PREVIŠE

 PREVIŠE...

Previše noževa se zarilo

u moja leđa...pa nemam 

još snage da se uzdignem.

Ko davljenik hvatam se

za slamku spasa...

da me podigne...makar na kolena

Da opet molim za 

ono zrno sreće,koje uvek

beži za korak od mene...

Pa tako opet živim u onim

snovima prošlosti...odbacujem

sve ono loše...pamtim samo

ono što je nosilo iskru sreće...

I život živim ...u svom snu ...

O tebi i meni...za još jednu..

Neispričanu priču...

       DanMar-Nadja-Autor

JOŠ TI PIŠEM

 JOŠ TI  PIŠEM

Pomislićeš da sam luda što ti i dalje pišem pisma...

koja nemaju adresu ni broj...

Al'  jednostavno to mi je

ušlo u naviku... Željna mi 

duša tebe, pa tako uzimam pero ispisujem redove na hartiji...

Pomislim neko pismo će stići do tebe... U njima ćeš pročitati svu moju ljubav za tebe... Jer o

čemu bih ja pisala..  Već samo

o tebi... O želji za tobom...

O tvom osmehu... Čuperak u kosi,

o svemu onome što me činilo

srećnom... Sve mi nedostaje..

Nedostaješ ti... Još uvek sanjam želim... Da s'tobom poletim u visine... Ne ljuti se i dalje ću da ti pišem... Jer znaš da ljubav večito   živi... Ona nikada ne umire...Traje sve dok dišem.

       DanMar-Nadja

POSEĆI KRILA

     POSEĆI KRILA

Kad posečeš ptici krila

treba joj vremena da joj

izrastu nova...l ona će 

poleteti i produžiti 

svoj let...Ali kad čoveku

 polomiš krila...lomiš mu 

dušu koja nikada više

neće biti ista...ožiljak 

kao pečat ostaje...

koji je uvek podseti...

na bol...pa iznova zaboli.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZNAŠ LJUBAV JE...

       ZNAŠ LJUBAV JE...

Ona je nežna i  krhka druže

ne možeš je samo uzeti za ruku i odvesti u sobu... Trebaš polako otvoriti joj svoju dušu... Da ona tebi otvori svoju... Da se smejete istim stvarima... Da šetate noću po mesečini... Gledate zvezde, divite se nebu... da s'poznate  Koliko su vam duše spojene... Da vam treptaji  tela igraju istom muzikom. Da vam srca zatrepere 

pri svakom vašem pogledu... To je ljubav...  Koja se kasnije pretvara u želju, strast...

Pa shvatiš da ti je samo ona u mislima  i nijedna druga... Jedva čekaš ponovni susret... Shvatiš da si dušom i srcem voljen i da  je to sve što ti treba... Ona ljubav koju čekaš ceo život... I čuvaj to... Jer to je prava ljubav

       DanMar-Nadja-Autor 

KAŽU

 

BEZ NAJAVE

      BEZ NAJAVE

Sećanja onako naiđu 

bez ikakve najave...

polako se uvuku u tvoju dušu

neka  milina ti   zatreperi

srcem... Neke ti drage reči

polako klize do tvojih ušiju

počinje muzika kao da ti para srce... Poznate reči... Melodija

koja još živi u tvojoj duši.

Pa onako počneš da  se  njišeš

u ritmu te muzike... I sve je

onako kako pamtiš... Ali znaš

da su to samo tvoje misli...

Ko je bi   želela svim svojim srcem... ponovo da vratiš.

Nedostaju ti šaputanja... Umilni glasovi... A tako bi rado da  ih opet čuješ... Noćas opet živiš u svetu sećanja... Pa bi samo rukom da miluješ... Sve te odraze... Što ti dolaze  šapatom i  pesmom...

 Voliš ih...i iznova prizivaš.

        DanMar-Nadja-Autor 

POŽELIM DA...

 Poželim ja da krenem 

za tvojom senkom...

ali me uvek zadržiš na 

pola puta... Šaputanje čujem:

"Sanjaj me samo...to je dovoljno"

A tako te osetim...kao da

je sve stvarno...pa nemo gledam

kako polako opet odlaziš...

Budim se i tebe nema...

Bože čuvaj ga...

Još volim ga.

      DanMar-Nadja-Autor