POŽELIM

      POŽELIM

Poželim da milujem tvoje obraze

Vrelinom svojih usana

Da osetim da sam živa

i'ako mi dah nestaje...samo dok 

te gledam sanjivim očima.

O kako bih se izgubila

u tvojim rukama...

Ispijala med sa tvojih usana.

Ponovo živela...volela.

Disala samo za tebe jedini.

     DanMar-nadja

TRAŽIM TE

      TRAŽIM TE

Lutam tako od mesta do mesta

Od klupe do klupe tražeći park

Gde izgubih dugu...gde mi osta

onaj tračak sreće koji samo

na tren imah s'tobom.

Ne bih ja ni da se sećam

al' mi misli same putuju

i bez mog htjenja.

Noge mi same koračaju...Zapamtite 

put tamo i nazad.

Srce me vodi ka tebi.

Duša mi uzdahne...Nema te...

gde idem...kuda ću.

Nema mi duge više...

Čemu da se okrenem...

Izgubljena u vremenu...tumara

Snovima... željama...za jedan dah

života s'tobom.Ti nesavršen al' volim to.

Takav mi prirasta srcu.

Pa samo lutam tražeći onu 

tvoju ispruženim ruku...

Da me podigne kad poklekne.

Da osetim...još si tu u srcu.

Svakoj mojoj misli...Duga si ipak moja

Kojoj se uvek iznova vratim...

Zaključana duboko u mom srcu.

     DanMar-nadja

 

OSTANI

        OSTANI

I često zamislim tebe

Osetim miris tvoj

Kao sen tik prođeš

pored mene...Sve zaćuti

Dah mi nestaje...Povetarcem 

vetra me dodirneš.

Moje  oči setno te traže...

U svakoj misli ...Tu si

A ipak te nema

Samo prošapćem...Ostani.

    DanMar-nadja-Autor

USNE

     USNE

Još mi ostali tragovi tvojih usana.

Zatvorim oči...Opet osetim toplinu poljupca

Nešto neobjašnjivo mom umu...

Sve zamre...Samo nam usne govore

Sve treperi...Telo drhti...

Dok se kraj tebe pripijam.

Ruka oko struka..U čvršći zagrljaj.

Poljubac...bez kraja...duži ..slađi

Oh šta usne znaju reći...Samo u jednom dodiru...Svemir...Mi

Ne trebaju nam više reči.

Usne spojene...govore...ljubav...čežnja,

želja..Mi voljeni.

     DanMar-nadja

 

RANO JE

       RANO JE

Kuda si pošla ti ženo 

Sa svom tom iskrenošću

Napolje među vukove

Nije to za tebe...Vrati se u

svoju Osamu...svoj kavez...

Nisi ti naučila da

se boriš sa zverima.

Previše si ti krhka.

Rane ti još nisu zarasle...

A već bi sa novim da se boriš.

Treba ti još hrabrost

Naivno veruješ u slatke reči...

Stani...zakoči...vrati se.

U svoju oazu mira.

Jednom ...kada rana zaceli...Tad

izađi i bori se...snažno poput lavice.

Briši sve pred sobom...i suze

i tuge...boli.

Budi gospodarsvojih osećanja

 svog razuma i uma...Tad

snažno zakorači...Život zove...

Onako kako samo ti želiš...

Živi...voli...i ništa više.

    DanMar-nadja

 

LAVICA

   LAVICA

Budi jaka kao lavica...

Dok posmatra svoj plen..

brani svoje mlade...

Zauzmi gard.

Nikom nedaj da povredi

tvoja osećanja

Pokaži kandže ako treba.

A ipak ostavi gracioznost

i ponos na sebi 

Nek svi vide da si jaka...

I kad u sebi se lomiš

na hiljade komadića...

Izdrži...seti se

LAVICA je tvoje srednje ime.

     DanMar-nadja

 

CARUJEMO

      CARUJEMO

U predvečerje kad tišina vlada

Moje misli caruju nebesima.

Svaka želja ima smisao...

Ti tako savršen do bola...

Ja ranjiva ko srna.

Tu se sklupčali...

Da carujemo...

Nebo nam...Luka mira

toplina oka celog vidokruga...

Ljubav... ljubav.

    DanMar-nadja