POVEZ NA OKU

 Ponekad zažmurimo 

pred istinom

samo da nebi bili

povređeni...

Al nekada ni to nije dovoljno...

jer i povez na očima...

ne može zavarati dušu

i srce...Osetiš izdaju i bol...

Pa te još više zaboli...

krikneš u sebi...i sve te slomi...

na komadiće...koje je teško 

sastaviti...i nisi više ista...

ranjena...u duši krvariš.

    DanMar-Nadja-Autor 

BIĆU SAMA

      BIĆU SAMA

Svi kojima sam verovala

izdali su me...zabili mi 

nož u leđa...

Zato je najbolje....

da kroz život idem SAMA....

Manje će da boli...

A doneće mir i spokoj

mojoj duši...

jer...znate osetljive osobe 

su takve...samo se mirno povuku

u tišini...i ćute.

A oni koji to nisu nerazumeju to...I ponekad pomislim..eh bože

što sam baš toliko emotivna...

Da'l znaš koliko to može da boli.

      DanMar-Nadja-Autor 

KAD KORAČAŠ

        KAD KORAČAŠ

Ti kao da koračaš

samo jednosmernom ulicom...

Onako bahato i samoživo...

Gaziš pred sobom sva tuđa osećanja...Pa kad dođeš do kraja...ti bi onako olako 

hteo da se vratiš...misliš naićeš na opraštanje...A neznaš da treba putarinu platiti...

za svaku suzu...bol nanešenu

tvojom bahatošću...sve se vraća...bol za bol i suza za suze.Zato kad prolaziš kroz nečiji život...budi poput leptira

koji živi jedan dan...pun lepote ,sa dahom sreće,jer samo ćeš tako ostati u nečijem srcu i duši...Upamti to...

      DanMar-Nadja-Autor  

NISAM TI JA...

 Ma nisam ti ja za juče

ni za neku sredu

ni neki petak...

Ja sam ti...za danas,za sutra

i za sve ubuduće

Tako da znaš...kako

karte da podeliš...kakve

želje da poželiš...jer u trenu sve gubiš Il pak  dobiješ...do tebe je...Nije do mene...nema više

oproštaja...Sad jedino pratim

stope sreće...pa makar i sama

      DanMar-Nadja-Autor

ZVEZDANA IDILA

 ZVEZDANA IDILA

A suze samo liju

ko jesenje kiše

Traže te moje ruke

a ne dolaziš više

Još mi ostaje da

 sanjam gledajući mesec

dok se sprema da izađe 

i objavi da počinju snovi

Na nekoj sjajnoj zvezdi

pronaći ću  tvoj lik

Mislima poput pamuka

 lagano poljubac 

na tvoje usne staviti 

Sve će u trenu stati 

zvezda će jače zasijati.

I znam...ti si 

Uzvraćaš   svaki poljubac

Pa ću još malo nebom... pogledom šetati...

Da se uspavam ušuškana 

u tvom naručju...

Sa dodirom povetarca 

tvojih usana...na moje 

sanjive oči...Noćas plovimo

mojim željama...

Noćas lebdim sa tobom

među zvezdama...

Lep...tako stvaran...

i prelep san...i nikom 

ga nedam...moj je 

u srcu zapisan.

      DanMar-Nadja-Autor 

REKLI SU MI

     REKLI SU MI

A rekli su da će proći...
I tuga i suza u oku..
I bol i nedostajanje.
A ne prolazi...
Lagali su i  sebe i druge...
Ne znaju da gorka istina
Boli... Bole sva sjećanja...
Ona nikada ne prolaze...
Često izmame suze,
Nedostaju i Bole...Bole
Nikada neće proći.
Pohranjene u duši uvek
Iznova isplivaju...sa prvim
zalaskom sunca se kao
Magla iz daljine pojave...
A ti ih voliš...iako boli...
Jer još uvjek...živi sjećanje.
       DanMar-Nadja-Autor

ZABLUDA

     ZABLUDA

Šetali smo gradom 

Sa rukom u ruci,

Milovah te nežno 

Pogledom bez stida.

Ni slutila nisam da smo tamo pošli

Gde neznanka radi 

Koja ti se sviđa...

Pričaš mi lagano neke sitne laži

Dok pogled ti luta...

Kao da je traži...

Shvatila sam tada ,

Sve je bila laž...ja samo uteha

Za nedosanjan ti san.

Srce mi se steglo,reč u grlu stoji

Nema sam od tuge,ni reč da izustim.

Osmeh ti na licu...pojavi se ona.

A ja...ja u zemlju da propadnem...

Ljuta na samu sebe što još tu ostajem...

Ne želim al noge me izdaju

U mestu ukopane od bola ostaju.

Bože mislim "uzmi me" ...

Tako naivnu...da nestanem.

Al još veća bol,vidim trčiš njoj...

A ona za tebe ni nehaje 

sa drugim se smeši...miluje

I opet njoj ideš,ja samo uteha...

Velika bol i praznina u meni..ostaje.

Okrećem se odlazim što dalje...

Neka me nema...samo da nestanem...

Ne traži me,jer nećeš me naći...

Kasno će već biti...prošla me je

naivnost,ošamarila me stvarnost....

Na kraju zaborava odlazim...

Tamo gde su svi zaboravljeni.

      DanMar-Nadja-Autor