PESMA U OKU TEBI

 PESMA U OKU TEBI

Napisala bih pesmu koja bi

u oči moje mogla stati

Da te podseti kad ih pogledaš

šta sve tu piše,da vidiš 

šta si mi ti...

I sreća i bol

Tuga i radost

Čežnja i strast

San i Java

Sve što se 

Imenom tvojim piše

Ljubav... ljubav

Nešto što volim

Najviše.

      DanMar-Nadja-Autor 

PODSETI ME

 Podseti me šta to beše ljubav...

Stojim na peronu...kreće poslednji voz.

Ja zatečena u raskoraku...dal da se 

ukrcam ili ne...

Obično vozovi kasne...ovaj nečeka dugo,

kreće odma po prijemu putnika.

Samo ide u jednom pravcu.,.

Ljubav i nova nada je njegovo odredište.

Mislim previše.,.minuti prolaze...

Opet će krenuti bez mene...

A tako se bojim,korak da pružim...

Otiće mi nada,ljubav...možda je nikada

više u životu ne dobijem...

Ipak sam kukavica...opet ostajem.

Opet samo snove gradim...

Dok voz bez mene ...odmiče.

Podseti me...šta to beše ljubav...

            DanMar-nadja

ZABRANA

 Zabraniću mislima da misle o tebi

Ugušiću želju da te nedoziva.

Zatvoriću oči...Stisnuću ih jako

Toliko da zaboli... da ne vide lik tvoj

Kad pred njih iskrsne. Nemogu da sanjam...

nešto nemoguće...nedostižno srcu...

Sve se već prepliće..I strast i tišine....

Zaključah u duši...Nek u kraju ćute..

Zabranih i sebi...."Nespominji" rekoh... 

Da se ni nečuje... Mislim tad će proći. 

Samo ću zaključati.. Duboko u srcu, sve naše

poljupce, strasti i želje. 

Neka zaćute.... Nek ih nema više. 

Manje će da boli...al proći će... Proći. 

            DanMar-Nadja 

KORAK !?

    KORAK

Ponekad napravimo korak

u životu.A nismo ni spremni.

ni svesni svojih želja.

Samo se prepustimo trenutku...

Kajaćemo se sutra...neki drugi dan.

Danas živimo...za ono izgubljeno vreme.

U kojem... izgubismo sebe...

Nismo imali hrabrosti...

Sputani u tuđim željama,

zaboravili smo da smo i mi živi.

       DanMar-nadja

SIVILO OKA

 Ulice su postale puste...nema

žagora i mladalačkog smeha.

Sve utihlo...kao da ljubav spi

Možda i nema je više...

Nema radosti novom jutru...sve

sumorno bez živosti.

Kud god pogled da uputim,

maska zamišljenosti na licima.

Promiče prijatelj kraj prijatelja

ni nevidiš mu senku...kamoli njega.

Kud je nestalo osećanje,lep pozdrav

za svaki novi dan...koji ti je 

bogom dan...Duša da osetiš vapaj...

prijatelja,saputnika,druga.

Nema toplog osmeha...za starca na putu...

Ruku da pružiš da se oseti...poštovan.

Sve neko sivilo...a oblaka nema.

Neko čudno vreme...samo dileme...dal tuga

Il užurbanost...sad hara

ulicom moga kraja.

Stvarnost me šamara...

Neda vise ni da sanjam...

A tako bih želela...onaj nekadašnji

Zagor i smeh....ljubav i sreću

Za tebe,sebe,prijatelja,druga..

Baš za sve.

           DanMar-Nadja-Autor

LJUBAV I RAZUM

 LJUBAV I RAZUM

Kad voliš nekog previše

Neznam dal je to dobro Il ne

Zaslepljen ljubavlju daješ

sebe previše ,ne znaš dal ti je 

uzvraćena il je to samo 

njegova požuda, al'ne i ljubav.

Al ipak i dalje voliš.

Izgubiš se u njegovim rukama,

slatke ti reći poput šapata uhom žubore

Razum nestane,poput oblaka koji preleti nebom.

Sva mu se predaješ...Za posledice u trenu

I ne brineš...tu je sad čarolija koja traje.

Sutra će i onako doći ,ovaj tren će proći...

Bojiš se da ne izgubiš taj tren...da nebi 

zažalila posle...Ostaće sećanje...ponekad dovoljno

da si volela ko nikog pre...Sećanja traju zauvek.

Zato volimo srcem i dušom...tu nema 

mesta za razum.Ljubav je to,ponese te u trenu

a traje bar u sećanju zauvek.

            DanMar-Nadja-Autor

ODLAZIM

 ODLAZIM 

Otići ću negde daleko ,

negde gde sviću lepše zore.

Gde rosa kupa pupoljke ruža.

Duga se meša sa kišom ,sliva se tek 

da mi umije lice.Otići ću

daleko od tebe...nje

Od sebe uplakane ,povređene.

Pokušaću da raširim krila,kao ptica

tek da dotaknem delić sunca.

Snage dok sve tuge prebolim.

Prošetaću senkama života...nebi li

shvatila šta se to s'tobom zbilo.

Negde je naš korak zapeo ,

sapleo se o kamenčić.

Razišli se ,ti ode njoj ja sama.

Odlazim ...ne želim da me tražiš...

Idem do zaborava,da prebolim,zaboravim tebe.

A htedoh samo da te volim.

Ostaću u zaboravu da rosom sperem sve

one poljubce lažne ...da izlečim uplakane oči.

Da smognem snage...krenem dalje.

Još samo sebe da ubedi...da ću moći.

           DanMar-Nadja-Autor