se obratiš...onda kad 

ti neide dobro...da samo

tugu svoju utoliš...kao glad.

A ja opet samo emotivna

luda...dopuštam...jer 

neznam drugačije...ojačam

tvoju sujetu...poletiš iznova

Ostajem da čekam...da shvatiš

da postojim i ja...koja ti

uvek rane vida...al' ne nerazumeš

ti to...jer ja sam samo 

ukras u tvom kavezu...

Tako da ponovo ćutim...

I ne očekujem da ćeš...

shvatiti nijednu suzu moju

i ni jednu upućenu ti reč.

        DanMar-Nadja-Autor 

PREVIŠE

 PREVIŠE...

Previše noževa se zarilo

u moja leđa...pa nemam 

još snage da se uzdignem.

Ko davljenik hvatam se

za slamku spasa...

da me podigne...makar na kolena

Da opet molim za 

ono zrno sreće,koje uvek

beži za korak od mene...

Pa tako opet živim u onim

snovima prošlosti...odbacujem

sve ono loše...pamtim samo

ono što je nosilo iskru sreće...

I život živim ...u svom snu ...

O tebi i meni...za još jednu..

Neispričanu priču...

       DanMar-Nadja-Autor

JOŠ TI PIŠEM

 JOŠ TI  PIŠEM

Pomislićeš da sam luda što ti i dalje pišem pisma...

koja nemaju adresu ni broj...

Al'  jednostavno to mi je

ušlo u naviku... Željna mi 

duša tebe, pa tako uzimam pero ispisujem redove na hartiji...

Pomislim neko pismo će stići do tebe... U njima ćeš pročitati svu moju ljubav za tebe... Jer o

čemu bih ja pisala..  Već samo

o tebi... O želji za tobom...

O tvom osmehu... Čuperak u kosi,

o svemu onome što me činilo

srećnom... Sve mi nedostaje..

Nedostaješ ti... Još uvek sanjam želim... Da s'tobom poletim u visine... Ne ljuti se i dalje ću da ti pišem... Jer znaš da ljubav večito   živi... Ona nikada ne umire...Traje sve dok dišem.

       DanMar-Nadja

POSEĆI KRILA

     POSEĆI KRILA

Kad posečeš ptici krila

treba joj vremena da joj

izrastu nova...l ona će 

poleteti i produžiti 

svoj let...Ali kad čoveku

 polomiš krila...lomiš mu 

dušu koja nikada više

neće biti ista...ožiljak 

kao pečat ostaje...

koji je uvek podseti...

na bol...pa iznova zaboli.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZNAŠ LJUBAV JE...

       ZNAŠ LJUBAV JE...

Ona je nežna i  krhka druže

ne možeš je samo uzeti za ruku i odvesti u sobu... Trebaš polako otvoriti joj svoju dušu... Da ona tebi otvori svoju... Da se smejete istim stvarima... Da šetate noću po mesečini... Gledate zvezde, divite se nebu... da s'poznate  Koliko su vam duše spojene... Da vam treptaji  tela igraju istom muzikom. Da vam srca zatrepere 

pri svakom vašem pogledu... To je ljubav...  Koja se kasnije pretvara u želju, strast...

Pa shvatiš da ti je samo ona u mislima  i nijedna druga... Jedva čekaš ponovni susret... Shvatiš da si dušom i srcem voljen i da  je to sve što ti treba... Ona ljubav koju čekaš ceo život... I čuvaj to... Jer to je prava ljubav

       DanMar-Nadja-Autor 

KAŽU