MAJKA
Budi sretna govorila mi je mati. Ja joj rekoh hoću mati hoću. Ne dozvoli da ti u oku suza se sliva zbog nekih nebitnih ljudi koji te nisu vredni. Raširi ruke i poleti zaslužuješ da budeš srećna. Opet po navici ja joj odgovaram hoću mati hoću. Nisam znala da je ona preživela sve te nedaće pa sada meni govori da ne idem njenim stopama. Znala sam za neke boli, pa sam je zbog toga veličala i dizala u nebo, stavila na pijedestal .Ona je znala uvek da me uteši. Sad razumem mati je to, želi ti uvek dobro. Ja joj obećah da ću biti dobro ne znajući da nekako opet hodam njenim stopama. Opraštam svima dok me lažu, dok me povređuju i shvatim duša nam je ista. Znala je ona dobro moju dušu i moje srce. Znala je da sam Romantik da će me koštati ljubav velikog bola, suza. Nisam ispunila obećanje. Nisam dobro sve se u meni uskomeša pa se setim svake njene reči, eh koliko je srce u nje bilo Ništa se od nje nije moglo skriti. Ni suza ni bol ni tuga. Znala je ona da kaže voli ti dete ali ne previše jer ćeš osetiti gorčinu i bol. Kad shvate da su previše voljeni oni te izdaju a tebi po navici ostaje da im praštaš i da u tišini samo patiš. Toliko saveta mi dade a moje srce opet zavoli ludo, slepo veruje i poklekne na slatke reči, suza u oku opet se slije... Pa se setim svih onih reči... Eh mati moja reči tvoje samo prozujaše mimo mene... A sad je već kasno moje srce krvari...sad mi opet tvoja uteha treba...a tebe mi nema.Molim te dođi mi u san bar jednu lepu reč utehe mi daj...za korak dalje da krenem...jer evo u mestu samo tapkam...ni nov početak ni kraj...pustoš u duši i samo tužna priča još uvek neispričana...ćutim.
DanMar-Nadja-Autor
