TVOJ EGO

 

     TVOJ EGO

Zaviri u moju dušu ,

tu ćeš naći krhotine ,bola,patnje

koje si haosom sebičnosti razbio u njoj.

Ostavio si je da krvari...bez griže kajanja...

ti ne poznaješ savest...ona je nepoznanica u 

tvom životu...ti na prvom mestu pa opet ti ...

i samo ti.A kažeš nisi sebičan...ni ne prepoznaješ 

šta znači ta reč.Ego ti se hrani tuđom dobrotom

Ti jedino važan...ugoditi tebi,voleti te ,povlađivati  ti,slušati samo tebe su jedino što ti odgovara.

Dušu kao da nemaš...od čega je 

sazdana tvoja ličnost... 

Dvoličnost je jedino što ima smisla...dobro je dok gospodariš..sve druge opcije loše...

A duša gde li će ona posle svega...

Dal' se zapitaš nekad...

To ti je nepoznato jer je sigurno ...

Ni nemaš.

                     DanMar-Nadja-Autor

 

EMOCIJE

       EMOCIJE

Ponekad dođe nalet emocija..suze u oku se pojave...žaleći za onim što ste mogli proživeti a niste.
Sklonjeni u nekom zapećku...samo  osećate život kako promiče mimo vas. Zarobljeni u vremenu drugih ...da im služite...nisu vas ni pitali za vaše želje.
Sad osećate svu žrtvu koju ste podneli ..da bi njima bilo dobro...osjećaj što su vam dali samo mrvice ljubavi...nisu dovoljne...jer ste svaki put sebi rekli " biće bolje jednog dana"...a nikada nije ni došao .Bili  su zaokupljeni sobom i svojim prohtevima...nisu se ni osvrnuli da uoče ,koliko to vas boli. Teško je vratiti vreme...sad samo bol podsjeća na izgubljeno vreme. Nalet  emocija ...pustiš suze...do nekog drugog dana...kada te neka nova laž podseti na izgubljeno vreme. Poklonila si drugima i srce i dušu...sebe ostavila u neko drugo vreme...u ono kada si verovala da si voljena...bar na kratko.
Suze vas guše...ali nikako ne mogu vratiti...izgubljenu vas u vremenu.

      DanMar-Nadja-Autor

ZNAM ZA BOL A TI

       ZNAM ZA BOL A TI

Znam da bol može biti veliki,
život me je naučio tome...
I zato bez obzira koliko me boli...ne želim da i tebe tuga nadjača ...budi sretan..jer ja ne znam da poželim ni tebi, njoj ni nekom drugom, nešto loše. Uvek  pustim da vreme učini svoje.
Uvek pomislim...,ne mrzi...ne kuni...smej se i kad ti se plače...sakrij svu bol negde... duboko u sebi.
Jednom će doći sve na naplatu...što sudbina donese ne može se izbeći...
Dostojanstvo je ono što mi ne dozvoljava da se  smejem tuđoj nesreći...dostojanstvo je ...da sačuvam svoju tugu za sebe...da ne opterećujem nikog.Biti dosledna sebi ...svojim principima...ma kolika bol velika bila...kažem sebi sačuvaj suzu u kraju oka i živi...živi
Makar i sa lažnim osmjehom na licu...pusti ga da ode drugoj...ne znam drugačije..
Samo znam bez obzira na sve...i dalje ću ga voleti.

          DanMar-Nadja-Autor

POZIV

        POZIV
Pozvaću te noćas...i znam
nećeš doći... čekaću da vreme
učini svoje.
Želja je tvoja...kao zapovest za mene.
Dolaziš kad previše ti trebam...da
umirim ranjeno ti srce.
Dal moja naivnost to prihvata il'
samo želja da si tu kraj mene...
ljubav koja ne jenjava u mom srcu.
Ponekad se plašim  svih osjećanja...
Ljubav , čežnja,bol, želja...Toliko velike
da me parališu....misli se vrte uvek
samo oko tebe...pogled mi traži
sve što podsjeća na tebe.
Često kažem sebi...odustani al'
srce samo zatreperi ,nedozvoljava 
da se odrekne tebe...jer previše voli.
Nadam se ostaćeš duže...pa me ta
misao ohrabri ... čežnja u duši samo
na pogled tvoj ...ponovo oživi
Opet iznova...sve jače te voli.

    DanMar-Nadja-Autor

RAVNODUŠNOST

     RAVNODUŠNOST

Dođeš iznenada sav srećan...
neznam dal" da se radujem il" ljutim.
Nepoznato mi tvoje osećanje....
Kao da nisam ja u njemu....misli ti negde drugo ostale...zarobljene...u daljini.
Prazan pogled govori....
nisi ni prisutan ovde...
Sasvim sam sigurna da više
nisam jedina u tvom životu.
Razdire mi se duša...ti veseo
sa svojim mislima...ja ranjena u srcu
Pitam se dal' znaš koliko to boli.
A bio si mi sve...radost... sreća...bol...
ljubav..sad samo ravnodušost...
Od danas do sutra...a to polako...
sve u meni ubija...I opet nije mi jasno
Zašto srce  opet..samo za tebe kuca.
Samo tebe voli.

           DanMar-Nadja -Autor

NESTALO OBEĆANJE

   NESTALO OBEĆANJE

Znam da nisam možda
trebala...da ti poljupcem
poželim laku noć...
Al'moje usne nisu odolele...
da te tik sa nežnim dodirom
poljubim, videvši kako mirno spiš...
Gledah te tako usnulog...
Zapitah se,gde nestade sva ona
radost koju  smo osećali.
Gde su ona zajednička interesovanja 
muzika,ples, šetnje....
pogled na svet nestali....
Zavučeni svako u svoj kutak
zatečeni u nekom raskoraku
života...koji nam nameće neki drugi ritam.
Razmisljam kako si se promenio...
Ja sam ostala ista... Možda se varam
Ali sigurno znam da si mi uvek
bio i bićeš važan... da volim te sad isto kao i juče...uvek.. Boli me saznanje
neke povrsnosti kod tebe.
Ćutljivost...kao da nemaš više
sta reći... učiniti...kao da se osjećanja
menjaju...Toliko bih želela da se
bar deo našeg smeha...pogleda topline
vrati.... Ćutim dajem ti vreme...
Al nisam sigurna da će se vratit.
Tako smo blizu....a ipak daleko.
Pitam se sa zebnjom u srcu...
Šta nam se to dogodilo
Kako si dozvolio da mi ukradeš...
osmeh sa lica...A rekao si....
smejaćemo se i ploviti životom zajedno
do kraja...u ljubavi.
Pa se upitam često kad nestade
tvoje obećanje... zašto....to mnogo boli.

           DanMar-Nadja-Autor

PRISETIMO SE

   
        PRISETIMO SE 

Hajde da se prisetimo onih dana...Kada smo
držeći se za ruke .. šetali po plaži... istraživali neka brdašca...valjali se smejući se po mirišljavoj travi.
Kada nam je svako otkriće života bila sreća i ljubav...dok smo gledali vrapce kako gaje svoje mlade...kad smo se veselili videći kako ptica u polju prhne... misleći da li je fazan il' prepelica.Kada smo uživali u prirodi i divili se svakom novom izdanku...svakom cvetu...jer je prestavljao lepotu života oko nas.
Da se prisetimo one radosti...
koje smo osjećali u nasim srcima...pogledima u kojima se ogledala samo ljubav.Da ...ponovo bih trcala s'tobom po letnjoj kiši...kose nam mokre isprepletane  u nežnom poljupcu.
Dok u rukama držimo mokru obucu...noge bose nam žele ples na kiši...zagrljeni ,polako snagom mladosti...ljubavi... životom koji vrvi oko nas...Da želim da se prisetimo...svih nestašluka iz mladosti...koje nas drži jos skupa..vreme ide,zivot teče...ljubav još uvek u nama..
To je sreća malih radosti...koje su jos pred nama.

         DanMar-Nadja-Autor